Фрајдорф — разлика између измена

Фрајдорф
Фрајдорф;
	Католичка црква у Фрајдорфу
Административни подаци
Град	Темишвар
Становништво
—	10.000
Географске карактеристике
Координате	45° 43′ 42″ С; 21° 10′ 52″ И / 45.728333° С; 21.181111° И
	Фрајдорф Фрајдорф на карти Румуније

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 30. март 2019. у 11:25

Фрајдорф (немачки за "слободно село", мађ. Szabadfalu) је било једно од првих немачких насеља у тамишкој жупанији у Краљевини Угарској.

Прошлост

Име села је први пут зебележено 1369. године као Забадфалu.

Први становници Фрајдорфа, немачке националности, су дошли и населили се из француске покрајине Алзас, из села које је носило име Фрајдорф. Дистрикт је изворно био немачка комуна, основана 1723. године и ослобођена пореза, што му је дало име Фрајдорф.

Првобитно насеље је садржало цркву, школу и једну ветрењачу. У почетку је то било мало село, изграђено на земљишту које је поклонио генерал Велис, тадашњи командант Темишвара. Село је тада имало око 500 становника. Документи га тада спомињу 1728. године под именом Нојдорф. Почевши од 1732. године, насељавају га и италијански свилари. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да се место налази у Сентандрашком округу, Темишварског дистрикта. Ту су римокатоличка црква а становништво је било немачко.^[1]

Историјски називи места

Име села кроз историју:

Забадфалу — Zabadfalu (1369—1482)
Фрајдорф, Фрајток — Freidorf, Frajtok (1808—1851)
Фрајдорф и Сабадфалва — Freidorf, Szabadfalva (1851—1888).
Сабадфалу — Szabadfalu (од 1913.−1920.).^[2]

После 1920. године Фрајдорф постаје део Румуније и од 1950. године део града Темишвара.

Фреидорф одржава прекрасну архитектуру, старе домове у немачком стилу и многе зелене просторе.

Познати Фрајдорфчани

Познати Фрајдорфчани који су рођени или живели у месту:

Џони Вајсмилер — (1904.−1984.) глумац и олимпијски шампион у пливању
Јанош Фрекот — (1904.−−1984) историчар^[3]
Николаус Бервангер — (1904.−−1984) писац ^[4]
Адам Ф. Потл — (1904.−−1984) политичар

Референце

^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
^ „Szabadfalu”.
^ Hesse, Wolfgang, & Katja Schumann (eds.). 2006. Mensch!: Photographien aus Dresdner Sammlun gen. Marburg: Jonas Verlag, p. 275.
^ Puhl, Widmar. 1993. Dichter für die Freiheit: von der subversiven Kraft der Literatur in Osteuropa. Frankfurt am Main: Suhrkamp, pp. 76, 151.

Литература

Medeleț Florin, Buruleanu, Dan, Timișoara, Povestea orașelor sale
Marlen Negrescu, Dan Pura Navigația pe Bega - Secvențe istorice Editura Brumar, Timișoara, 2006
Timiș - Monografie, Editura Sport - Turism, 1981

Спољашње везе

Anuarul Socec al României Mari, 1924-1925 - de la Biblioteca Congresului S.U.A. ((језик: румунски))
Imagini din Freidorf
Parohia romano-catolică din Freidorf
Iata site-ul oficial al Scolii cu clasele I-VIII nr.29 Timisoara: [1]^{[мртва веза]}
Constituirea Consiliului Consultativ de Cartier Freidorf
Date despre Freidorf

[1] Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.

[2] „Szabadfalu”.

[3] Hesse, Wolfgang, & Katja Schumann (eds.). 2006. Mensch!: Photographien aus Dresdner Sammlun gen. Marburg: Jonas Verlag, p. 275.

[4] Puhl, Widmar. 1993. Dichter für die Freiheit: von der subversiven Kraft der Literatur in Osteuropa. Frankfurt am Main: Suhrkamp, pp. 76, 151.

[1]

[2]

[3]

[4]

@@ Ред 15: / Ред 15: @@
 '''Фрајдорф''' (немачки за "слободно село", {{Јез-мађ|Szabadfalu}}) је било једно од првих немачких насеља у [[Тамишка жупанија|тамишкој жупанији]] у [[Краљевина Угарска (1000—1526)|Краљевини Угарској]].
+== Прошлост ==
 Име села је први пут зебележено 1369. године као Забадфалu.
 Први становници Фрајдорфа, немачке националности, су дошли и населили се из француске покрајине [[Алзас]], из села које је носило име Фрајдорф. Дистрикт је изворно био немачка комуна, основана 1723. године и ослобођена пореза, што му је дало име Фрајдорф.
-Првобитно насеље је садржало цркву, школу и једну ветрењачу. У почетку је то било мало село, изграђено на земљишту које је поклонио генерал Велис, тадашњи командант Темишвара. Село је тада имало око 500 становника. Документи га тада спомињу 1728. године под именом Нојдорф. Почевши од 1732. године, насељавају га и италијански свилари.
+Првобитно насеље је садржало цркву, школу и једну ветрењачу. У почетку је то било мало село, изграђено на земљишту које је поклонио генерал Велис, тадашњи командант Темишвара. Село је тада имало око 500 становника. Документи га тада спомињу 1728. године под именом Нојдорф. Почевши од 1732. године, насељавају га и италијански свилари. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да се место налази у Сентандрашком округу, Темишварског дистрикта. Ту су римокатоличка црква а становништво је било немачко.<ref>Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.</ref>
 === Историјски називи места ===