Рзав — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 19: Ред 19:
| републике = [[Република Српска]]
| републике = [[Република Српска]]
| земље = {{застава|Србија}}<br />{{застава|Босна и Херцеговина}}
| земље = {{застава|Србија}}<br />{{застава|Босна и Херцеговина}}
| притоке = [[Јадар (река у Републици Српској)|Јадар]] и [[Тишћа (ријека)|Тишћа]]
| притоке = [[Јадар (притока Дрињаче)|Јадар]] и [[Тишћа (ријека)|Тишћа]]
| слив = [[Црно море|Црноморски]]
| слив = [[Црно море|Црноморски]]
| градови = [[Вишеград]]
| градови = [[Вишеград]]

Верзија на датум 2. март 2019. у 05:56

Рзав
Опште информације
Дужина72 km
СливЦрноморски
Водоток
Изворнастаје на подручју националног парка Тара спајањем Белог и Црног Рзава код села Доње Вардиште
УшћеДрина код Вишеграда
Географске карактеристике
Држава/е Србија
 Босна и Херцеговина
Република Српска
НасељаВишеград
ПритокеЈадар и Тишћа
Река на Викимедијиној остави

Рзав је река у Србији и Босни и Херцеговини (Република Српска). Настаје на подручју националног парка Тара спајањем Белог и Црног Рзава код села Доње Вардиште, на свом путу до коначног одредишта — ушћа у Дрину које се налази у Вишеграду.

Карактеристика реке

Пролази кроз много клисура и кањона, изузетне пејзаже које карактеришу високе и стрме хридине сиво-белих тонова по којима расте четинарско растиње. Читавим током Рзава ишла је некада стара пруга коју су градили Аустријанци и која је када је саграђена била ремек-дело инжењерства. Сматра се да су стотине радника, углавном странаца, аустријских заробљеника, оставили своје животе у рзавским стенама бушећи тунеле.

Кањон реке Рзав код села Вардиште

2004. године је покренута иницијатива за обновом чувеног ћире који би ишао од Мокре Горе преко Котромана, Вардишта, Добруна и Вишеграда. Радови на обнови шина и целокупне пруге су завршени а ускоро се очекује и пролазак ћире продуженом маршутом уз Рзав. Пре изградње ХЕ Перућац, Рзав је био једна од најбогатијих река рибом које би долазиле с пролећем да се мресте у њему.

Река Рзав тече и поред Добруна, старог средњовековног утврђеног града, који је био веома значајан трговачки центар на овом најзначајнијем караванском путу од Медитерана до централног Балкана. У другој половини 14. века саграђен је манастир Добрун који и данас постоји. Специфичан је по фрескама из 14. века на којима су приказани српски владари и чланови ктиторске породице, а такође и по изузетно вредној збирци икона и црквеног мобилијара од којих неки примерци датирају још из 13. века.

Галерија слика

Види још

Литература

Спољашње везе