Русинска гркокатоличка црква Водица у Руском Крстуру — разлика између измена

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 4: Ред 4:
| гдужина =
| гдужина =
}}
}}
'''Водица''' је црква поред [[Руски Крстур|Руског Крстура]] и светиште које посећују многи ходочасници [[Гркокатолицизам|гркокатоличке]] вероисповести, али и други верници. Црква је посвећена Пресветој Богородици. Изграђена је [[1859|1859.]] године и [[1998]]. године је проглашена за [[Споменик културе|споменик културе]].
'''Водица''' је црква поред [[Руски Крстур|Руског Крстура]] и светиште које посећују многи ходочасници [[Гркокатолицизам|гркокатоличке]] вероисповести, али и други верници. Црква је посвећена безгрешном зачећу Пресвете Богородице. Изграђена је [[1859|1859.]] године и [[20. фебруар|20. фебруара]][[ 1998]]. године је проглашена за [[Споменик културе|споменик културе]]. Споменик културе се састоји од црквице, бунара са „лековитом водом”, покривеног простора за окупљање верника и преноћишта.<ref name=":1">{{Cite book|title=Хришћански календар 1999|last=Малацко|first=Михајло|publisher=Гркокатоличка парохија св. о. Миколаја у Руском Крстуру|year=1998|isbn=|location=Нови Сад|pages=87.}}</ref>


== Историјат ==
== Историјат ==
Данашња црква је изграђена [[1859]]. године на месту где је, претходно, била [[1856]]. године саграђена дрвена капелица. Градњи дрвене капелице су претходиле необичне појаве поред бунара, о којима се записи чувају у архиви [[Русинска гркокатоличка црква у Руском Крстуру|крстурске парохије]], а датирају од [[1817]]. године.<ref>{{Cite book|title=Хришћански календар за вернике Крижевачке Епархије 1969|last=Планчак|first=Кирил|publisher=Војвођански Викаријат Крижевачке Епархије|year=1968|isbn=|location=Руски Крстур|pages=63.}}</ref> Од када се овај бунар налази у крстурском атару није познато, али постоји писани документ да је бунар ограђен [[1822]]. године.<ref name=":0">{{Cite book|title=Водица|last=Варга|first=Владислав|publisher=Гркокатоличка парохија св.о. Николаја, Руски Крстур; Хришћански часопис ''Дзвони''; НИУ ''Руске слово'' Нови Сад|year=2017|isbn=978-86-88983-34-1|location=Руски Крстур|pages=15.}}</ref> Због више документованих оздрављења на овом месту, број ходочасника је растао и владика крижевачки даје дозволу за градњу цркве [[1857]]. године. Осим владике, дозволу за градњу цркве је послала и канцеларија цивилне власти у Темишвару.
Данашња црква је изграђена [[1859]]. године на месту где је, претходно, била [[1856]]. године саграђена дрвена капелица. Градњи дрвене капелице су претходиле необичне појаве поред бунара, о којима се записи чувају у архиви [[Русинска гркокатоличка црква у Руском Крстуру|крстурске парохије]], а датирају од [[1817]]. године.<ref>{{Cite book|title=Хришћански календар за вернике Крижевачке Епархије 1969|last=Планчак|first=Кирил|publisher=Војвођански Викаријат Крижевачке Епархије|year=1968|isbn=|location=Руски Крстур|pages=63.}}</ref> Од када се овај бунар налази у крстурском атару није познато, али постоји писани документ да је бунар ограђен [[1822]]. године.<ref name=":0">{{Cite book|title=Водица|last=Варга|first=Владислав|publisher=Гркокатоличка парохија св.о. Николаја, Руски Крстур; Хришћански часопис ''Дзвони''; НИУ ''Руске слово'' Нови Сад|year=2017|isbn=978-86-88983-34-1|location=Руски Крстур|pages=15.}}</ref> Због више документованих оздрављења на овом месту, број ходочасника је растао и владика крижевачки даје дозволу за градњу цркве [[1857]]. године. Осим владике, дозволу за градњу цркве је послала и канцеларија цивилне власти у [[Темишвар|Темишвару]].


