Психоза — разлика између измена

Класификација	D ICD-10: F20-F29; ICD-9-CM: 290-299; OMIM: 603342;
Спољашњи ресурси	MedlinePlus: 001553;

Психоза
Психоза
Синоними	Психотички слом
	Ван Гогова Звездана ноћ, из 1889, приказује промене светла и боја које се могу јавити код психозе.
Специјалности	Психијатрија, психологија
Симптоми	Лажна уверења, виђење или слушање ствари које други не виде или чују, неповезан говор
Компликације	Самоповређивање, самоубиство
Узроци	Душевна болест (шизофренија, биполарни поремећај), депривација од сна, нека медицинска обољења, поједини лекови, дроге (укључујући алкохол и канабис)
Лечење	Антипсихотици, саветовање, друштвена подршка
Прогноза	Зависи од узрока
Фреквенција	3% људи у неком тренутку (САД)
	[уреди на Википодацима]

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 21. фебруар 2019. у 00:55

Психоза је психички поремећај код кога је као примарни симптом присутно отуђење пацијента од реалности.^[5] Огледају се у поремећеном контакту или чак прекиду контакта са стварношћу, дубоким поремећајима опажања, емоција, мишљења и понашања.^[5] Психотичној особи често недостаје увид у сопствену болест, па стога болесник верује да није он битно поремећен, већ његова околина. Пошто се јављају поремећаји у понашању и мишљењу, лаици често мешају психозе, које називају лудилима, са урођеном слабоумношћу, тј. ниским интелектуалним способностима или су уверени да психотична особа говори само бесмислице. Међутим, неке психозе није лако одмах препознати, поготово у почетним фазама, нити оне морају да захвате целокупно понашање и све области психичког живота. Остају острва нормалних реакција у којима се ништа неуобичајено не примећује, или бар нема ничег упадљивог. Other symptoms may include incoherent speech and behavior that is inappropriate for the situation.^[5] There may also be sleep problems, social withdrawal, lack of motivation, and difficulties carrying out daily activities.^[5]

Psychosis has many different causes.^[5] These include mental illness, such as schizophrenia or bipolar disorder, sleep deprivation, some medical conditions, certain medications, and drugs such as alcohol or cannabis.^[5] One type, known as postpartum psychosis, can occur after giving birth.^[7] The neurotransmitter dopamine is believed to play a role.^[8] Acute psychosis is considered primary if it results from a psychiatric condition and secondary if it is caused by a medical condition.^[9] The diagnosis of a mental illness requires excluding other potential causes.^[10] Testing may be done to check for central nervous system diseases, toxins, or other health problems as a cause.^[11]

Treatment may include antipsychotic medication, counselling, and social support.^[5]^[6] Early treatment appears to improve outcomes.^[5] Medications appear to have a moderate effect.^[12]^[13] Outcomes depend on the underlying cause.^[6] In the United States about 3% of people develop psychosis at some point in their lives.^[5] The condition has been described since at least the 4th century BC by Hippocrates and possibly as early as 1,500 BC in the Egyptian Ebers Papyrus.^[14]^[15]

Знаци и симптоми

Халуцинације

Халуцинација се дефинише као сензорна перцепција у одсуству спољашњег стимулуса. Халуцинације нису исто што и илузије, или perceptual distortions which are the misperception of external stimuli. Hallucinations may occur in any of the senses and take on almost any form, which may include simple sensations (such as lights, colors, tastes, and smells) to experiences such as seeing and interacting with fully formed animals and people, hearing voices, and having complex tactile sensations. Hallucinations are generally characterized as being vivid, and uncontrollable.^[16]

Auditory hallucinations, particularly experiences of hearing voices, are the most common and often prominent feature of psychosis. Up to 15% of the general population may experience auditory hallucinations. The prevalence in schizophrenia is generally put around 70%, but may go as high as 98%. During the early 20th century auditory hallucinations were second to visual hallucinations in frequency, but they are now the most common manifestation of schizophrenia, although rates vary throughout cultures and regions. Auditory hallucinations are most commonly intelligible voices. When voices are present, the average number has been estimated at three. Content, like frequency, differs significantly, especially across cultures and demographics. People who experience auditory hallucinations can frequently identify the loudness, location of origin, and may settle on identities for voices. Western cultures are associated with auditory experiences concerning religious content, frequently related to sin. Hallucinations may command a person to do something which may be dangerous when combined with delusions.^[17]

Extracampine hallucinations are auditory hallucinations originating from a particular body part (e.g. a voice coming from a person's knee).^[17]

