Подгорац (Бољевац) — разлика између измена

Подгорац
Подгорац;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Зајечарски
Општина	Бољевац
Становништво
— 2011.	2218
Географске карактеристике
Координате	43° 56′ 23″ С; 21° 56′ 25″ И / 43.939833° С; 21.940333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	312 m
	Подгорац Подгорац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	19233
Позивни број	030
Регистарска ознака	ZA

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 16. фебруар 2019. у 19:06

Подгорац је насеље у Србији у општини Бољевац у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 2218 становника (према попису из 1991. било је 2475 становника).

Историја

Немци су у септембру 1941. године потпуно спалили села Подгорац и Злот, што је била освета за партизанско уништење рудника Ртањ и ометање саобраћаја уништавањем мостова и железничких пруга. Прво су села бомбардовали из ваздуха, срушивши у Подгорцу једну кућу и убивши нешто стоке и живине. 9. септембра до 15 часова читави Подгорац је био спаљен. За ову операцију је немачка команда ангажовала око 30 камиона и борних кола, те 700 војника из Ниша, Зајечара и Бора наоружаних аутоматима. Главно наоружање је било 7 топова и преко 30 тешких митраљеза. На свим раскрсницама путева који су водили у планину и поља, на Тилва налти, Самару, Тројином и Мачковом брду Немци су поставили и закамуфлирали тешке митраљезе. 26 таквих митраљеских гнезда сасвим је блокирало село. После митраљеске пуцњаве у куће и стаје упадали су немачки војници са нарамцима сламе којом су пунили све просторије. Затим би убацивали запаљиве бомбе, а укућане гурали у куће захваћене ватром и затварали врата за њима. Сексуално су злостављали девојке и мајке и бацали их у згаришта. У оба села, Подгорцу и Злоту, изгореле су 853 куће и друге грађевине, те велике количине људске и сточне хране. По паљевини села Немци су отерали у Бор и затворили 150 Злоћана и Подгорчана. После два дана од њих су издвојили 22, по 11 из сваког села, и стрељали их на пијаци у Бољевцу.^[1]

У центру села налази се Османбегова чесма, сазидана крајем 18. века. У селу је рођен народни херој Ђорђе Симеоновић.

Демографија

У насељу Подгорац живи 1794 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,7 година (42,2 код мушкараца и 43,2 код жена). У насељу има 606 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,66.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. Прва школа је отворена 1840. године. У њој је радио познати песник и сликар Ђура Јакшић. На путу за Подгорац приликом ноћења у манастиру Горњак настала је његова песма -Ноћ у Горњаку.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	2.893
1953.	2.961
1961.	3.255
1971.	2.870
1981.	2.772
1991.	2.475	2.451
2002.	2.218	2.277

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Власи	1.157	52,16%
Срби	903	40,71%
Румуни	19	0,85%
Хрвати	3	0,13%
Македонци	2	0,09%
Југословени	2	0,09%
Бошњаци	1	0,04%
непознато	14	0,63%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	3	3
80+	29	38
75—79	27	55
70—74	73	80
65—69	98	92
60—64	70	62
55—59	64	71
50—54	72	86
45—49	90	87
40—44	66	74
35—39	60	60
30—34	69	52
25—29	66	68
20—24	68	51
15—19	60	70
10—14	62	69
5—9	63	53
0—4	43	64
Просек :	42,2	43,2

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	607	664	746	698	678	640	606

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	89	122	88	103	82	72	34	15	1	0	3,66

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	915	190	626	67	32	0
Женски	949	105	620	188	34	2
УКУПНО	1.864	295	1.246	255	66	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	454	111	0	183	62
Женски	231	136	0	13	10
УКУПНО	685	247	0	196	72
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	10	6	13	3	32
Женски	0	1	28	6	0
УКУПНО	10	7	41	9	32
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	8	11	5	3
Женски	1	0	5	12	14
УКУПНО	1	8	16	17	17
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	4	0	0	3
Женски	0	0	0	5
УКУПНО	4	0	0	8

Спортски клубови

ФК Малиник, основан 1955. године

Референце

^ Устанак народа Југославије 1941., зборник, књига прва, Војноиздавачки завод ЈНА "Војно дело", Београд, 1962., страна 598.-612.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] Устанак народа Југославије 1941., зборник, књига прва, Војноиздавачки завод ЈНА "Војно дело", Београд, 1962., страна 598.-612.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

@@ Ред 19: / Ред 19: @@
 Немци су у септембру [[1941.]] године потпуно спалили села Подгорац и Злот, што је била освета за партизанско уништење рудника Ртањ и ометање саобраћаја уништавањем мостова и железничких пруга. Прво су села бомбардовали из ваздуха, срушивши у Подгорцу једну кућу и убивши нешто стоке и живине. [[9. септембра]] до 15 часова читави Подгорац је био спаљен. За ову операцију је немачка команда ангажовала око 30 [[камион]]а и борних кола, те 700 војника из [[Ниш]]а, [[Зајечар]]а и [[Бор]]а наоружаних аутоматима. Главно наоружање је било 7 топова и преко 30 тешких митраљеза. На свим раскрсницама путева који су водили у планину и поља, на Тилва налти, Самару, Тројином и Мачковом брду Немци су поставили и закамуфлирали тешке митраљезе. 26 таквих митраљеских гнезда сасвим је блокирало село. После митраљеске пуцњаве у куће и стаје упадали су немачки војници са нарамцима [[слама|сламе]] којом су пунили све просторије. Затим би убацивали запаљиве бомбе, а укућане гурали у куће захваћене ватром и затварали врата за њима. Сексуално су злостављали девојке и мајке и бацали их у згаришта. У оба села, Подгорцу и Злоту, изгореле су 853 куће и друге грађевине, те велике количине људске и сточне [[храна|хране]]. По паљевини села Немци су отерали у Бор и затворили 150 Злоћана и Подгорчана. После два дана од њих су издвојили 22, по 11 из сваког села, и стрељали их на пијаци у Бољевцу.<ref>Устанак народа Југославије 1941., зборник, књига прва, Војноиздавачки завод ЈНА "Војно дело", Београд, 1962., страна 598.-612.</ref>
-У селу је рођен [[народни херој Југославије|народни херој]] [[Ђорђе Симеоновић]].
+У центру села налази се [[Османбегова чесма]], сазидана крајем 18. века. У селу је рођен [[народни херој Југославије|народни херој]] [[Ђорђе Симеоновић]].
 == Демографија ==