Драган Чавић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м dodavanje crte u pozive parametara infokutija
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{Инфокутија Политичар
{{Инфокутија Политичар
| ијек =да
| слика = Dragan Čavić.jpg
| слика = Dragan Čavić.jpg
| ширина_слике =
| ширина_слике =
Ред 5: Ред 6:
| датум_рођења = {{датум рођења|1958|3|10| год = да}}
| датум_рођења = {{датум рођења|1958|3|10| год = да}}
| место_рођења = [[Зеница (Зеница)|Зеница]]
| место_рођења = [[Зеница (Зеница)|Зеница]]
| држава_рођења = {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}}
| држава_рођења = {{застава|НР Босна и Херцеговина}} {{застава|СФР Југославија}}
| датум_смрти =
| датум_смрти =
| место_смрти =
| место_смрти =
| држава_смрти =
| држава_смрти =
| држављанство = {{застава|Република Српска}} и {{застава|Босна и Херцеговина}}
| партија = [[Народни демократски покрет]]
| партија = [[Народни демократски покрет]]
| професија = дипл. економиста
| професија = дипл. економиста
| функција_1 = 5. [[Предсједник Републике Српске|председник Републике Српске]]
| функција_1 = 5. [[Предсједник Републике Српске|предсједник Републике Српске]]
| претходник_1 = [[Мирко Шаровић]]
| претходник_1 = [[Мирко Шаровић]]
| наследник_1 = [[Милан Јелић]]
| наследник_1 = [[Милан Јелић]]
Ред 18: Ред 20:
}}
}}


'''Драган Чавић''' ([[Зеница (Зеница)|Зеница]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]], [[10. март]] [[1958]]) био је пети [[Предсједник Републике Српске|председник]] [[Република Српска|Републике Српске]]. На челу Републике Српске се налазио од [[2002]]. до [[2006]]. Био је претходно двије године потпредседник Републике Српске од [[2000]]. до 2002. године. Драган Чавић је био и члан [[Сенат Републике Српске|Сената Републике Српске]] од [[1996]]. до [[2011]]. године.
'''Драган Чавић''' ([[Зеница (Зеница)|Зеница]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]], [[10. март]] [[1958]]) био је пети [[Предсједник Републике Српске|предсједник]] [[Република Српска|Републике Српске]]. На челу Републике Српске се налазио од [[2002]]. до [[2006]]. Био је претходно двије године потпредсједник Републике Српске од [[2000]]. до 2002. године. Драган Чавић је био и члан [[Сенат Републике Српске|Сената Републике Српске]] од [[1996]]. до [[2011]]. године.


== Биографија ==
== Биографија ==
Ред 38: Ред 40:


== Види још ==
== Види још ==
* [[Предсједник Републике Српске|Председник Републике Српске]]
* [[Предсједник Републике Српске]]
* [[Демократска партија (Република Српска)]]
* [[Демократска партија (Република Српска)]]



Верзија на датум 30. април 2019. у 19:30

Драган Чавић
Лични подаци
Датум рођења(1958-03-10)10. март 1958.(66 год.)
Мјесто рођењаЗеница,  НР Босна и Херцеговина  СФР Југославија
Држављанство Република Српска и  Босна и Херцеговина
Професијадипл. економиста
Политичка каријера
Политичка
странка
Народни демократски покрет
28. новембар 2002 — 9. новембар 2006.
ПретходникМирко Шаровић
НасљедникМилан Јелић

Драган Чавић (Зеница, ФНРЈ, 10. март 1958) био је пети предсједник Републике Српске. На челу Републике Српске се налазио од 2002. до 2006. Био је претходно двије године потпредсједник Републике Српске од 2000. до 2002. године. Драган Чавић је био и члан Сената Републике Српске од 1996. до 2011. године.

Биографија

Чавић је рођен у Зеници 1958. године. Основну и средњу школу је завршио у Бањој Луци. Дипломирао на Економском факултету у Бањој Луци 1980. године. Радио је као економиста, финансијски менаџер и комерцијални директор у неколико државних и приватних фирми. Посланик у Народној Скупштини РС био је од 1998. године. Међународни представник Карлос Вестендорп га је смијенио, али му је сљедеће године враћен мандат. Током пет година био је члан Сената Републике Српске. Током трајања мандата председника Републике Српске Драган Чавиђ се суочио са тешким притисцима великих сила. Поред тога, није имао довољну подршку из Србије нити су прилике у Републици Српској биле стабилне. Године 2008. Чавић је напустио СДС, а почетком 2009. основао је Демократску партију, која је данас парламентарна странка и чланица Савеза за промјене. Чавић је ожењен и има сина и кћерку.

Политичка каријера

Чавић је бивши члан Српске демократске странке, обављао је дужност председника те странке — до 2006. године, а раније и заменика председника председништва странке од јуна 1998. до марта 2002. године. На унутарстраначким изборима 2002. године изабран је за заменика председника странке.

Године 1998. изабран је за посланика у Народној скупштини Републике Српске, али га је са те дужности уклонио тадашњи високи представник Карлос Вестендорп због, како је образложено, опструкције спровођења Дејтонског мировног споразума. Уклањање са дужности подразумевало је забрану политичког деловања, но ту је одлуку 1999. поништио Вестендорпов наследник, Волфганг Петрич.

Драган Чавић је изабран за председника Републике Српске 5. октобра 2002. године, заменивши тако бившег председника Мирка Шаровића. Чавић је добио 35,9 % гласова, док је његов најуспешнији противкандидат, Милан Јелић, освојио 22,1%. Одзив бирача износио је 53,9%.

На изборима за председника Републике Српске 2006. године, Драган Чавић је изгубио од противкандидата Милана Јелића (СНСД). Убрзо након тога је окривљен за изборни пораз и поднео оставку на место председника СДС-а. Након оставке бивше колеге су га избациле из свих одбора СДС-а како он не би имао прилику да се врати на политичку сцену. У СДС-у је тада дошло до конфликта између наводно двије струје: Чавићеве реформистичке струје и конзервативне струје иза које стоји Драган Калинић, бивши председник СДС-а.[тражи се извор]

Дана 11. децембра 2008. године Драган Чавић је на конференцији за штампу објавио да се повлачи из СДС-а и да ће основати нову странку, којој ће се, могуће, придружити посланици у Народној скупштини Републике Српске Војислав Глигић и Бранислав Шкобо, који су дан раније изјавили да се повлаче из Српске демократске странке и да ће деловати као независни посланици. Драган Чавић је 15. јануара 2009. у Бањој Луци регистровао Демократску партију, чији су суоснивачи Момчило Новаковић, Војислав Глигић, Бранислав Шкобо и Ђорђе Милићевић.

Признања

Види још

Референце

  1. ^ „Српска обиљежила 20 година постојања, Дан и крсну славу Светог Стефана”. Радио-телевизија Републике Српске. 10. 1. 2012. Приступљено 10. 1. 2012. 

Спољашње везе