Visual hallucinations occur in roughly a third of people with schizophrenia, although rates as high as 55% are reported. Content frequently involves animate objects, although perceptual abnormalities such as changes in lighting, shading, streaks, or lines may be seen. Visual abnormalities may conflict with proprioceptive information, and visions may include experiences such as the ground tilting. Lilliputian hallucinations are less common in schizophrenia, and occur more frequently in various types of encephalopathy (e.g. Peduncular hallucinosis).^[17]

A visceral hallucination, also called a cenesthetic hallucination, is characterized by visceral sensations in the absence of stimuli. Cenesthetic hallucinations may include sensations of burning, or re-arrangement of internal organs.^[17]

Врсте психоза

Психозе се најчешће деле у две групе - пропратне, односно органске и ендогене, односно функционалне.

Пропратне психозе настају као израз неког органског обољења или поремећаја, на пример код трбушног тифуса, прогресивне парализе изазване сифилисом, маларије, поремећаја неких жлезда, алкохолизма итд. Како су ове психозе секундарног карактера, оне нестају ако се уклони основна болест или поремећај, под условом да је основно обољење излечиво. Те психозе се зато и називају органске, јер имају органску основу.

Другу групу чине функционалне психозе. Сматра се да у њиховом настајању важнију улогу имају урођени и наследни фактори, али исто тако и целокупан систем социјализације и чиниоци средине.

Једна од функционалних психоза је шизофренија. Ова реч је кованица и значи „расцеп душе“, слободније речено, распадање личности. Нажалост, по свему судећи, у питању је не једно, већ више обољења, са неким сличним и заједничким поремећајима. За ову психозу је карактеристично повлачење болесника у себе, ремећење и прекид контакта са стварношћу, губљење животног полета, поремећај емоција и мишљења (мишљење постаје збркано и нејасно) и постепено опадање способности мишљења (деменција), све до поремећаја нагона, када болесник одбија храну или узима и предмете који нису за исхрану. Мења се и говор болесника, може доћи до сажимања и спајања речи, па за околину тај говор постаје неразумљив. Може доћи до халуцинација, као и до суманутих идеја, када је на пример, болесник убеђен да га прогоне и трују. Може да га спопадне и огроман страх, па се дешава да изврши самоубиство или убиство.

Друга функционална психоза је манично-депресивна у којој су најизразитији поремећаји у емоционалном понашању. Ако се јавља претерана веселост, без разлога, бујица речи и идеја уз прецењене идеје болесника о сопственој вредности, говоримо о манији или манијакалном стању (ово најчешће нема везе са речју манијак коју користе лаици). Када се јављају јако жалосна расположења, меланхолична, потпуна безвољност, кочење мишића, осећај кривице - ради се о депресији или меланхоличном стању. Таква особа често не сматра да је болесна, већ верује да је стварно крива. Болесник окривљује себе за нешто због чега није крив, или што само по себи не би требало да изазове такво понашање. У таквом стању болесник може да изврши и самоубиство.

Има болесника код којих се периодично јављају само манична или само депресивна стања. Међутим, понекад се та два стања смењују - болесник је извесно време претерано радостан, а касније ненормално тужан, па се зато говори о манично-депресивној или циркуларној психози. Ова болест, после завршетка једне или друге фазе, обично не узрокује велика оштећења. Лакше се смирује и зато није толики социјално-медицински проблем као шизофренија.

