Стратег — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 21. фебруар 2019. у 21:17

Стратег (грчки: στρατηγός, pl. στρατηγοί; војсковођа) био је гувернер у античкој Грчкој. У Хеленистичкој ери и Византијском царству термин се користио и за војне гувернере.

Антика

Титула стратега је у Атини уведена око 487/6. године п. н. е. током Грчко-персијских ратова. Заменила је дотадашњу титулу архонта полемарха. Титулу стратега носио је Перикле од 443. до 429. године п. н. е. Стратези су такође били и Клеон, Никија и Алкибијад. Филип II Македонски је свога генерала Пармениона поставио за стратега аутократора Коринтског савеза. Титула се користила и у време владавине дијадоха. Код Римљана се функција стратега изједначавала са функцијом претора. Титула се користила и у Византијском царству.

У Византији

У тешким годинама Аварско-словенских најезди на Балканском полуострву почиње процес унутрашњег јачања Царства кога је тешко пратити због крајње оскудице у историјским изворима. Ираклије је у критичним годинама спровео реформу војног и управног система. Започео је са изградњом тематског уређења. У слободним деловима малоазијских покрајина стварају се војни окрузи – теме. Начело поделе војне и цивилне власти Диоклецијана и Константина напустио је још цар Маврикије оснивањем егзархата у Италији и Африци. Малоазијске теме су такође управне јединице војног карактера на чијем челу су војни команданти – стратези. Стратег у теми врши врховну војну и цивилну власт. Стара провинцијска подела није одмах нестала већ је дуго времена поред стратега постојао и тематски проконзул као представник цивилне управе. Међутим, стратег је у свему имао првенство, тим пре што је једна тема обухватала више некадашњих провинција. Теофанова хроника, основни извор за овај период, показује да је стратег уживао велики степен самосталности. У грађанском рату између Константина V (741—775) и његовог брата Артавазда, одлучујућу улогу играли су стратези малоазијских тема који су пружали помоћ једној или другој страни.

Извори

Стара Грчка - В. В. Струв, Д. П. Калистов
Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.

@@ Ред 6: / Ред 6: @@
 == У Византији ==
-У тешким годинама [[Византијско-аварски ратови|Аварско-словенских најезди]] на Балканском полуострву почиње процес унутрашњег јачања Царства кога је тешко пратити због крајње оскудице у историјским изворима. [[Ираклије]] је у критичним годинама спровео реформу војног и управног система. Започео је са изградњом [[Тема (Византија)|тематског]] уређења. У слободним деловима малоазијских покрајина стварају се војни окрузи – теме. Начело поделе војне и цивилне власти [[Диоклецијан]]а и [[Константин Велики|Константина]] напустио је још цар [[Маврикије]] оснивањем [[егзархат]]а у [[Равенски егзархат|Италији]] и [[Афрички егзархат|Африци]]. Малоазијске теме су такође управне јединице војног карактера на чијем челу су војни команданти – стратези. Стратег у теми врши врховну војну и цивилну власт. Стара провинцијска подела није одмах нестала већ је дуго времена поред стратега постојао и тематски проконзул као представник цивилне управе. Међутим, стратег је у свему имао првенство, тим пре што је једна тема обухватала више некадашњих провинција. [[Теофан Исповедник|Теофанова]] хроника, основни извор за овај период, показује да је стратег уживао велики степен самосталности. У грађанском рату између [[Константин V Копроним|Константина V]] (741—775) и његовог брата [[Артавазд]]а, одлучујућу улогу играли су стратези малоазијских тема који су пружали помоћ једној или другој страни.
+У тешким годинама [[Византијско-аварски ратови|Аварско-словенских најезди]] на Балканском полуострву почиње процес унутрашњег јачања Царства кога је тешко пратити због крајње оскудице у историјским изворима. [[Ираклије]] је у критичним годинама спровео реформу војног и управног система. Започео је са изградњом [[Тема (Византија)|тематског]] уређења. У слободним деловима малоазијских покрајина стварају се војни окрузи – теме. Начело поделе војне и цивилне власти [[Диоклецијан]]а и [[Константин Велики|Константина]] напустио је још цар [[Маврикије]] оснивањем [[Егзархат (Византија)|егзархат]]а у [[Равенски егзархат|Италији]] и [[Афрички егзархат|Африци]]. Малоазијске теме су такође управне јединице војног карактера на чијем челу су војни команданти – стратези. Стратег у теми врши врховну војну и цивилну власт. Стара провинцијска подела није одмах нестала већ је дуго времена поред стратега постојао и тематски проконзул као представник цивилне управе. Међутим, стратег је у свему имао првенство, тим пре што је једна тема обухватала више некадашњих провинција. [[Теофан Исповедник|Теофанова]] хроника, основни извор за овај период, показује да је стратег уживао велики степен самосталности. У грађанском рату између [[Константин V Копроним|Константина V]] (741—775) и његовог брата [[Артавазд]]а, одлучујућу улогу играли су стратези малоазијских тема који су пружали помоћ једној или другој страни.
 == Извори ==