Русинска гркокатоличка црква Водица у Руском Крстуру — разлика између измена
ознака: уређивање извора (2017) |
ознака: уређивање извора (2017) |
||
| Ред 9: | Ред 9: | ||
Данашња црква је изграђена [[1859]]. године на месту где је, претходно, била [[1856]]. године саграђена дрвена капелица. Градњи дрвене капелице су претходиле необичне појаве поред бунара, о којима се записи чувају у архиви [[Русинска гркокатоличка црква у Руском Крстуру|крстурске парохије]], а датирају од [[1817]]. године.<ref>{{Cite book|title=Хришћански календар за вернике Крижевачке Епархије 1969|last=Планчак|first=Кирил|publisher=Војвођански Викаријат Крижевачке Епархије|year=1968|isbn=|location=Руски Крстур|pages=63.}}</ref> Од када се овај бунар налази у крстурском атару није познато, али постоји писани документ да је бунар ограђен [[1822]]. године.<ref name=":0">{{Cite book|title=Водица|last=Варга|first=Владислав|publisher=Гркокатоличка парохија св.о. Николаја, Руски Крстур; Хришћански часопис ''Дзвони''; НИУ ''Руске слово'' Нови Сад|year=2017|isbn=978-86-88983-34-1|location=Руски Крстур|pages=15.}}</ref> Због више документованих оздрављења на овом месту, број ходочасника је растао и владика крижевачки даје дозволу за градњу цркве [[1857]]. године. Осим владике, дозволу за градњу цркве је послала и канцеларија цивилне власти у Темишвару. |
Данашња црква је изграђена [[1859]]. године на месту где је, претходно, била [[1856]]. године саграђена дрвена капелица. Градњи дрвене капелице су претходиле необичне појаве поред бунара, о којима се записи чувају у архиви [[Русинска гркокатоличка црква у Руском Крстуру|крстурске парохије]], а датирају од [[1817]]. године.<ref>{{Cite book|title=Хришћански календар за вернике Крижевачке Епархије 1969|last=Планчак|first=Кирил|publisher=Војвођански Викаријат Крижевачке Епархије|year=1968|isbn=|location=Руски Крстур|pages=63.}}</ref> Од када се овај бунар налази у крстурском атару није познато, али постоји писани документ да је бунар ограђен [[1822]]. године.<ref name=":0">{{Cite book|title=Водица|last=Варга|first=Владислав|publisher=Гркокатоличка парохија св.о. Николаја, Руски Крстур; Хришћански часопис ''Дзвони''; НИУ ''Руске слово'' Нови Сад|year=2017|isbn=978-86-88983-34-1|location=Руски Крстур|pages=15.}}</ref> Због више документованих оздрављења на овом месту, број ходочасника је растао и владика крижевачки даје дозволу за градњу цркве [[1857]]. године. Осим владике, дозволу за градњу цркве је послала и канцеларија цивилне власти у Темишвару. |
||
Цркву је изградио сомборски аритекта Карло Гфернер, о сопственом трошку. Тек 1866. године му је исплаћена извесна количина новца који је сакупљен од бројних ходочасника.<ref name=":0" /> Цркву је 21. маја 1860. године посветио вицеархиђакон бачки, Георгиј Шовш. Године 1861. је насликана икона Богородице с малим Исусом и постављена на средиште цркве. Икона је висока186 центиметара и широка 78 центиметара. |
Цркву је изградио сомборски аритекта Карло Гфернер, о сопственом трошку. Тек 1866. године му је исплаћена извесна количина новца који је сакупљен од бројних ходочасника.<ref name=":0" /> Цркву је 21. маја 1860. године посветио вицеархиђакон бачки, Георгиј Шовш. Године 1861. је насликана икона Богородице с малим Исусом и постављена на средиште цркве. Икона је висока186 центиметара и широка 78 центиметара. Након постављања иконостаса, икона се налази на левом бочном зиду цркве. |
||
== Развој Водице == |
== Развој Водице == |
||
Владика Георгиј Смичиклас 5.. марта [[1863]]. године дозвољава и римокатолицима да служе у цркви, према договору с месним парохом. У то време је у Водици било годишње најмање 14 000 ходочасника.<ref name=":0" /> |
Владика Георгиј Смичиклас 5.. марта [[1863]]. године дозвољава и римокатолицима да служе у цркви, према договору с месним парохом. У то време је у Водици било годишње најмање 14 000 ходочасника.<ref name=":0" /> |
||
Године 1894. се гради кућа на спрат, највероватније због масовног доласка ходочасника. |
Године [[1894]]. се гради кућа на спрат, највероватније због масовног доласка ходочасника. Касније су у тој згради становали монаси. Њима је Водица свечано предата [[12. јул|12. јула]] [[1941]]. године. |
||
Године [[1942]]. је избушен бунар, дубок 62 метра. Исте године је набављено Јеванђеље, свећњаци,кандило и остале црквене потрепштине. Иконостас у цркви је постављен [[1943]]. године. Три слике Богородице у [[Апсида|апсиди]] и четири слике на иконостасу, урађене су на платну. Истовремено са иконостасом, донесена је и слика „Христос у гробу”. Све ове слике, као и [[иконостас]], урадио је академски сликар Лазар Микулић из Куле. Иконостас је посветио [[Јоаким Сегеди|о. др Јоаким Сегеди]], генерални викар. |