Референце

^ Kelly, Evelyn B. (2001). Coping with schizophrenia (1st изд.). New York: Rosen Pub. стр. 25. ISBN 978-0-8239-2853-8.
^ Maio DV, Franscell R (2016). Morgue: A Life in Death. St. Martin's Press. стр. 236. ISBN 978-1-4668-7506-7.
^ Bogousslavsky J, Boller F (2005). Neurological Disorders in Famous Artists (на језику: енглески). Karger Medical and Scientific Publishers. стр. 125. ISBN 978-3-8055-7914-8.
^ International Statistical Classification of Diseases and Related Health Problems 10th Revision, Приступљено 24. 4. 2013.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к „RAISE Questions and Answers”. NIMH (на језику: енглески). Приступљено 23. 1. 2018.
^ ^а ^б ^в ^г ^д „Psychosis”. NHS. 23. 12. 2016. Приступљено 24. 1. 2018.
^ „Psychosis Symptoms”. NHS. Приступљено 24. 1. 2018.
^ „Psychosis Causes”. NHS. Приступљено 24. 1. 2018.
^ Griswold KS, Del Regno PA, Berger RC (јун 2015). „Recognition and Differential Diagnosis of Psychosis in Primary Care”. American Family Physician. 91 (12): 856—63. PMID 26131945.
^ Cardinal RN, Bullmore ET (2011). The Diagnosis of Psychosis (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 279. ISBN 978-1-139-49790-9.
^ Foster, Norman L. (2011). The American Psychiatric Publishing Textbook of Geriatric Neuropsychiatry (на језику: енглески). American Psychiatric Pub. стр. 523. ISBN 978-1-58562-952-7.
^ Leucht S, Arbter D, Engel RR, Kissling W, Davis JM (април 2009). „How effective are second-generation antipsychotic drugs? A meta-analysis of placebo-controlled trials” (PDF). Molecular Psychiatry. 14 (4): 429—47. PMID 18180760. doi:10.1038/sj.mp.4002136.
^ Rattehalli RD, Jayaram MB, Smith M (мај 2010). „Risperidone versus placebo for schizophrenia”. Schizophrenia Bulletin. 36 (3): 448—9. PMC 2879694 . PMID 20368309. doi:10.1093/schbul/sbq030.
^ Gibbs, Ronald S. (2008). Danforth's Obstetrics and Gynecology. Lippincott Williams & Wilkins. стр. 508. ISBN 978-0-7817-6937-2.
^ Giddens, Jean Foret (2015). Concepts for Nursing Practice - E-Book. Elsevier Health Sciences. стр. 348. ISBN 978-0-323-38946-4.
^ Association, American Psychiatric (2013). Diagnostic and statistical manual of mental disorders : DSM-5. (5th изд.). Washington, D.C.: American Psychiatric Association. стр. 125. ISBN 978-0-89042-554-1.
^ ^а ^б ^в ^г Lewis S, Escalona R, Keith S. „Phenomenology of Schizophrenia”. Ур.: Sadock V, Sadock B, Ruiz P. Kaplan and Sadock's Comprehensive Textbook of Psychiatry. Wolters Kluwer.

Литература

Sims A (2002). Symptoms in the mind: An introduction to descriptive psychopathology (3rd изд.). Edinburgh: Elsevier Science Ltd. ISBN 978-0-7020-2627-0.
Murray ED, Buttner N, Price BH (април 2012). „Depression and Psychosis in Neurological Practice”. Ур.: Bradley WG, Daroff RB, Fenichel GM, Jankovic J. Neurology in Clinical Practice (6th изд.). Butterworth Heinemann. ISBN 978-1-4377-0434-1.
Williams P (2012). Rethinking Madness: Towards a Paradigm Shift In Our Understanding and Treatment of Psychosis. Sky’s Edge Publishing. ISBN 978-0-9849867-0-5.
Dick PK (1981). VALIS. London: Gollancz. ISBN 978-0-679-73446-8. [Semi-autobiographical]
Jamison KR (1995). An Unquiet Mind: A Memoir of Moods and Madness. London: Picador. ISBN 978-0-679-76330-7.
Schreber DP (2000). Memoirs of My Nervous Illness. New York: New York Review of Books. ISBN 978-0-940322-20-2.
Hinshaw SP (2002). The Years of Silence are Past: My Father's Life with Bipolar Disorder. Cambridge: Cambridge University Press.
McLean R (2003). Recovered Not Cured: A Journey Through Schizophrenia. Australia: Allen & Unwin. ISBN 978-1-86508-974-4.
Saks ER (2007). The Center Cannot Hold—My Journey Through Madness. New York: Hyperion. ISBN 978-1-4013-0138-5.

Спољашње везе

National Institute of Mental Health

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[1] Kelly, Evelyn B. (2001). Coping with schizophrenia (1st изд.). New York: Rosen Pub. стр. 25. ISBN 978-0-8239-2853-8.

[2] Maio DV, Franscell R (2016). Morgue: A Life in Death. St. Martin's Press. стр. 236. ISBN 978-1-4668-7506-7.

[3] Bogousslavsky J, Boller F (2005). Neurological Disorders in Famous Artists (на језику: енглески). Karger Medical and Scientific Publishers. стр. 125. ISBN 978-3-8055-7914-8.

[4] International Statistical Classification of Diseases and Related Health Problems 10th Revision, Приступљено 24. 4. 2013.

[NIH2018QA-5] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к „RAISE Questions and Answers”. NIMH (на језику: енглески). Приступљено 23. 1. 2018.

[NHS2016-6] а ^б ^в ^г ^д „Psychosis”. NHS. 23. 12. 2016. Приступљено 24. 1. 2018.

