Рзав — разлика између измена
м Разне исправке |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 19: | Ред 19: | ||
| републике = [[Република Српска]] |
| републике = [[Република Српска]] |
||
| земље = {{застава|Србија}}<br />{{застава|Босна и Херцеговина}} |
| земље = {{застава|Србија}}<br />{{застава|Босна и Херцеговина}} |
||
| притоке = [[Јадар ( |
| притоке = [[Јадар (притока Дрињаче)|Јадар]] и [[Тишћа (ријека)|Тишћа]] |
||
| слив = [[Црно море|Црноморски]] |
| слив = [[Црно море|Црноморски]] |
||
| градови = [[Вишеград]] |
| градови = [[Вишеград]] |
Верзија на датум 2. март 2019. у 05:56
Рзав | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 72 km |
Слив | Црноморски |
Водоток | |
Извор | настаје на подручју националног парка Тара спајањем Белог и Црног Рзава код села Доње Вардиште |
Ушће | Дрина код Вишеграда |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Србија Босна и Херцеговина Република Српска |
Насеља | Вишеград |
Притоке | Јадар и Тишћа |
Река на Викимедијиној остави |
Рзав је река у Србији и Босни и Херцеговини (Република Српска). Настаје на подручју националног парка Тара спајањем Белог и Црног Рзава код села Доње Вардиште, на свом путу до коначног одредишта — ушћа у Дрину које се налази у Вишеграду.
Карактеристика реке
Пролази кроз много клисура и кањона, изузетне пејзаже које карактеришу високе и стрме хридине сиво-белих тонова по којима расте четинарско растиње. Читавим током Рзава ишла је некада стара пруга коју су градили Аустријанци и која је када је саграђена била ремек-дело инжењерства. Сматра се да су стотине радника, углавном странаца, аустријских заробљеника, оставили своје животе у рзавским стенама бушећи тунеле.
2004. године је покренута иницијатива за обновом чувеног ћире који би ишао од Мокре Горе преко Котромана, Вардишта, Добруна и Вишеграда. Радови на обнови шина и целокупне пруге су завршени а ускоро се очекује и пролазак ћире продуженом маршутом уз Рзав. Пре изградње ХЕ Перућац, Рзав је био једна од најбогатијих река рибом које би долазиле с пролећем да се мресте у њему.
Река Рзав тече и поред Добруна, старог средњовековног утврђеног града, који је био веома значајан трговачки центар на овом најзначајнијем караванском путу од Медитерана до централног Балкана. У другој половини 14. века саграђен је манастир Добрун који и данас постоји. Специфичан је по фрескама из 14. века на којима су приказани српски владари и чланови ктиторске породице, а такође и по изузетно вредној збирци икона и црквеног мобилијара од којих неки примерци датирају још из 13. века.
Галерија слика
Види још
Литература
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.