|||
Године 1944. на иконостас су додате још две слике: „Христово рођење” и „Крштење Исусово” које је насликао, такође, академски сликар Лазар Микулић. Исте године је овај сликар урадио на иконостасу и следеће слике: „Исус бежи у Египат”, „Сретење”, „Марта и Марија”, „Дванаестогодишњи Исус у храму”, „Мука Исусова”, „Исус пада под крстом”, „Ускрснуће”, „Силазак Светога Духа” |
|||
<br /> |
|||
== Галерија == |
== Галерија == |
||
| Ред 23: | Ред 29: | ||
Датотека:Najstarija_ikona_u_Vodici.jpg|Најстарија икона у Водици |
Датотека:Najstarija_ikona_u_Vodici.jpg|Најстарија икона у Водици |
||
Датотека:Ikonostas_u_crkvi_u_Vodici.jpg|Иконостас |
Датотека:Ikonostas_u_crkvi_u_Vodici.jpg|Иконостас |
||
Датотека:Vodica.jpg|thumb|Место за молитву |
Датотека:Vodica.jpg|thumb|Место за молитву иза цркве |
||
Датотека:Vodica, ikonostas, slika 2.jpg|''Силазак Светога Духа'', слика на иконостасу |
|||
Датотека:Vodica, ikonostas, slika 3.jpg|''Дванаестогодишњи Исус у храму'',слика на иконостасу |
|||
</gallery> |
</gallery> |
||
Верзија на датум 13. март 2019. у 02:12
| Капела Водица у Руском Крстуру | |
|---|---|
 Водица у Руском Крстуру | |
| Опште информације | |
| Место | Руски Крстур |
| Општина | Општина Кула |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | 1859. |
| Тип културног добра | Споменик културе |
| Надлежна установа за заштиту | Покрајински завод за заштиту споменика културе |
| www | |
Водица је црква поред Руског Крстура и светиште које посећују многи ходочасници гркокатоличке вероисповести, али и други верници. Црква је посвећена Пресветој Богородици. Изграђена је 1859. године и 1998. године је проглашена за споменик културе.
Историјат
Данашња црква је изграђена 1859. године на месту где је, претходно, била 1856. године саграђена дрвена капелица. Градњи дрвене капелице су претходиле необичне појаве поред бунара, о којима се записи чувају у архиви крстурске парохије, а датирају од 1817. године.[1] Од када се овај бунар налази у крстурском атару није познато, али постоји писани документ да је бунар ограђен 1822. године.[2] Због више документованих оздрављења на овом месту, број ходочасника је растао и владика крижевачки даје дозволу за градњу цркве 1857. године. Осим владике, дозволу за градњу цркве је послала и канцеларија цивилне власти у Темишвару.
Цркву је изградио сомборски аритекта Карло Гфернер, о сопственом трошку. Тек 1866. године му је исплаћена извесна количина новца који је сакупљен од бројних ходочасника.[2] Цркву је 21. маја 1860. године посветио вицеархиђакон бачки, Георгиј Шовш. Године 1861. је насликана икона Богородице с малим Исусом и постављена на средиште цркве. Икона је висока186 центиметара и широка 78 центиметара. Након постављања иконостаса, икона се налази на левом бочном зиду цркве.
Развој Водице
Владика Георгиј Смичиклас 5.. марта 1863. године дозвољава и римокатолицима да служе у цркви, према договору с месним парохом. У то време је у Водици било годишње најмање 14 000 ходочасника.[2]
Године 1894. се гради кућа на спрат, највероватније због масовног доласка ходочасника. Касније су у тој згради становали монаси. Њима је Водица свечано предата 12. јула 1941. године.
Године 1942. је избушен бунар, дубок 62 метра. Исте године је набављено Јеванђеље, свећњаци,кандило и остале црквене потрепштине. Иконостас у цркви је постављен 1943. године. Три слике Богородице у апсиди и четири слике на иконостасу, урађене су на платну. Истовремено са иконостасом, донесена је и слика „Христос у гробу”. Све ове слике, као и иконостас, урадио је академски сликар Лазар Микулић из Куле. Иконостас је посветио о. др Јоаким Сегеди, генерални викар.
Године 1944. на иконостас су додате још две слике: „Христово рођење” и „Крштење Исусово” које је насликао, такође, академски сликар Лазар Микулић. Исте године је овај сликар урадио на иконостасу и следеће слике: „Исус бежи у Египат”, „Сретење”, „Марта и Марија”, „Дванаестогодишњи Исус у храму”, „Мука Исусова”, „Исус пада под крстом”, „Ускрснуће”, „Силазак Светога Духа”
Галерија
-
Црква у Водици -
Унутрашњост цркве -
Најстарија икона у Водици -
Иконостас -
Место за молитву иза цркве -
Силазак Светога Духа, слика на иконостасу -
Дванаестогодишњи Исус у храму,слика на иконостасу
Референце
- ^ Планчак, Кирил (1968). Хришћански календар за вернике Крижевачке Епархије 1969. Руски Крстур: Војвођански Викаријат Крижевачке Епархије. стр. 63.
- ^ а б в Варга, Владислав (2017). Водица. Руски Крстур: Гркокатоличка парохија св.о. Николаја, Руски Крстур; Хришћански часопис Дзвони; НИУ Руске слово Нови Сад. стр. 15. ISBN 978-86-88983-34-1.