Драгутин Димитријевић Апис — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 21. јануар 2006. у 00:48

Драгутин Димитријевић Апис био је генералштабни пуковник војске Краљевине Србије. Рођен је 10. августа 1877. у Београду, а стрељан 14. јуна 1917. у Солуну. Он је смислио и организовао официрски пуч, али убиство краљевског пара Обреновић није била његова идеја.

Животопис

Необичном сугестивном снагом на све с којима је долазио у додир, Димитријевић је још као ђак имао силан утецај на своје другове. Завршио је 26. класу Војне Академије у Београду и већ као потпоручник почео је ковати планове о промени режима Александра Обреновића. Као један од оснивача и најактивнијих чланова официрске завере против краља Александра и краљице Драге, Д. је у ноћи 29. маја повео заверенике из Официрског Дома у двор, где је, за време тражења краља и краљице, тешко рањен с три метка у груди. Захваљујући својој снажној природи Димитријевић је преболио те ране , и његов утицај на официре и послове у војсци стално је растао. Ни његово и привремено службовање у Ваљеву ни његово једногодишње одсуство из земље, на војним студијама у Берлину, где је отишао, пошто је раније свршио виши течај Војне Академије у Београду, нису могли умањити тај утецај.
1911. Димитријевић је са својим друговима основао тајно удружење Уједињење или смрт, познато под именом Црна рука. За време саме мобилизације у септембру 1912. тешко је оболео од тровања крви и враћен у Београд, тако да није могао учествовати у балканском рату. Као шеф обавјештајног одјељења Ратног министарства Димитријевић је стекао веза с националним радницима из многих крајева.
У I светском рату је руководио обавештајном службом. Потом је био начелник штаба Ужичке и Тимочке војске. Затим, помоћник начелника штаба III армије. Апис је у децембру 1916. ухапшен на солунском фронту као члан тајне организације Уједињење или смрт, за коју је тужба тврдила, да је превратничка с политичким циљем у самој земљи. Поред тога у тужби се наводило, да је прикривао Рада Малобабића и Мухамеда Мехмедбашића, који су били истом тужбом оптужени, да су 29. августа 1916. извршили атентант на престолонасљедника регента Александра, када се аутомобилом возио из Острова у свој логор. Процес је вођен у Солуну пред војним судом за официре. Пресудом од 23/5 1917 Димитријевић је осуђен на смрт, а стрељан је 14. јуна 1917. у солунском пољу заједно с артиљеријским мајором Љубом Вуковићем и Радом Малобабићем.

„Пуковник Драгутин Димитријевић Апис био је велики патриота. Владавину Александра Обреновића сматрао је погубном по Србију. Он је смислио и организовао официрски пуч, али убиство краљевског пара није била његова идеја. Био је рањен приликом заузимања двора и није могао да спречи убиство. Проучавајући његов случај многи су увидели (Арчибалд Рајс, Дејвид Мекензи, итд.) да Солунски процес на коме му се судило 1916. није био законски регуларан. Апис је био невин. Али, српски политичари су га се бојали. Био је неко ко је могао да контролише афере у Србији после рата. Зато су лидери српске владе у изгнанству решили да искористе тренутак и елиминишу га.” (Дејвид Мекензи)

На обновљеном судском процесу 1953 у Београду је рехабилитован.

Литература

Народна енциклопедија (1927 г.), чланaк Миомира Миленовића, уредника Политике
Душан Савковић, Апис
Дејвид Мекензи, Круна српске дипломатије (НИН, 16/06/05)
Арчибалд Рајс, Чујте Срби
Група аутора, Војни Лексикон, Војноиздавачки Завод, 1981