Цркву је изградио сомборски аритекта Карло Гфернер, о сопственом трошку. Тек 1866. године му је исплаћена извесна количина новца који је сакупљен од бројних ходочасника.<ref name=":0" /> Цркву је 21. маја 1860. године посветио вицеархиђакон бачки, Георгиј Шовш. Године 1861. је насликана икона Богородице с малим Исусом и постављена на средиште цркве. Икона је висока186 центиметара и широка 78 центиметара. Након постављања иконостаса, икона се налази на левом бочном зиду цркве.
Цркву је изградио сомборски аритекта Карло Гфернер, о сопственом трошку. Тек [[1866]]. године му је исплаћена извесна количина новца који је сакупљен од бројних ходочасника.<ref name=":0" /> Изграђена је као једнобродна црква са кружном олтарском апсидом и торњем изнад западног дела лађе.<ref name=":1" /> Цркву је 21. маја [[1860]]. године посветио вицеархиђакон бачки, Георгиј Шовш. Године [[1861]]. је насликана икона Богородице с малим Исусом и постављена на средиште цркве. Икона је висока 186 центиметара и широка 78 центиметара. Након постављања иконостаса, икона се налази на левом бочном зиду цркве.


== Развој Водице ==
== Развој Водице ==
Владика Георгиј Смичиклас 5.. марта [[1863]]. године дозвољава и римокатолицима да служе у цркви, према договору с месним парохом. У то време је у Водици било годишње најмање 14 000 ходочасника.<ref name=":0" />
Владика Георгиј Смичиклас [[5. март|5. марта]] [[1863]]. године дозвољава и римокатолицима да служе у цркви, према договору с месним парохом. У то време је у Водици било годишње најмање 14 000 ходочасника.<ref name=":0" />


Године [[1894]]. се гради кућа на спрат, највероватније због масовног доласка ходочасника. Касније су у тој згради становали монаси. Њима је Водица свечано предата [[12. јул|12. јула]] [[1941]]. године.
Године [[1894]]. се гради кућа на спрат, највероватније због масовног доласка ходочасника. Касније су у тој згради становали монаси. Њима је Водица свечано предата [[12. јул|12. јула]] [[1941]]. године.
Ред 18: Ред 18:
Године [[1942]]. је избушен бунар, дубок 62 метра. Исте године је набављено Јеванђеље, свећњаци,кандило и остале црквене потрепштине. Иконостас у цркви је постављен [[1943]]. године. Три слике Богородице у [[Апсида|апсиди]] и четири слике на иконостасу, урађене су на платну. Истовремено са иконостасом, донесена је и слика „Христос у гробу”. Све ове слике, као и [[иконостас]], урадио је академски сликар Лазар Микулић из Куле. Иконостас је посветио [[Јоаким Сегеди|о. др Јоаким Сегеди]], генерални викар.
Године [[1942]]. је избушен бунар, дубок 62 метра. Исте године је набављено Јеванђеље, свећњаци,кандило и остале црквене потрепштине. Иконостас у цркви је постављен [[1943]]. године. Три слике Богородице у [[Апсида|апсиди]] и четири слике на иконостасу, урађене су на платну. Истовремено са иконостасом, донесена је и слика „Христос у гробу”. Све ове слике, као и [[иконостас]], урадио је академски сликар Лазар Микулић из Куле. Иконостас је посветио [[Јоаким Сегеди|о. др Јоаким Сегеди]], генерални викар.


Године 1944. на иконостас су додате још две слике: „Христово рођење” и „Крштење Исусово” које је насликао, такође, академски сликар Лазар Микулић. Исте године је овај сликар урадио на иконостасу и следеће слике: „Исус бежи у Египат”, „Сретење”, „Марта и Марија”, „Дванаестогодишњи Исус у храму”, „Мука Исусова”, „Исус пада под крстом”, „Ускрснуће”, „Силазак Светога Духа”. У цркву је стављена и слика „Исус отвара слепима вид”, од истог сликара.<ref name=":0" />
Године [[1944]]. на иконостас су додате још две слике: „Христово рођење” и „Крштење Исусово” које је насликао, такође, академски сликар Лазар Микулић. Исте године је овај сликар урадио на иконостасу и следеће слике: „Исус бежи у Египат”, „Сретење”, „Марта и Марија”, „Дванаестогодишњи Исус у храму”, „Мука Исусова”, „Исус пада под крстом”, „Ускрснуће”, „Силазак Светога Духа”. У цркву је стављена и слика „Исус отвара слепима вид”, од истог сликара.<ref name=":0" />


<br />
<br />

Верзија на датум 13. март 2019. у 18:36

Капела Водица у Руском Крстуру
Водица у Руском Крстуру
Опште информације
МестоРуски Крстур
ОпштинаОпштина Кула
Држава Србија
Време настанка1859.
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна установа за заштитуПокрајински завод за заштиту споменика културе
www.pzzzsk.rs

