Миконос — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
#1Lib1Ref
#1Lib1Ref
Ред 31: Ред 31:
Данас постоји мит да је острво добило име по античком јунаку који се поредио са [[Аполон]]ом и по томе постао познат. За Миконос, као и за целокупне [[Киклади|Кикладе]], је необично важно раздобље касне [[преисторија|праисторије]], тзв. [[Кикладска цивилизација]], зависна и блиска [[Минојска цивилизација|Критској]]. Током [[античка Грчка|старе Грчке]] Миконос је прво био насељен [[Јонци]]ма, а затим један од малих полиса у веома важном делу [[Грчка|Грчке]].
Данас постоји мит да је острво добило име по античком јунаку који се поредио са [[Аполон]]ом и по томе постао познат. За Миконос, као и за целокупне [[Киклади|Кикладе]], је необично важно раздобље касне [[преисторија|праисторије]], тзв. [[Кикладска цивилизација]], зависна и блиска [[Минојска цивилизација|Критској]]. Током [[античка Грчка|старе Грчке]] Миконос је прво био насељен [[Јонци]]ма, а затим један од малих полиса у веома важном делу [[Грчка|Грчке]].


После тога Миконосом је владао [[антички Рим|стари Рим]], а затим и [[Византијско царство|Византија]]. [[1204]]. године после [[Пад Цариграда (1204)|освајања Цариграда]] од стране [[Крсташки ратови|Крсташа]] Киклади потпадају под власт [[Млетачка република|Млечана]], под којима остају вековима, до [[16. век]]а, када нови господар постаје [[османско царство]]. Становништво Миконоса није било јаче укључено у [[Грчки рат за независност|Грчки устанак]] 20их година [[19. век]]а, али је острво одмах припало новооснованој [[Грчка|Грчкој]]. Међутим, развој нове државе није спречио исељавање месног становништва у [[20. век]]у. Последњих деценија ово је умањено развојем туризма.
После тога Миконосом је владао [[антички Рим|стари Рим]], а затим и [[Византијско царство|Византија]]. [[1204]]. године после [[Пад Цариграда (1204)|освајања Цариграда]] од стране [[Крсташки ратови|Крсташа]] Киклади потпадају под власт [[Млетачка република|Млечана]], под којима остају вековима, до [[16. век]]а, када нови господар постаје [[османско царство]]. Становништво Миконоса није било јаче укључено у [[Грчки рат за независност|Грчки устанак]] 20их година [[19. век]]а, али је острво одмах припало новооснованој [[Грчка|Грчкој]]. Међутим, развој нове државе није спречио исељавање месног становништва у [[20. век]]у. Последњих деценија ово је умањено развојем туризма.<ref>{{cite web |title=Holidays in Mykonos Source: www.greeka.com |url=https://www.greeka.com/cyclades/mykonos/ |website=Greeka |accessdate=1. 2. 2019}}</ref>


== Становништво ==
== Становништво ==

Верзија на датум 1. фебруар 2019. у 12:52

Миконос (Μύκονος)
Географија
Површина105,2 km2
Дужина15 km
Ширина10 km
Висина341 m
Највиши врх-
Администрација
Највећи градМиконос
Демографија
Становништво9320  (2001)
Густина ст.88,59 стан./km2

Миконос (грчки грч. Μύκονος) је једно острва у скупини Киклада у Грчкој. Управно острво чини засебну и једину општину у оквиру округа Миконос Периферије Јужни Егеј. Оно укључују и околна острвца и хриди. Средиште острва и главно место округа је градић Миконос.[1]

Миконос је данас познат као веома познато туристичко одредиште са космополитским каратером и бурним ноћним животом.

Природни услови

Сликовити град Миконос
Улица на Миконосу
Типичан предео на обали Миконоса

Миконос је једно од острва Киклада средње величине, удаљено око 150 km југоисточно од Атине. Најближе значајније острво Миконосу је Тинос на 10 km ка северозападу. 20 km западно од Миконоса налази се острво Сирос, а 25 km јужно Наксос. Острво је средње разуђено и планинско у већем делу. Постоји неколико долина, које су погодне за земљорадњу.

Миконос спада у острва Киклада која су удаљена од копна и имају сталан недостатак воде услед сушне средоземне климе са дугим, жарким и сушним летима и благим и не баш кишовитим зимама. Биљни и Животињски свет су такође особени за ову климу, а од гајених култура доминира маслина.[1]

Историја

Данас постоји мит да је острво добило име по античком јунаку који се поредио са Аполоном и по томе постао познат. За Миконос, као и за целокупне Кикладе, је необично важно раздобље касне праисторије, тзв. Кикладска цивилизација, зависна и блиска Критској. Током старе Грчке Миконос је прво био насељен Јонцима, а затим један од малих полиса у веома важном делу Грчке.

После тога Миконосом је владао стари Рим, а затим и Византија. 1204. године после освајања Цариграда од стране Крсташа Киклади потпадају под власт Млечана, под којима остају вековима, до 16. века, када нови господар постаје османско царство. Становништво Миконоса није било јаче укључено у Грчки устанак 20их година 19. века, али је острво одмах припало новооснованој Грчкој. Међутим, развој нове државе није спречио исељавање месног становништва у 20. веку. Последњих деценија ово је умањено развојем туризма.[2]

Становништво

Главно становништво на Миконосу су Грци. Последњих година број становника се нагло повећао због развоја туризма високог нивоа. стога на острву лети борави много више туриста него сталних становника, а многи међу њима и многе јавне личности. Међу туристма бројна је хомосексулна заједница и острво је веома отворено ка овој врсти туриста. Између послдња два пописа број сталних становника се повећао за око 50%.

Привреда

Привреда Миконоса се заснива на туризму и поморству, а мање на традициналној пољопривреди (јужно воће, маслине). Традицинални млинови-ветрењаче данас су симболи острва.

Галерија слика

Референце

  1. ^ а б „Mikonos”. Grcka info. Приступљено 1. 2. 2019. 
  2. ^ „Holidays in Mykonos Source: www.greeka.com”. Greeka. Приступљено 1. 2. 2019. 

Спољашње везе