[7] „Psychosis Symptoms”. NHS. Приступљено 24. 1. 2018.

[8] „Psychosis Causes”. NHS. Приступљено 24. 1. 2018.

[ReferenceA-9] Griswold KS, Del Regno PA, Berger RC (јун 2015). „Recognition and Differential Diagnosis of Psychosis in Primary Care”. American Family Physician. 91 (12): 856—63. PMID 26131945.

[10] Cardinal RN, Bullmore ET (2011). The Diagnosis of Psychosis (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 279. ISBN 978-1-139-49790-9.

[11] Foster, Norman L. (2011). The American Psychiatric Publishing Textbook of Geriatric Neuropsychiatry (на језику: енглески). American Psychiatric Pub. стр. 523. ISBN 978-1-58562-952-7.

[12] Leucht S, Arbter D, Engel RR, Kissling W, Davis JM (април 2009). „How effective are second-generation antipsychotic drugs? A meta-analysis of placebo-controlled trials” (PDF). Molecular Psychiatry. 14 (4): 429—47. PMID 18180760. doi:10.1038/sj.mp.4002136.

[13] Rattehalli RD, Jayaram MB, Smith M (мај 2010). „Risperidone versus placebo for schizophrenia”. Schizophrenia Bulletin. 36 (3): 448—9. PMC 2879694 . PMID 20368309. doi:10.1093/schbul/sbq030.

[14] Gibbs, Ronald S. (2008). Danforth's Obstetrics and Gynecology. Lippincott Williams & Wilkins. стр. 508. ISBN 978-0-7817-6937-2.

[15] Giddens, Jean Foret (2015). Concepts for Nursing Practice - E-Book. Elsevier Health Sciences. стр. 348. ISBN 978-0-323-38946-4.

[DSM-16] Association, American Psychiatric (2013). Diagnostic and statistical manual of mental disorders : DSM-5. (5th изд.). Washington, D.C.: American Psychiatric Association. стр. 125. ISBN 978-0-89042-554-1.

