Бановић Страхиња (филм) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
мНема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Друго значење3| |
{{Друго значење3|Страхиња Бановић}} |
||
{{филм |
{{филм |
||
| назив = Бановић Страхиња |
| назив = Бановић Страхиња |
Верзија на датум 14. март 2019. у 14:41
Бановић Страхиња | |
---|---|
Изворни наслов | Бановић Страхиња |
Жанр | историјски, драма |
Режија | Ватрослав Мимица |
Сценарио | Александар Петровић, Ватрослав Мимица |
Продуцент | Сулејман Капић Драгољуб Пановић Милан Шамец Рудолф Калмовиц |
Главне улоге | Франко Неро Драган Николић Сања Вејновић Раде Шербеџија Коле Ангеловски Герт Фребе Столе Аранђеловић Неда Спасојевић Јанез Врховец Радош Бајић |
Музика | Алфи Кабиљо |
Сценограф | Миленко Јеремић |
Сниматељ | Бранко Иватовић |
Монтажа | Весна Кребер Уте Албрехт |
Продуцентска кућа | Јадран филм Авала филм Звезда филм Neue-Tele contact |
Година | 1981. |
Трајање | Југославија 105 минута Немачка 102 минута |
Земља | Југославија |
Језик | српскохрватски |
IMDb веза |
Бановић Страхиња је југословенско-западнонемачки филм из 1981. снимљен по мотивима српске народне песме Бановић Страхиња. Режирао га је Ватрослав Мимица, а сценарио је у сарадњи са Мимицом написао Александар Петровић.
Радња
„ | Јесен 1388. Година уочи Косовског боја. Уз јужну границу Српскога царства луњају банде пљачкаша. Док се Бановић Страхиња, млади племић с границе, налази у лову, његову кулу напада одметник Кесеџи Алија. Људе поубија, а његову младу и лепу жену Анђу, одводи са собом у мочваре. Страхиња тражи помоћ од таста, велможе и моћника Југ Богдана, али не налази разумевање. За Анђиног оца и браћу она је турска наложница и за њих више не постоји. Али Страхињина љубав је јача од разума и он одлази у мочваре да спаси Анђу. У међувремену Алија, очаран Анђином лепотом, одустаје од тога да је узме силом, већ покушава љубављу и пажњом да освоји њену љубав. Она га дуго са презиром одбија, али му се на крају, у једном тренутку страха и очаја, подаје. Страхиња савладава све препреке које му се постављају, проналази одметнички логор и у суровом и дивљем окршају убија Алију и одводи Анђу натраг у разорени дом. Када Страхиња уморан усне, Анђа, обузета кајањем и грижом савести, узима коња и одлази оцу да прими казну која је очекује – копање очију...[1] | ” |
Улоге
Глумац | Улога |
---|---|
Главне улоге | |
Франко Неро | Бановић Страхиња |
Драган Николић | Алија |
Сања Вејновић | Анђа |
Раде Шербеџија | Абдулах |
Коле Ангеловски | Тимотије |
Герт Фребе | Југ Богдан |
Остале улоге | |
Столе Аранђеловић | Поп Градислав |
Радош Бајић | Бошко Југовић |
Мирко Боман | Турчин с мајмуном |
Мирјана Каузларић | Робиња |
Златко Мадунић | Георгијус |
Божидар Павићевић | Голи син |
Неда Спасојевић | Луда Мара |
Петра Петерс | Стана |
Јанез Врховец | Владика |
Маријан Хабазин | |
Едо Перочевић | Турчин - члан Алијине банде |
Драган Миливојевић | Турчин којем Алија одсјеца главу |
Катина Иванова | Госпођа на двору Југ Богдана |
Џемаил Макшут | |
Гласови | |
Миодраг Радовановић | Бановић Страхиња |
Петар Банићевић | Југ Богдан |
Даница Максимовић | Анђа |
Занимљивости
Глас Бановић Страхиње је Франку Неру у филму позајмио Миодраг Радовановић, Југ Богдану Петар Банићевић, а Анђи Даница Максимовић. На филмском фестивалу у Пули 1981. Драган Николић је добио Златну арену за најбољу улогу, а Алфи Кабиљо Златну арену за најбољу филмску музику. У првој постваци главних улога Бановић Страхињу је требало да глуми Драган Николић, Анђу Даница Максимовић, а Алију Беким Фехмију.
Извори
- ^ Avala - PRO Film katalog 2 iz 1981.
Спољашње везе
- Бановић Страхиња на сајту IMDb (језик: енглески)