Ивањица — разлика између измена

Координате: 43° 34′ 29″ С; 20° 13′ 31″ И / 43.574833° С; 20.225333° И / 43.574833; 20.225333
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 178.149.233.233 (разговор) на последњу измену корисника Miljan Simonović
ознака: враћање
Ред 73: Ред 73:
* [[Вељко Танкосић]]
* [[Вељко Танкосић]]
* [[Дамјан Поповић]]
* [[Дамјан Поповић]]
}}
}}Владица Ковачевић
Хаџи Ненад Маричић


== Демографија ==
== Демографија ==

Верзија на датум 22. април 2019. у 12:39

Ивањица
Ивањица 2011
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаИвањица
Становништво
 — 2011.Пад 11715
Географске карактеристике
Координате43° 34′ 29″ С; 20° 13′ 31″ И / 43.574833° С; 20.225333° И / 43.574833; 20.225333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ивањица на карти Србије
Ивањица
Ивањица
Ивањица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број32250
Позивни број032
Регистарска ознакаIC

Ивањица је градско насеље у Србији у општини Ивањица у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 12.350 становника (према попису из 1991. било је 11.093 становника), док је према резултатима пописа из 2011. било 11.715 становника.

Географија

Центар Ивањице

Ивањица је место у југозападној Србији. Налази се у котлини у подножју обронака Голије и Јавора, на обали реке Моравице, на 468 мнв. [1]

Историја

Ивањица 1941. године

Још пре настанка града, Ивањицу и околину насељавали су Римљани, о чему сведоче остаци њихове културе. Очувана су њихова гробља, а у селу Куманица још увек постоји стари римски мост. У турско доба, територија Ивањице припадала је Сјеничкој нахији. Ту се некада налазила путна станица - хан, на путу из Сјенице и Нове Вароши за Пожегу и Чачак. Терен око хана био је сав у њивама, по чему је Ивањица и добила име.[1]

Први помен Ивањице из 1505. године, записан је у књизи задужења у Дубровачком архиву.[2]

Указом Кнеза Милоша из 1833. године Ивањички крај је припојен Србији.[2] Наложио је тадашњем капетану среза Сими Јаковићу да се на месту где се налазило село Прилике подигне насеље. И сам је на овом терену имао имање, па је почео да га продаје дошљацима из Сјенице и Нове Вароши.[1] Следеће године започела је изградња града.[2] Капетан је ту подигао среску канцеларију, па по њему један део Ивањице и данас носи назив Јаковића поље.[1]

Године 1836. подигнута је црква у Ивањици, а са њом је и насеље почело да се шири и развија. Међутим, дест година касније 1846. избио је пожар, при чему су изгореле скоро све куће, тако да је Ивањица морала поново да се обнавља. Постоје подаци да је том приликом чак и руски цар дао помоћ за Ивањицу, у износу од 100 дуката.[1]

Инфраструктура

У њој се налази и једна од најстаријих хидроелектрана у Србији изграђена 1911. години. У овој варошици је основан и најстарији фудбалски клуб Јавор. Ово мало место је данас једно перспективно туристичко место,[3][4] већ годинама важи за ваздушну бању, а планина Голија на чијим се обронцима налази Ивањица проглашена је за резерват биосфере. Кроз Ивањицу пролази државни пут М21-1, а предвиђена је изградња савременог ауто-пута (Ауто-пут Пожега-Бољаре) упоредо са постојећим путем.

Земаљска сателитска станица Ивањица

Дана 7. јуна 1974. у Ивањици је пуштена у рад прва земаљска сателитска станица у тадашњој Југославији, која је омогућила комуникационе везе са целим светом.[5]

Култура

Носиоци културног развоја у општини Ивањица су бројне институције и организације, од којих водећу улогу имају Дом културе „Ивањица“ и Библиотека „Светислав Вуловић“ са богатом традицијом од преко 140 година. Основана је 1868. године као Ивањичко читалиште. Дом културе „Ивањица“ основан је 1984. године. Пре његовог оснивања, културну делатност општине обављали су Народна библиотека и Народни универзитет у оквиру којих се налазио и сада „стари биоскоп“. Капацитети Дома културе „Ивањица“ састоје се од просторија Народне библиотеке и читаонице, галерија, 2 сале (мала, плава,150 седишта, велика 550 седишта, користи се и као биоскопска дворана), неколико учионица и осталих пратећих просторија. Укупан користан простор ове установе је 4000 м2. Овде се налазе библиотека „Светислав Вуловић“, просторије „Ивањичког радија“, Канцеларије за младе општине Ивањица, Спортског савеза општине и КудеС - организатора фестивала Нушићијада.