[Sadock_Psychosis-17] а ^б ^в ^г Lewis S, Escalona R, Keith S. „Phenomenology of Schizophrenia”. Ур.: Sadock V, Sadock B, Ruiz P. Kaplan and Sadock's Comprehensive Textbook of Psychiatry. Wolters Kluwer.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
+{{Infobox medical condition (new)
-{{Тачност}}
+| name            = Психоза
-{{Infobox disease
+| synonyms        = Психотички слом
- | Name            = Психоза
- | Image           =
+| image           = Van Gogh - Starry Night - Google Art Project.jpg
+| caption         = [[Ван Гог]]ова ''[[Звездана ноћ]]'', из 1889, приказује промене светла и боја које се могу јавити код психозе.<ref>{{cite book|last1=Kelly|first1=Evelyn B.|title=Coping with schizophrenia|date=2001|publisher=Rosen Pub.|location=New York|isbn=978-0-8239-2853-8 |page=25|edition= 1st|url=https://books.google.com/books?id=bbxp58QPnOMC&pg=PA25}}</ref><ref>{{cite book|last1=Maio|first1=Dr Vincent Di|last2=Franscell|first2=Ron | name-list-format = vanc |title=Morgue: A Life in Death|date=2016|publisher=St. Martin's Press|isbn=978-1-4668-7506-7|page=236|url=https://books.google.co.jp/books?id=e7HPCgAAQBAJ&pg=PA236 }}</ref><ref>{{cite book|last1=Bogousslavsky|first1=Julien|last2=Boller|first2=François| name-list-format = vanc |title=Neurological Disorders in Famous Artists|date=2005|publisher=Karger Medical and Scientific Publishers|isbn=978-3-8055-7914-8|page=125|url=https://books.google.co.jp/books?id=Glx9t1aWvzQC&pg=PA125|language=en}}</ref>
- | Caption         =
+| field           = [[Психијатрија]], [[психологија]]<ref>[http://apps.who.int/classifications/apps/icd/icd10online/ -{International Statistical Classification of Diseases and Related Health Problems 10th Revision}-], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>
- | DiseasesDB      =
+| symptoms        = [[delusions|Лажна уверења]], [[hallucinations|виђење или слушање ствари које други не виде или чују]], неповезан говор<ref name=NIH2018QA/>
- | ICD10           = -{F20- F29}-<ref>[http://apps.who.int/classifications/apps/icd/icd10online/ -{International Statistical Classification of Diseases and Related Health Problems 10th Revision}-], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>
+| complications   = [[Self-harm|Самоповређивање]], [[самоубиство]]<ref name=NHS2016/>
- | ICD9            = {{ICD9|290}}-{{ICD9|299}}
- | ICDO            =
+| onset           =
- | OMIM            = 603342
+| duration        =
+| types           =
- | OMIM_mult       = {{OMIM2|608923}} {{OMIM2|603175}} {{OMIM2|192430}}
+| causes          = [[Душевна болест]] ([[шизофренија]], [[bipolar disorder|биполарни поремећај]]), [[sleep deprivation|депривација од сна]], нека медицинска обољења, поједини [[лек]]ови, дроге (укључујући [[алкохол]] и [[канабис]])<ref name=NIH2018QA/>
- | MedlinePlus     = 001553
- | eMedicineSubj   =
+| risks           =
- | eMedicineTopic  =
+| diagnosis       =
+| differential    =
- | MeshName        = Psychotic+Disorders
- | MeshNumber      = F03.700.675
+| prevention      =
+| treatment       = [[Антипсихотици]], [[List of counseling topics|саветовање]], [[social support|друштвена подршка]]<ref name=NHS2016/>
-}}
+| medication      =
-'''Психоза''' је психички поремећај код кога је као примарни симптом присутно отуђење пацијента од реалности. Огледају се у поремећеном контакту или чак прекиду контакта са стварношћу, дубоким поремећајима [[опажање|опажања]], [[emocija|емоција]], [[мисао|мишљења]] и [[понашање|понашања]]. Психотичној особи често недостаје увид у сопствену болест, па стога болесник верује да није он битно поремећен, већ његова околина.
+| prognosis       = Зависи од узрока<ref name=NHS2016/>
+| frequency       = 3% људи у неком тренутку (САД)<ref name=NIH2018QA/>
+| deaths          =
+}}{{рут}}
+<!-- Definition and symptoms -->
+'''Психоза''' је психички поремећај код кога је као примарни симптом присутно отуђење пацијента од реалности.<ref name=NIH2018QA>{{cite web|title=RAISE Questions and Answers|url=https://www.nimh.nih.gov/health/topics/schizophrenia/raise/raise-questions-and-answers.shtml|website=NIMH|access-date=23 January 2018|language=en}}</ref> Огледају се у поремећеном контакту или чак прекиду контакта са стварношћу, дубоким поремећајима [[опажање|опажања]], [[emocija|емоција]], [[мисао|мишљења]] и [[понашање|понашања]].<ref name=NIH2018QA/>  Психотичној особи често недостаје увид у сопствену болест, па стога болесник верује да није он битно поремећен, већ његова околина. Пошто се јављају поремећаји у понашању и мишљењу, лаици често мешају психозе, које називају лудилима, са урођеном слабоумношћу, тј. ниским интелектуалним способностима или су уверени да психотична особа говори само бесмислице. Међутим, неке психозе није лако одмах препознати, поготово у почетним фазама, нити оне морају да захвате целокупно понашање и све области психичког живота. Остају ''острва'' нормалних реакција у којима се ништа неуобичајено не примећује, или бар нема ничег упадљивог. Other symptoms may include [[thought disorder|incoherent speech]] and behavior that is inappropriate for the situation.<ref name=NIH2018QA/> There may also be [[sleep problem]]s, [[social withdrawal]], lack of motivation, and difficulties carrying out daily activities.<ref name=NIH2018QA/>
