Самоа — разлика између измена

Независна Држава Самоа
*Independent State of Samoa* (енглески)
*Malo Saʻoloto Tutoʻatasi o Sāmoa* (самоански)
Независна Држава Самоа; Independent State of Samoa (енглески) Malo Saʻoloto Tutoʻatasi o Sāmoa (самоански)
	Застава Грб
	Крилатица: Самоа се заснива на Богу; (енгл. Independent State of Samoa); (сам. Fa'avaei le Atua Samoa)
	Химна: Барјак слободе; (енгл. The Banner of Freedom); (сам. O le fuʻa o le saʻolotoga o Samoa)
Главни град	Апија
Службени језик	енглески; самоански;
Владавина
Облик државе	Унитарна једнопартијска парламентарна демократија са примесама монархије
— О ле Ао о ле Мало	Ва'алетоа Суалауви II
— Премијер	Туилаепа Саилеле Малиелегаои
Историја
Независност	Од Новог Зеланда; 1. јануара 1962.
Географија
Површина	‍
— укупно	2.831 km2 (174)
— вода (%)	0,3
Становништво	‍
— 2011.	187.820 (188)
— густина	66,34 ст./km2
Економија
Валута	Самоанска тала
— стоти део валуте	‍100 сена‍
Остале информације
Временска зона	UTC +13
Интернет домен	‍.ws‍
Позивни број	+685

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 28. април 2019. у 20:28

Самоа (енгл. Samoa, сам. Sāmoa), или званично Независна Држава Самоа (енгл. Independent State of Samoa, сам. Malo Saʻoloto Tutoʻatasi o Sāmoa), позната и као Западна Самоа, је острвска држава у јужном Пацифику, у Полинезији, Океанија.^[3] Ова држава обухвата већи, западни, део архипелага Самоа, па се зове још и Западна Самоа, за разлику од Источне (Америчка Самоа − америчка територија).

Пре стицања независности била је УН протекторат, новозеландска административна прекоморска територија и немачка колонија. Налази се 2900 км североисточно од Новог Зеланда. Површина износи 2831 км², а главни град је Апија са 40.000 становника. ^[4]

Главни извозни производи Самое су риба и копра.

Историја

Самоа је била насељена већ 1000 година п. н. е. Острва су открили Холанђани у првој половини 18. века, а потом су их истраживале француске поморске експедиције.

Уговором из Берлина 1899. Немачка и САД поделиле су архипелаг Самоа. САД су узеле мањи, источни део архипелага, данашња Америчка Самоа, а Немачка већи, западни део - тзв. Немачка Самоа. На почетку Првог светског рата Нови Зеланд је без борбе преузео Западну Самоу од Немачке.^[5] Она је 1959. године стекла самоуправу, а независност 1962. године^[4], а за дан независности изабран је 1. јун.^[6]^[7]

Друштвене одлике

Према процени из 2004. године, Самоа има 181.000 становника, од којих 22 % насељава урбано, а 78 % рурално подручје. Већи градови су Апија, Сиуму, Фалеалуло, Фагамало. Већину становништва чине Самоанци (Полинежани) са 92,6 %, док остатак чине Евронежани, са 7,4 %. Главна религија Самое је хришћанство, и то махом протестантизам, са 97 %. Нешто мало, око 2 % чине бахаји, док остали верници чине 1 % популације. Самоа је по површини 167, а по броју становника 175. од 195 држава света.

Самоа је по уређењу конститутивна монархија, а службени језици су самоански и енглески језик. Она има буџет од 95,30 милиона $, а просечан БДП по становнику износи 1.750 $. Монетарна јединица Самое је самоанска тала (100 сена). Од већих и значајнијих организација, Самоа је чланица Уједињених нација (од 1976), Комонвелта, Светске здравствене организације и ММФ-а.^[4]

Географија

Положај

Два главна острва Самое: Саваји (северно) и Уполу (јужно)

Самоа заузима западни део истоименог архипелага, а састоји се од 9 острва, од којих су највећа Саваји и Уполу. Главни град Самое, Апија, смештен је на острву Уполу. Острво Саваји налази се у северозападном, а Уполу у југоисточном делу државе. Ова два острва одвојена су пролазом Аполима. Површина државе износи 2.842 km².

Геологија и рељеф

Већа острва су брдовита и вулканског порекла, местимично окружена коралним гребенима.

Воде

Флора и фауна

Клима

Клима је топла тропска с малим температурним колебањима током године и великим количинама падавина. Температуре се крећу од 23 °C до 30 °C. Бујне тропске шуме покривају половину територије. Вегетација је тропска (јединствена за ова острва).^[4]

Административна подела

Привреда

Галерија

Црква Сафоту на острву Саваји
Некадашња црква на Самои, уништена 1905. године у ерупцији вулкана
Теолошки Универзитет Пиула на острву Уполу
Традиционални начин тетовирања Самоанаца - задњи део тела
Традиционални начин тетовирања Самоанаца - предњи део тела
Традиционални начин облачења са карактеристичним перикама направљеним од људске косе
Самоанско оружје
Алофага издан на острву Саваји
Фуиписиа водопад

Референце

^ Химна Самое на веб-сајту Јутјуб, Приступљено 3. јула 2018. године
^ Национална агенција за статистику [1]
^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
^ ^а ^б ^в ^г Денис Шехић, Атлас Америке, Аустралије и Океаније. Политика, 1. изд, Београд. 2007. ISBN 978-86-86809-01-8.
^ „Imperialism as a Vocation: Class C Mandates”. Приступљено 27. 11. 2007.
^ "Celebration of Samoa’s Independence Day", Te Ara Encyclopedia of New Zealand. Retrieved 1 June 2014.
^ "Independence Day", United Nations. Приступљено 1 June 2014.

Спољашње везе

[1] Химна Самое на веб-сајту Јутјуб, Приступљено 3. јула 2018. године

[2] Национална агенција за статистику [1]

[3] United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications

[океанија-4] а ^б ^в ^г Денис Шехић, Атлас Америке, Аустралије и Океаније. Политика, 1. изд, Београд. 2007. ISBN 978-86-86809-01-8.

[5] „Imperialism as a Vocation: Class C Mandates”. Приступљено 27. 11. 2007.

[6] "Celebration of Samoa’s Independence Day", Te Ara Encyclopedia of New Zealand. Retrieved 1 June 2014.

[7] "Independence Day", United Nations. Приступљено 1 June 2014.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

@@ Ред 12: / Ред 12: @@
 | титула владара = [[О ле Ао о ле Мало]]
 | титула владара1 = Премијер
-| име владара = [[Туфуга Ефи|Тупуа Тамасесе Тупуола Туфуга Ефи]]
+| име владара = [[Ва'алетоа Суалауви II]]
 | име владара1 = [[Туилаепа Аионо Саилеле Малијелегаои|Туилаепа Саилеле Малиелегаои]]
 | површина поредак = 174