Водица је црква поред Руског Крстура и светиште које посећују многи ходочасници гркокатоличке вероисповести, али и други верници. Црква је посвећена безгрешном зачећу Пресвете Богородице. Изграђена је 1859. године и 20. фебруара1998. године је проглашена за споменик културе. Споменик културе се састоји од црквице, бунара са „лековитом водом”, покривеног простора за окупљање верника и преноћишта.[1]

Историјат

Данашња црква је изграђена 1859. године на месту где је, претходно, била 1856. године саграђена дрвена капелица. Градњи дрвене капелице су претходиле необичне појаве поред бунара, о којима се записи чувају у архиви крстурске парохије, а датирају од 1817. године.[2] Од када се овај бунар налази у крстурском атару није познато, али постоји писани документ да је бунар ограђен 1822. године.[3] Због више документованих оздрављења на овом месту, број ходочасника је растао и владика крижевачки даје дозволу за градњу цркве 1857. године. Осим владике, дозволу за градњу цркве је послала и канцеларија цивилне власти у Темишвару.

Цркву је изградио сомборски аритекта Карло Гфернер, о сопственом трошку. Тек 1866. године му је исплаћена извесна количина новца који је сакупљен од бројних ходочасника.[3] Изграђена је као једнобродна црква са кружном олтарском апсидом и торњем изнад западног дела лађе.[1] Цркву је 21. маја 1860. године посветио вицеархиђакон бачки, Георгиј Шовш. Године 1861. је насликана икона Богородице с малим Исусом и постављена на средиште цркве. Икона је висока 186 центиметара и широка 78 центиметара. Након постављања иконостаса, икона се налази на левом бочном зиду цркве.

Развој Водице

Владика Георгиј Смичиклас 5. марта 1863. године дозвољава и римокатолицима да служе у цркви, према договору с месним парохом. У то време је у Водици било годишње најмање 14 000 ходочасника.[3]

Године 1894. се гради кућа на спрат, највероватније због масовног доласка ходочасника. Касније су у тој згради становали монаси. Њима је Водица свечано предата 12. јула 1941. године.

Године 1942. је избушен бунар, дубок 62 метра. Исте године је набављено Јеванђеље, свећњаци,кандило и остале црквене потрепштине. Иконостас у цркви је постављен 1943. године. Три слике Богородице у апсиди и четири слике на иконостасу, урађене су на платну. Истовремено са иконостасом, донесена је и слика „Христос у гробу”. Све ове слике, као и иконостас, урадио је академски сликар Лазар Микулић из Куле. Иконостас је посветио о. др Јоаким Сегеди, генерални викар.

Године 1944. на иконостас су додате још две слике: „Христово рођење” и „Крштење Исусово” које је насликао, такође, академски сликар Лазар Микулић. Исте године је овај сликар урадио на иконостасу и следеће слике: „Исус бежи у Египат”, „Сретење”, „Марта и Марија”, „Дванаестогодишњи Исус у храму”, „Мука Исусова”, „Исус пада под крстом”, „Ускрснуће”, „Силазак Светога Духа”. У цркву је стављена и слика „Исус отвара слепима вид”, од истог сликара.[3]


Галерија

  • Црква у Водици
    Црква у Водици
  • Унутрашњост цркве
    Унутрашњост цркве
  • Најстарија икона у Водици
    Најстарија икона у Водици
  • Иконостас
    Иконостас
  • Место за молитву иза цркве
    Место за молитву иза цркве
  • Силазак Светога Духа, слика на иконостасу
    Силазак Светога Духа, слика на иконостасу
  • Дванаестогодишњи Исус у храму,слика на иконостасу
    Дванаестогодишњи Исус у храму,слика на иконостасу
  • Слике у апсиди цркве
    Слике у апсиди цркве
  • Трећа слика у апсиди
    Трећа слика у апсиди
  • Христос у гробу
    Христос у гробу
  • црква, поглед из даљине
    црква, поглед из даљине

Види још

Референце

  1. ^ а б Малацко, Михајло (1998). Хришћански календар 1999. Нови Сад: Гркокатоличка парохија св. о. Миколаја у Руском Крстуру. стр. 87. 
  2. ^ Планчак, Кирил (1968). Хришћански календар за вернике Крижевачке Епархије 1969. Руски Крстур: Војвођански Викаријат Крижевачке Епархије. стр. 63. 
  3. ^ а б в г Варга, Владислав (2017). Водица. Руски Крстур: Гркокатоличка парохија св.о. Николаја, Руски Крстур; Хришћански часопис Дзвони; НИУ Руске слово Нови Сад. стр. 15. ISBN 978-86-88983-34-1. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Русинска_гркокатоличка_црква_Водица_у_Руском_Крстуру&oldid=21728003”