Мадона дела Седија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:Raffael 026.jpg|мини|Мадона дела седија, Рафаел, око 1513–14. године, Збирка Палате Пити]]
[[Датотека:Raffael 026.jpg|мини|''Мадона дела седија'', [[Рафаел]], око 1513–14. године, Збирка Палате Пити]]
'''Мадона дела Седија''' ({{јез-итал|Madonna della Sedia; Madonna della Seggiola}}) је слика [[Богородица|Богородице]], малог [[Христ]]а и адолесцентног [[Св. Јован Крститељ|Св. Јована Крститиеља]], италијанског умјетника [[ренесанса|ренесансе]] [[Рафаел]]а, која се данас налази у збирци [[Палата Пити|Палате Пити]] у [[Фиренца|Фиренци]]. Настала је у [[Рим]]у на врхунцу Рафаеолове каријере, око 1513–14. године и нуди једну увјерљиву мајчинску интиму. Ниска линија хоризонта чини да се има осјећај да смо посматрани одозго будући да је поглед Богородице директно усмјерен у посматача и сугерише да на одређен начин посматрач дијели простор са слике. Формат слике је кружног облика, тзв., ''тондо'' и подсјећа на Фиренцу, односно доба [[кватроченто|кватрочента]]. Топли колорит слике указује на утицај [[венецијанско сликарство|венецијанског сликарства]], посебно [[Тицијан]]а.
'''Мадона дела Седија''' или '''Мадона дела Сеђола''' ({{јез-итал|Madonna della Sedia; Madonna della Seggiola}}) је слика [[Богородица|Богородице]], малог [[Христ]]а и адолесцентног [[Св. Јован Крститељ|Св. Јована Крститиеља]], италијанског умјетника [[ренесанса|ренесансе]] [[Рафаел]]а, која се данас налази у збирци [[Палата Пити|Палате Пити]] у [[Фиренца|Фиренци]]. Настала је у [[Рим]]у на врхунцу Рафаеолове каријере, око 1513–14. године и нуди једну увјерљиву мајчинску интиму. Ниска линија хоризонта чини да се има осјећај да смо посматрани одозго будући да је поглед Богородице директно усмјерен у посматача и сугерише да на одређен начин посматрач дијели простор са слике. Формат слике је кружног облика, тзв., ''тондо'' и подсјећа на Фиренцу, односно доба [[кватроченто|кватрочента]]. Топли колорит слике указује на утицај [[венецијанско сликарство|венецијанског сликарства]], посебно [[Тицијан]]а.


Слика је првобитно била у збирци Медичија, гдје је доспјела око [[1589]]. године. У 18. вијеку је постала дио збирке Палате Пити. Наполеонове трупе су је 1799. године однијеле у [[Париз]], али је 1815. године враћена у Фиренцу.
Слика је првобитно била у збирци Медичија, гдје је доспјела око [[1589]]. године. У 18. вијеку је постала дио збирке Палате Пити. Наполеонове трупе су је 1799. године однијеле у [[Париз]], али је 1815. године враћена у Фиренцу.

Верзија на датум 24. фебруар 2019. у 00:44

Мадона дела седија, Рафаел, око 1513–14. године, Збирка Палате Пити

Мадона дела Седија или Мадона дела Сеђола (итал. Madonna della Sedia; Madonna della Seggiola) је слика Богородице, малог Христа и адолесцентног Св. Јована Крститиеља, италијанског умјетника ренесансе Рафаела, која се данас налази у збирци Палате Пити у Фиренци. Настала је у Риму на врхунцу Рафаеолове каријере, око 1513–14. године и нуди једну увјерљиву мајчинску интиму. Ниска линија хоризонта чини да се има осјећај да смо посматрани одозго будући да је поглед Богородице директно усмјерен у посматача и сугерише да на одређен начин посматрач дијели простор са слике. Формат слике је кружног облика, тзв., тондо и подсјећа на Фиренцу, односно доба кватрочента. Топли колорит слике указује на утицај венецијанског сликарства, посебно Тицијана.

Слика је првобитно била у збирци Медичија, гдје је доспјела око 1589. године. У 18. вијеку је постала дио збирке Палате Пити. Наполеонове трупе су је 1799. године однијеле у Париз, али је 1815. године враћена у Фиренцу.