Рзав — разлика између измена
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
| Ред 6: | Ред 6: | ||
| мапа = |
| мапа = |
||
| опис_м = |
| опис_м = |
||
| дужина = |
| дужина = 72 километар |
||
| висина_извора = |
| висина_извора = |
||
| проток = |
| проток = |
||
| Ред 63: | Ред 63: | ||
{{портал|Србија|Република Српска}} |
{{портал|Србија|Република Српска}} |
||
{{Commonscat|Rzav (Zlatibor)}} |
{{Commonscat|Rzav (Zlatibor)}} |
||
Верзија на датум 22. фебруар 2019. у 07:18
| Рзав | |
|---|---|
 | |
| Опште информације | |
| Дужина | 72 километар km |
| Слив | Црноморски |
| Водоток | |
| Извор | настаје на подручју националног парка Тара спајањем Белог и Црног Рзава код села Доње Вардиште |
| Ушће | Дрина код Вишеграда |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Србија Босна и ХерцеговинаРепублика Српска |
| Насеља | Вишеград |
| Притоке | Јадар и Тишћа |
| Река на Викимедијиној остави | |
Рзав је река у Србији и Босни и Херцеговини (Република Српска). Настаје на подручју националног парка Тара спајањем Белог и Црног Рзава код села Доње Вардиште, на свом путу до коначног одредишта — ушћа у Дрину које се налази у Вишеграду.
Карактеристика реке
Пролази кроз много клисура и кањона, изузетне пејзаже које карактеришу високе и стрме хридине сиво-белих тонова по којима расте четинарско растиње. Читавим током Рзава ишла је некада стара пруга коју су градили Аустријанци и која је када је саграђена била ремек-дело инжењерства. Сматра се да су стотине радника, углавном странаца, аустријских заробљеника, оставили своје животе у рзавским стенама бушећи тунеле.
2004. године је покренута иницијатива за обновом чувеног ћире који би ишао од Мокре Горе преко Котромана, Вардишта, Добруна и Вишеграда. Радови на обнови шина и целокупне пруге су завршени а ускоро се очекује и пролазак ћире продуженом маршутом уз Рзав. Пре изградње ХЕ Перућац, Рзав је био једна од најбогатијих река рибом које би долазиле с пролећем да се мресте у њему.
Река Рзав тече и поред Добруна, старог средњовековног утврђеног града, који је био веома значајан трговачки центар на овом најзначајнијем караванском путу од Медитерана до централног Балкана. У другој половини 14. века саграђен је манастир Добрун који и данас постоји. Специфичан је по фрескама из 14. века на којима су приказани српски владари и чланови ктиторске породице, а такође и по изузетно вредној збирци икона и црквеног мобилијара од којих неки примерци датирају још из 13. века.
Галерија слика
Види још
Литература
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