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-'''Драгутин Димитријевић Апис''' био је генералштабни [[пуковник]] војске [[Крањевина Србија|Краљевине Србије]]. Рођен је [[10. август]]а [[1877]]. у [[Београд]]у, а стрељан [[14. јун]]а [[1917]]. у [[Солун]]у. Он је смислио и организовао официрски [[пуч]], али убиство краљевског пара Обреновић није била његова идеја.
 [[Слика:Apis.JPG|мини|250п|десно|Апис(са десне стране) са друговима]]
+'''Драгутин Димитријевић Апис''' био је генералштабни [[пуковник]] војске [[Крањевина Србија|Краљевине Србије]]. Рођен је [[10. август]]а [[1877]]. у [[Београд]]у, а стрељан [[14. јун]]а [[1917]]. у [[Солун]]у. Он је смислио и организовао официрски [[пуч]], али убиство краљевског пара Обреновић није била његова идеја.
+== Животопис ==
-Необичном сугестивном снагом на све с којима је долазио у додир, Димитријевић је још као ђак имао силан утецај на своје другове. Завршио је 26. класу [[Војна Академија|Војне Академије]] у [[Београд]]у и већ као [[потпоручник]] почео је ковати планове о промени режима Александра Обреновића. Као један од оснивача и најактивнијих чланова [[официр]]ске завере против [[краљ]]а [[Александар Обреновић|Александра]] и [[краљица|краљице]] [[Драга Машин|Драге]], Д. је у ноћи [[29. мај]]а повео заверенике из Официрског Дома у двор, где је, за време тражења краља и краљице, тешко рањен с три метка у груди. Захваљујући својој снажној природи Д. је преболио те ране , и његов утицај на официре и послове у војсци стално је растао. Ни његово и привремено службовање у [[Ваљево|Ваљеву]] ни његово једногодишње одсуство из земље, на војним студијама у [[Берлин]]у, где је отишао, пошто је раније свршио виши течај Војне Академије у Београду, нису могли умањити тај утецај.<br>
+Необичном сугестивном снагом на све с којима је долазио у додир, Димитријевић је још као ђак имао силан утецај на своје другове. Завршио је 26. класу [[Војна Академија|Војне Академије]] у [[Београд]]у и већ као [[потпоручник]] почео је ковати планове о промени режима Александра Обреновића. Као један од оснивача и најактивнијих чланова [[официр]]ске завере против [[Александар Обреновић|краља Александра]] и [[Драга Машин|краљице Драге]], Д. је у ноћи [[29. мај]]а повео заверенике из Официрског Дома у двор, где је, за време тражења краља и краљице, тешко рањен с три метка у груди. Захваљујући својој снажној природи Димитријевић је преболио те ране , и његов утицај на официре и послове у војсци стално је растао. Ни његово и привремено службовање у [[Ваљево|Ваљеву]] ни његово једногодишње одсуство из земље, на војним студијама у [[Берлин]]у, где је отишао, пошто је раније свршио виши течај Војне Академије у Београду, нису могли умањити тај утецај.<br>
-[[1911]]. Д. је са својим друговима основао тајно удружење [[Уједињење или смрт]], познато под именом [[Црна рука]]. За време саме мобилизације у септембру [[1912]]. тешко је оболео од тровања крви и враћен у Београд, тако да није могао учествовати у балканском рату. Као шеф обавјештајног одјељења Министарства Војног Д. је стекао веза с националним радницима из многих крајева.<br>
+[[1911]]. Димитријевић је са својим друговима основао тајно удружење [[Уједињење или смрт]], познато под именом [[Црна рука]]. За време саме мобилизације у септембру [[1912]]. тешко је оболео од тровања крви и враћен у [[Београд]], тако да није могао учествовати у [[Балкански ратови|балканском рату]]. Као шеф обавјештајног одјељења Ратног министарства Димитријевић је стекао веза с националним радницима из многих крајева.<br>