Ивањица је домаћин неколико културно-уметничких манифестација од којих је највећа Нушићијада која се одржава крајем августа сваке године. Нушићијада је фестивал који се одржавао у Ивањици од 1968. до 1972. године у организацији ивањичког Дома културе. Био је то фестивал филмске комедије, трајао је 6 дана, одржавао се у првој недељи септембра и привлачио културни свет тадашње Југославије. Памти се, како по културним садржајима, тако по доброј атмосфери, кафани и шали, јер је то био „празник хумора и весеља”. Носи име по великом комедиографу, Браниславу Нушићу, чија је госпођа министарка своме зету, Чеди, претила изгнанством и реченицом „Виђен си за Ивањицу!”. Крај света из времена Нушићевих комада постаће неколико година центар културних збивања старе Југославије, да би онда неколико деценија чекао повратак свог фестивала у новом руху и старом сјају.

Обновљена Нушићијада се поново одржава од 2010. године коју тада посећује око 10000 посетилаца, 2011. око 30000, 2012. између 35000 и 40000 посетилаца.

Образовање

Главни чланак: Списак ОШ у Ивањици

Одмах по припајању Ивањице и Моравичког краја Србији, 1834. године отворена је школа у овом месту. Претходне године отворена је школа у Миланџи, прва у овом крају. У Ивањици раде две основне школе од укупно девет у општини. У граду се такође налазе и Гимназија и средња Техничка школа, а од скоро раде и неки истурени смерови приватних факултета као што је Туристичко-угоститељски факултет универзитета Сингидунум. Ивањица има и два дечја вртића Ђурђевак отворен 1978. године, и Звончица отворен 1985. године.

Медији

На територији општине Ивањица раде три локална електронска медија и један кабловски оператер, који својим програмима обогаћују информисаност грађана. Поред њих, грађани општине имају пријем сигнала националних телевизијских и радио станица, међутим у сеоским срединама покривеност телевизијским сигналом је прилично лоша. Градско језгро има задовољавајући пријем слике и радио сигнала, захваљујући и општини која је на неколико кота поставила ТВ репетиторе за пријем телевизијске слике.

Знамените личности

Знамените личности рођене у Ивањици:

Демографија

У насељу Ивањица живи 9587 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40.1 година (39,4 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 3756 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,29.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2011. године).

Демографија[6]
Година Становника
1948. 1.532
1953. 1.829
1961. 2.082
1971. 5.507
1981. 8.765
1991. 11.093 11.012
2002. 12.350 12.567
2011. 11.715
Етнички састав према попису из 2002.‍[7]
Срби
  
 12.226 98,99%
Роми
  
 24 0,19%
Црногорци
  
 23 0,18%
Југословени
  
 17 0,13%
Македонци
  
 8 0,06%
Горанци
  
 7 0,05%
Хрвати
  
 5 0,04%
Муслимани
  
 3 0,02%
Украјинци
  
 1 0,00%
Словенци
  
 1 0,00%
Руси
  
 1 0,00%
Мађари
  
 1 0,00%
Буњевци
  
 1 0,00%
непознато
  
 17 0,13%


Становништво према полу и старости[8]
м
ж
? 27
  
  
 21
80+ 45
  
  
 64
75—79 61
  
  
 119
70—74 139
  
  
 167
65—69 190
  
  
 218
60—64 248
  
  
 237
55—59 301
  
  
 284
50—54 497
  
  
 504
45—49 599
  
  
 589
40—44 478
  
  
 537
35—39 431
  
  
 513
30—34 430
  
  
 468
25—29 478
  
  
 478
20—24 501
  
  
 475
15—19 487
  
  
 499
10—14 489
  
  
 461
5—9 361
  
  
 354
0—4 312
  
  
 288
Просек : 35,0 36,1
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 483 576 677 1.796 2.770 3.270 3.756
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 503 663 730 1.312 302 178 50 11 6 1 3,29
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 4.912 1.536 3.172 134 63 7
Женски 5.173 1.236 3.208 565 156 8
УКУПНО 10.085 2.772 6.380 699 219 15
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 2.652 156 2 1 1.266
Женски 2.492 69 1 0 1.421
УКУПНО 5.144 225 3 1 2.687
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 43 200 264 124 221
Женски 12 33 290 75 62
УКУПНО 55 233 554 199 283
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 9 21 132 88 66
Женски 28 15 78 148 223
УКУПНО 37 36 210 236 289
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 40 0 0 19
Женски 28 0 0 9
УКУПНО 68 0 0 28

Референце

  1. ^ а б в г д Србија знаменитости и лепоте, група аутора, Књижевни преглед, Београд 1965
  2. ^ а б в Ивањица интернет портал: Историјски подаци Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јун 2013), Приступљено 1. 2. 2013.
  3. ^ Ивањица: Родно место сеоског туризма (Б92, 21. јануар 2013)
  4. ^ Ивањица: Здравље уз „Небеске сузе“ („Вечерње новости“, 18. октобар 2013)
  5. ^ Четрдесет година ивањичке сателитске станице
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

Ивањица на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ивањица&oldid=21824888”