Рукописна књига — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Уклањање потписа из главног именског простора
Ред 1: Ред 1:
'''Рукописна књига''' је дуго надживела почетак штампања [[књига]]. To je забележено у целој [[Европа|Европи]]. На [[Балкан]]у је још у [[XIX век]]у "рукописна књига успешно конкурисала штампању". Осим ретких изузетака, скоро сва ирска литература из [[VII век|VII]]-[[XVII век]]а "постоји само у рукописном облику". До [[1500]]. год. 77% свих штампаних књига су биле [[латински језик|латинске]], пошто је латинско писмо било лако направити. Писма других језика увођена су у штампарску праксу крајње споро: веома је била компликована технологија израде дијакритичких знакова, који су обележавали [[акценат|акценте]], [[самогласник]]е и томе слично. Зато су још стотинама година после почетка штампе књига "преписивачи грчких, арапских и јеврејских рукописа остали ван конкуренције...".
'''Рукописна књига''' је дуго надживела почетак штампања [[књига]]. To je забележено у целој [[Европа|Европи]]. На [[Балкан]]у је још у [[XIX век]]у "рукописна књига успешно конкурисала штампању". Осим ретких изузетака, скоро сва ирска литература из [[VII век|VII]]-[[XVII век]]а "постоји само у рукописном облику". До [[1500]]. год. 77% свих штампаних књига су биле [[латински језик|латинске]], пошто је латинско писмо било лако направити. Писма других језика увођена су у штампарску праксу крајње споро: веома је била компликована технологија израде дијакритичких знакова, који су обележавали [[акценат|акценте]], [[самогласник]]е и томе слично. Зато су још стотинама година после почетка штампе књига "преписивачи грчких, арапских и јеврејских рукописа остали ван конкуренције...".


Могуће је да су многи рукописи (грчки, арапски, јеврејски итд.), који се данас сматрају "древним" (на пример, класични антички текстови, Тишендорфови библијски кодекси и сл.) били израђени тек у епохи штампања књига. Веома много рукописних књига из штампарске епохе било je y [[Грчка|Грчкој]]. "Због одсуства штампарија у Грчкој су књиге преписиване руком...". Ево података, који показују одсуство чврстог темеља за саму идеју палеографског датирања: "Раскошни грчки кодекси са текстовима античких аутора стварају се по наруџбини [[хуманизам|хуманиста]] и колекционара-мецена (колико је таквих кодекса касније проглашено "древним"? )". Може се предложити метода проналажења таквих рукописа: треба упоредити грешке у њиховим текстовима са штампарским грешкама штампаних издања. Највероватније да је приликом преписивања копирана и већина штампарских грешака. (доматриос)
Могуће је да су многи рукописи (грчки, арапски, јеврејски итд.), који се данас сматрају "древним" (на пример, класични антички текстови, Тишендорфови библијски кодекси и сл.) били израђени тек у епохи штампања књига. Веома много рукописних књига из штампарске епохе било je y [[Грчка|Грчкој]]. "Због одсуства штампарија у Грчкој су књиге преписиване руком...". Ево података, који показују одсуство чврстог темеља за саму идеју палеографског датирања: "Раскошни грчки кодекси са текстовима античких аутора стварају се по наруџбини [[хуманизам|хуманиста]] и колекционара-мецена (колико је таквих кодекса касније проглашено "древним"? )". Може се предложити метода проналажења таквих рукописа: треба упоредити грешке у њиховим текстовима са штампарским грешкама штампаних издања. Највероватније да је приликом преписивања копирана и већина штампарских грешака.


[[Категорија:Штампарство]]
[[Категорија:Штампарство]]

Верзија на датум 22. јануар 2006. у 19:03

Рукописна књига је дуго надживела почетак штампања књига. To je забележено у целој Европи. На Балкану је још у XIX веку "рукописна књига успешно конкурисала штампању". Осим ретких изузетака, скоро сва ирска литература из VII-XVII века "постоји само у рукописном облику". До 1500. год. 77% свих штампаних књига су биле латинске, пошто је латинско писмо било лако направити. Писма других језика увођена су у штампарску праксу крајње споро: веома је била компликована технологија израде дијакритичких знакова, који су обележавали акценте, самогласнике и томе слично. Зато су још стотинама година после почетка штампе књига "преписивачи грчких, арапских и јеврејских рукописа остали ван конкуренције...".

Могуће је да су многи рукописи (грчки, арапски, јеврејски итд.), који се данас сматрају "древним" (на пример, класични антички текстови, Тишендорфови библијски кодекси и сл.) били израђени тек у епохи штампања књига. Веома много рукописних књига из штампарске епохе било je y Грчкој. "Због одсуства штампарија у Грчкој су књиге преписиване руком...". Ево података, који показују одсуство чврстог темеља за саму идеју палеографског датирања: "Раскошни грчки кодекси са текстовима античких аутора стварају се по наруџбини хуманиста и колекционара-мецена (колико је таквих кодекса касније проглашено "древним"? )". Може се предложити метода проналажења таквих рукописа: треба упоредити грешке у њиховим текстовима са штампарским грешкама штампаних издања. Највероватније да је приликом преписивања копирана и већина штампарских грешака.