Василије Марковић — разлика између измена
м Разне исправке |
м Поправљене везе: Воден (град) → Воден (Грчка) |
||
Ред 31: | Ред 31: | ||
== Учешће у ослободилачким ратовима == |
== Учешће у ослободилачким ратовима == |
||
Током [[Комити|комитске борбе]] у [[Стара Србија|Старој Србији]], тесно је сарађивао са комитским војводама, поготово са својим великим пријатељем [[Сретен Вукосављевић|Сретеном Вукосављевићем]]. Као борац учествује у ослободилачким ратовима од [[1912]], посебно се истакавши у [[Кумановска битка|Кумановској бици]]. Након [[Албанска голгота|преласка Албаније]], бива постављен на место комесара [[Енглеска|енглеске]] болнице ''Вундед Алајс'' и [[1. октобра]] [[1916]]. са 25 рањеника бива престациониран у [[Воден ( |
Током [[Комити|комитске борбе]] у [[Стара Србија|Старој Србији]], тесно је сарађивао са комитским војводама, поготово са својим великим пријатељем [[Сретен Вукосављевић|Сретеном Вукосављевићем]]. Као борац учествује у ослободилачким ратовима од [[1912]], посебно се истакавши у [[Кумановска битка|Кумановској бици]]. Након [[Албанска голгота|преласка Албаније]], бива постављен на место комесара [[Енглеска|енглеске]] болнице ''Вундед Алајс'' и [[1. октобра]] [[1916]]. са 25 рањеника бива престациониран у [[Воден (Грчка)|Воден]]. На том положају остаје највероватније до [[17. април|17.04.]] [[1917]]. када на инсистирање министарства иностраних дела бива пензионисан у [[Солун]]у са чином резервног подофицира и бива упућен у [[Атина|Атину]] да ради као [[Дипломатија|дипломата]]. Године [[1918]]. објављује расправу ''„Да ли су средњовековни Срби сматрали Македонију бугарском?“'', која [[1919]]. бива прерађена и преведена на [[Француски језик|француски]] за потребе [[Париска мировна конференција 1919.|Версајске мировне конференције]]. |
||
Објавио је неколико расправа и чланака, а за потребе ''„Историје Срба“'' свог професора и пријатеља [[Станоје Станојевић|Станоја Станојевића]] израдио је историјске карте.<ref name="маки" /> Смрт га је стигла када је у штампу предао своје дело ''„Православно Монаштво и манастири у средњовековној Србији“'' које је постхумно објављено, а ових година је доживело неколико реиздања. |
Објавио је неколико расправа и чланака, а за потребе ''„Историје Срба“'' свог професора и пријатеља [[Станоје Станојевић|Станоја Станојевића]] израдио је историјске карте.<ref name="маки" /> Смрт га је стигла када је у штампу предао своје дело ''„Православно Монаштво и манастири у средњовековној Србији“'' које је постхумно објављено, а ових година је доживело неколико реиздања. |
Верзија на датум 2. фебруар 2019. у 19:08
Василије Марковић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 3. децембар 1882. |
Место рођења | Горњи Страњани код Бродарева, Османско царство |
Датум смрти | 6. фебруар 1920.37 год.) ( |
Место смрти | Београд, Краљевство СХС |
Др Василије Марковић Алађуз (3. децембар 1882, Горњи Страњани - 6. фебруар 1920, Београд) је српски историчар и први доктор историјских наука који је ту титулу стекао на Београдском Универзитету.
Младост и школовање
Рођен је у Страњанима, у близини Пријепоља у коме је завршио основну школу.[1] Гимназију је учио у Солуну и Скопљу као благодејац. Као један од најбољих ученика Скопске гимназије нашао се међу оснивачима националног друштва Српско коло у Скопљу међу виђенијим Србима из Старе Србије. Своје образовање је наставио на Великој Школи у Београду, на којој се истакао својим радовима за које његов професор Станоје Станојевић рекао:
да су његови семинарски радови били, у ствари научни радови.
Одбрана докторске дисертације и рад у гимназијама
По завршеној Великој Школи три године је провео као наставник у гимназији у Пљевљима.
У новембру 1908. напушта службу и посвећује се својој докторској дисертацији на тему: „Историја српских манастира“. Након одбране дисертације 1909. постаје први доктор историјских наука који је ту титулу стекао на Београдском Универзитету, али због ослободилачких ратова, никада није званично промовисан.[1] Пре њега је дисертацију о цару Јовану Ненаду одбранио Радосав Јовановић, али он своје дело никада није објавио због чега није озваничен. Пошто је Марковић умро у трену када је његово дело било штампано, тек је Грк Михаило Ласкарис, као трећи који је одбранио дисертацију на Београдском универзитету са темом „Византијске принцезе на српском престолу у средњем веку“ био и званично промовисан у доктора историјских наука.
Потом постаје наставник II београдске гимназије, а у фебруару 1914. полаже професорски испит. Тада му је понуђено место професора на униварзитету, али је тај посао одбио желећи да се припреми за положај професора Богословског факултета.
Учешће у ослободилачким ратовима
Током комитске борбе у Старој Србији, тесно је сарађивао са комитским војводама, поготово са својим великим пријатељем Сретеном Вукосављевићем. Као борац учествује у ослободилачким ратовима од 1912, посебно се истакавши у Кумановској бици. Након преласка Албаније, бива постављен на место комесара енглеске болнице Вундед Алајс и 1. октобра 1916. са 25 рањеника бива престациониран у Воден. На том положају остаје највероватније до 17.04. 1917. када на инсистирање министарства иностраних дела бива пензионисан у Солуну са чином резервног подофицира и бива упућен у Атину да ради као дипломата. Године 1918. објављује расправу „Да ли су средњовековни Срби сматрали Македонију бугарском?“, која 1919. бива прерађена и преведена на француски за потребе Версајске мировне конференције.
Објавио је неколико расправа и чланака, а за потребе „Историје Срба“ свог професора и пријатеља Станоја Станојевића израдио је историјске карте.[1] Смрт га је стигла када је у штампу предао своје дело „Православно Монаштво и манастири у средњовековној Србији“ које је постхумно објављено, а ових година је доживело неколико реиздања.
Др Василије Марковић умире од шпанске грознице 6. фебруара 1920. године.
Био је ожењен Латинком Шаркић са којом је имао две ћерке:
- Јелицу (1919)
- Зорку (1920), рођену као посмрче
Дела
- „Православно Монаштво и манастири у средњовековној Србији“
- „Историјски атлас“
- „Да ли су средњовековни Срби сматрали Македонију бугарском?“
- „Односи Дубровника са Србијом од 1358. до 1362. године“
- „Службена назвања области и места у новооснованим крајевима“
- „Ктитори, њихове дужности и права“
- „О титуларима српских владара у средњем веку“
Референце
- ^ а б в „Знаменити Срби”. Творац града. Приступљено 26. 1. 2019.