+<!-- Cause and diagnosis -->
-Пошто се јављају поремећаји у понашању и мишљењу, лаици често мешају психозе, које називају лудилима, са урођеном слабоумношћу, тј. ниским интелектуалним способностима или су уверени да психотична особа говори само бесмислице. Међутим, неке психозе није лако одмах препознати, поготово у почетним фазама, нити оне морају да захвате целокупно понашање и све области психичког живота. Остају ''острва'' нормалних реакција у којима се ништа неуобичајено не примећује, или бар нема ничег упадљивог.
+Psychosis has many different causes.<ref name=NIH2018QA/> These include [[mental illness]], such as [[schizophrenia]] or [[bipolar disorder]], [[sleep deprivation]], some medical conditions, certain [[medications]], and drugs such as [[alcohol]] or [[cannabis]].<ref name=NIH2018QA/> One type, known as [[postpartum psychosis]], can occur after giving birth.<ref>{{cite web|title=Psychosis Symptoms|url=https://www.nhs.uk/conditions/psychosis/symptoms/|website=NHS|access-date=24 January 2018}}</ref> The [[neurotransmitter]] [[dopamine]] is believed to play a role.<ref>{{cite web|title=Psychosis Causes|url=https://www.nhs.uk/conditions/psychosis/causes/|website=NHS|access-date=24 January 2018}}</ref> Acute psychosis is considered primary if it results from a psychiatric condition and secondary if it is caused by a medical condition.<ref name="ReferenceA">{{cite journal | vauthors = Griswold KS, Del Regno PA, Berger RC | title = Recognition and Differential Diagnosis of Psychosis in Primary Care | journal = American Family Physician | volume = 91 | issue = 12 | pages = 856–63 | date = June 2015 | pmid = 26131945 }}</ref> The diagnosis of a mental illness requires excluding other potential causes.<ref>{{cite book |last1=Cardinal |first1=Rudolf N. |last2=Bullmore |first2=Edward T. | name-list-format = vanc |title=The Diagnosis of Psychosis |date=2011 |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-1-139-49790-9 |page=279 |url=https://books.google.ca/books?id=wE3FXgW9gDkC&pg=PA279 |language=en}}</ref> Testing may be done to check for [[central nervous system]] diseases, toxins, or other health problems as a cause.<ref>{{cite book |last1=Foster |first1=Norman L. |title=The American Psychiatric Publishing Textbook of Geriatric Neuropsychiatry |date=2011 |publisher=American Psychiatric Pub |isbn=978-1-58562-952-7 |page=523 |url=https://books.google.ca/books?id=c52vBAAAQBAJ&pg=PA523 |language=en}}</ref>
+<!-- Treatment and epidemiology -->
+Treatment may include [[antipsychotic medication]], [[counselling]], and [[social support]].<ref name=NIH2018QA/><ref name=NHS2016/> Early treatment appears to improve outcomes.<ref name=NIH2018QA/> Medications appear to have a moderate effect.<ref>{{cite journal | vauthors = Leucht S, Arbter D, Engel RR, Kissling W, Davis JM | title = How effective are second-generation antipsychotic drugs? A meta-analysis of placebo-controlled trials | journal = Molecular Psychiatry | volume = 14 | issue = 4 | pages = 429–47 | date = April 2009 | pmid = 18180760 | doi = 10.1038/sj.mp.4002136 | url = http://www.nature.com/mp/journal/v14/n4/pdf/4002136a.pdf }}</ref><ref>{{cite journal | vauthors = Rattehalli RD, Jayaram MB, Smith M | title = Risperidone versus placebo for schizophrenia | journal = Schizophrenia Bulletin | volume = 36 | issue = 3 | pages = 448–9 | date = May 2010 | pmid = 20368309 | pmc = 2879694 | doi = 10.1093/schbul/sbq030 }}</ref> Outcomes depend on the underlying cause.<ref name=NHS2016>{{cite web|title=Psychosis|url=https://www.nhs.uk/conditions/psychosis/|website=NHS|access-date=24 January 2018|date=23 December 2016}}</ref> In the United States about 3% of people develop psychosis at some point in their lives.<ref name=NIH2018QA/> The condition has been described since at least the [[4th century BC]] by [[Hippocrates]] and possibly as early as 1,500 BC in the Egyptian [[Ebers Papyrus]].<ref>{{cite book|last1=Gibbs|first1=Ronald S.|title=Danforth's Obstetrics and Gynecology|date=2008|publisher=Lippincott Williams & Wilkins|isbn=978-0-7817-6937-2 |page=508 |url= https://books.google.com/books?id=v4krPhqFG8sC&pg=PA508 }}</ref><ref>{{cite book|last1=Giddens|first1=Jean Foret|title=Concepts for Nursing Practice - E-Book|date=2015|publisher=Elsevier Health Sciences|isbn=978-0-323-38946-4 |page=348|url=https://books.google.ca/books?id=lB-KCwAAQBAJ&pg=PA348 }}</ref>