-У [[Први светски рат|I светском рату]] је руководио обавештајном службом. Потом је био начелник штаба Ужичке и Тимочке војске. Затим, помоћник начелника штаба III армије. Апис је у децембру [[1916]]. ухапшен на солунском фронту као члан тајне организације Уједињење или Смрт, за коју је тужба тврдила, да је превратничка с политичким циљем у самој земљи. Поред тога у тужби се наводило, да је прикривао [[Раде Малобабић]] и [[Мухамед Мехмедбашић|Мухамеда Мехмедбашића]], који су били истом тужбом оптужени, да су [[29. август]]а [[1916]]. извршили атентант на престолонасљедника [[регент]]а Александра, када се аутомобилом возио из Острова у свој логор. Процес је вођен у [[Солун]]у пред војним судом за официре. Пресудом од 2315 1917 Д. је осуђен на смрт, а стрељан је [[14. јун]]а [[1917]]. у солунском пољу заједно с артиљеријским мајором Љубом Вуковићем и Радом Малобабићем.
+У [[Први светски рат|I светском рату]] је руководио обавештајном службом. Потом је био начелник штаба Ужичке и Тимочке војске. Затим, помоћник начелника штаба III армије. Апис је у децембру [[1916]]. ухапшен на [[Солунски фронт|солунском фронту]] као члан тајне организације [[Уједињење или смрт]], за коју је тужба тврдила, да је превратничка с политичким циљем у самој земљи. Поред тога у тужби се наводило, да је прикривао [[Раде Малобабић|Рада Малобабића]] и [[Мухамед Мехмедбашић|Мухамеда Мехмедбашића]], који су били истом тужбом оптужени, да су [[29. август]]а [[1916]]. извршили [[атентант]] на престолонасљедника [[регент]]а [[Александар Карађорђевић|Александра]], када се аутомобилом возио из Острова у свој логор. Процес је вођен у [[Солун]]у пред војним судом за официре. Пресудом од [[23. аугуст|23/5]] [[1917]] Димитријевић је [[смртна пресуда|осуђен на смрт]], а стрељан је [[14. јун]]а [[1917]]. у солунском пољу заједно с артиљеријским мајором [[Љуба Вуковић|Љубом Вуковићем]] и [[Раде Малобабић|Радом Малобабићем]].
-Пуковник Драгутин Димитријевић Апис био је велики [[патриотизам|патриота]]. Владавину [[Александар Обреновић|Александра Обреновића]] сматрао је погубном по [[Србија|Србију]]. Он је смислио и организовао официрски [[пуч]], али убиство краљевског пара није била његова идеја. Био је рањен приликом заузимања [[двор]]а и није могао да спречи [[убиство]]. Проучавајући његов случај многи  су увидели ([[Арчибалд Рајс]], [[Дејвид Мекензи]], итд.) да [[Солунски процес]] на коме му се судило 1916. није био законски регуларан. Апис је био невин. Али, српски [[политичар]]и су га се бојали. Био је неко ко је могао да контролише афере у Србији после рата. Зато су лидери српске владе у изгнанству решили да искористе тренутак и елиминишу га.
+„Пуковник Драгутин Димитријевић Апис био је велики [[патриотизам|патриота]]. Владавину [[Александар Обреновић|Александра Обреновића]] сматрао је погубном по [[Србија|Србију]]. Он је смислио и организовао официрски [[пуч]], али убиство краљевског пара није била његова идеја. Био је рањен приликом заузимања [[двор]]а и није могао да спречи [[убиство]]. Проучавајући његов случај многи  су увидели ([[Арчибалд Рајс]], [[Дејвид Мекензи]], итд.) да [[Солунски процес]] на коме му се судило 1916. није био законски регуларан. Апис је био невин. Али, српски [[политичар]]и су га се бојали. Био је неко ко је могао да контролише афере у Србији после рата. Зато су лидери српске владе у изгнанству решили да искористе тренутак и елиминишу га.” ([[Дејвид Мекензи]])
-На обновљеном судском процесу 1953 у Београду је рехабилитован.
+На обновљеном судском процесу [[1953]] у [[Београд]]у је рехабилитован.
+{{Wikisource|Апис (1)}}
 ==Литература==
-{{Wikisource|Апис (1)}}
-* Народна енциклопедија (1927 г.), текст преузет из чланка Миомира Миленовића, уредника Политике
+* Народна енциклопедија (1927 г.), чланaк Миомира Миленовића, уредника Политике
 * Душан Савковић, Апис
-* [[Дејвид Мекензи]], Драгутин Димитријевић Апис
+* [[Дејвид Мекензи]], Круна српске дипломатије (НИН, 16/06/05)
 * [[Арчибалд Рајс]], Чујте Срби
 * Група аутора, Војни [[Лексикон]], Војноиздавачки Завод, 1981