+== Знаци и симптоми ==
+=== Халуцинације ===
+[[Халуцинација]] се дефинише као сензорна перцепција у одсуству спољашњег стимулуса. Халуцинације нису исто што и [[илузија|илузије]], или perceptual distortions which are the misperception of external stimuli. Hallucinations may occur in any of the senses and take on almost any form, which may include simple sensations (such as lights, colors, tastes, and smells) to experiences such as seeing and interacting with fully formed animals and people, hearing voices, and having complex tactile sensations.  Hallucinations are generally characterized as being vivid, and uncontrollable.<ref name="DSM">{{cite book|last1=Association|first1=American Psychiatric|title=Diagnostic and statistical manual of mental disorders : DSM-5.|date=2013|publisher=American Psychiatric Association|location=Washington, D.C.|isbn=978-0-89042-554-1|page=125|edition= 5th}}</ref>
+[[Auditory hallucination]]s, particularly experiences of hearing voices, are the most common and often prominent feature of psychosis.
+Up to 15% of the general population may experience auditory hallucinations.  The prevalence in schizophrenia is generally put around 70%, but may go as high as 98%.  During the early 20th century auditory hallucinations were second to visual hallucinations in frequency, but they are now the most common manifestation of schizophrenia, although rates vary throughout cultures and regions.  Auditory hallucinations are most commonly intelligible voices.  When voices are present, the average number has been estimated at three.  Content, like frequency, differs significantly, especially across cultures and demographics.  People who experience auditory hallucinations can frequently identify the loudness, location of origin, and may settle on identities for voices.  Western cultures are associated with auditory experiences concerning religious content, frequently related to sin.  Hallucinations may command a person to do something which may be dangerous when combined with delusions.<ref name="Sadock Psychosis">{{cite book |last1=Lewis |first1=Stephen |last2=Escalona |first2=Rodrigo |last3=Keith |first3=Samuel |editor1-last=Sadock |editor1-first=Virginia |editor2-last=Sadock |editor2-first=Benjamin |editor3-last=Ruiz |editor3-first=Pedro| name-list-format = vanc |title=Kaplan and Sadock's Comprehensive Textbook of Psychiatry|publisher=Wolters Kluwer|chapter=Phenomenology of Schizophrenia}}</ref>
+Extracampine hallucinations are auditory hallucinations originating from a particular body part (e.g. a voice coming from a person's knee).<ref name="Sadock Psychosis"/>
+Visual hallucinations occur in roughly a third of people with schizophrenia, although rates as high as 55% are reported.  Content frequently involves animate objects, although perceptual abnormalities such as changes in lighting, shading, streaks, or lines may be seen. Visual abnormalities may conflict with [[Proprioception|proprioceptive]] information, and visions may include experiences such as the ground tilting.  [[Lilliputian hallucinations]] are less common in schizophrenia, and occur more frequently in various types of encephalopathy (e.g. [[Peduncular hallucinosis]]).<ref name="Sadock Psychosis"/>
+A visceral hallucination, also called a cenesthetic hallucination, is characterized by visceral sensations in the absence of stimuli.  Cenesthetic hallucinations may include sensations of burning, or re-arrangement of internal organs.<ref name="Sadock Psychosis"/>
 == Врсте психоза ==
@@ Ред 29: / Ред 53: @@
 Једна од функционалних психоза је [[схизофренија|шизофренија]]. Ова реч је кованица и значи „расцеп душе“, слободније речено, распадање личности. Нажалост, по свему судећи, у питању је не једно, већ више обољења, са неким сличним и заједничким поремећајима. За ову психозу је карактеристично повлачење болесника у себе, ремећење и прекид контакта са стварношћу, губљење животног полета, поремећај емоција и мишљења (мишљење постаје збркано и нејасно) и постепено опадање способности мишљења ([[деменција]]), све до поремећаја нагона, када болесник одбија храну или узима и предмете који нису за исхрану. Мења се и говор болесника, може доћи до сажимања и спајања речи, па за околину тај говор постаје неразумљив. Може доћи до [[халуцинација]], као и до суманутих идеја, када је на пример, болесник убеђен да га прогоне и трују. Може да га спопадне и огроман [[страх]], па се дешава да изврши [[самоубиство]] или [[убиство]].
-Друга функционална психоза је [[манично-депресивна психоза|манично-депресивна]] у којој су најизразитији поремећаји у емоционалном понашању. Ако се јавља претерана веселост, без разлога, бујица речи и идеја уз прецењене идеје болесника о сопственој вредности, говоримо о [[манија|манији]] или манијакалном стању (ово најчешће нема везе са речју манијак коју користе лаици). Када се јављају јако жалосна расположења, [[меланхолија|меланхолична]], потпуна безвољност, кочење мишића, осећај кривице - ради се о [[депресија|депресији]] или меланхоличном стању. Таква особа често не сматра да је болесна, већ верује да је стварно крива. Болесник окривљује себе за нешто због чега није крив, или што само по себи не би требало да изазове такво понашање. У таквом стању болесник може да изврши и самоубиство.
+Друга функционална психоза је [[манично-депресивна психоза|манично-депресивна]] у којој су најизразитији поремећаји у емоционалном понашању. Ако се јавља претерана веселост, без разлога, бујица речи и идеја уз прецењене идеје болесника о сопственој вредности, говоримо о [[манија|манији]] или манијакалном стању (ово најчешће нема везе са речју манијак коју користе лаици). Када се јављају јако жалосна расположења, [[меланхолија|меланхолична]], потпуна безвољност, кочење мишића, осећај кривице - ради се о [[Teža depresijska epizoda|депресији]] или меланхоличном стању. Таква особа често не сматра да је болесна, већ верује да је стварно крива. Болесник окривљује себе за нешто због чега није крив, или што само по себи не би требало да изазове такво понашање. У таквом стању болесник може да изврши и самоубиство.
 Има болесника код којих се периодично јављају само манична или само депресивна стања. Међутим, понекад се та два стања смењују - болесник је извесно време претерано радостан, а касније ненормално тужан, па се зато говори о манично-депресивној или циркуларној психози.
@@ Ред 37: / Ред 61: @@
 {{reflist|2}}
+== Литература ==
+{{refbegin|30em}}
+* {{cite book | vauthors = Sims A | year = 2002 | title = Symptoms in the mind: An introduction to descriptive psychopathology | edition = 3rd | location = Edinburgh | publisher = Elsevier Science Ltd. | isbn = 978-0-7020-2627-0 }}
+* {{cite book | vauthors = Murray ED, Buttner N, Price BH | year = 2012 | chapter = Depression and Psychosis in Neurological Practice | title = Neurology in Clinical Practice | edition = 6th | veditors = Bradley WG, Daroff RB, Fenichel GM, Jankovic J | publisher =  Butterworth Heinemann | date = April 2012 | isbn = 978-1-4377-0434-1 }}
+* {{cite book | last = Williams | first = Paris | name-list-format = vanc | year = 2012 | title = Rethinking Madness: Towards a Paradigm Shift In Our Understanding and Treatment of Psychosis | publisher = Sky’s Edge Publishing | isbn = 978-0-9849867-0-5 }}
+* {{cite book | author-link = Philip K. Dick | vauthors = Dick PK | date = 1981 | title = [[VALIS]] | location = London | publisher = Gollancz | isbn = 978-0-679-73446-8 }} [Semi-autobiographical]
+* {{cite book | author-link = Kay Redfield Jamison | vauthors = Jamison KR | date = 1995 | title = An Unquiet Mind: A Memoir of Moods and Madness | location = London | publisher = Picador | isbn = 978-0-679-76330-7 }}
+* {{cite book | author-link = Daniel Paul Schreber | vauthors = Schreber DP | year = 2000 | title = Memoirs of My Nervous Illness | location = New York | publisher = New York Review of Books. | isbn = 978-0-940322-20-2 }}
+* {{cite book | vauthors = Hinshaw SP | year = 2002 | title = The Years of Silence are Past: My Father's Life with Bipolar Disorder | location = Cambridge | publisher = Cambridge University Press }}
+* {{cite book | vauthors = McLean R | date = 2003 | title = Recovered Not Cured: A Journey Through Schizophrenia | publisher = Allen & Unwin | location = Australia | isbn = 978-1-86508-974-4 }}
+* {{cite book | author-link = Elyn Saks | vauthors = Saks ER | date = 2007 | title = The Center Cannot Hold—My Journey Through Madness | location = New York | publisher = Hyperion | isbn = 978-1-4013-0138-5 }}
+{{refend}}
+== Спољашње везе ==
+{{Medical resources
+|  DiseasesDB     =
+|  ICD10          = {{ICD10|F|20}}-{{ICD10|F|29}}
+|  ICD9           = {{ICD9|290}}-{{ICD9|299}}
+|  ICDO           =
+|  OMIM           = 603342
+|  MedlinePlus    = 001553
+|  eMedicineSubj  =
+|  eMedicineTopic =
+| oMIM_mult       = {{OMIM2|608923}} {{OMIM2|603175}} {{OMIM2|192430}}
+| meshName        = Psychotic+Disorders
+| meshNumber      = F03.700.675
+}}
+{{commonscat}}
+* -{[https://www.nimh.nih.gov/health/topics/schizophrenia/raise/what-is-psychosis.shtml National Institute of Mental Health]}-
+{{Authority control-lat}}
 {{Медицинско упозорење}}
 {{Порталбар|Медицина}}

Класификација	D ICD-10: F20-F29 ICD-9-CM: 290-299 OMIM: 603342
Спољашњи ресурси	MedlinePlus: 001553