Василије Томић — разлика између измена

Василије Томић
Василије Томић
	Прота Томић, 2008. године
Пуно име	Василије Томић
Датум рођења	14. јануар 1949. (75 год.)
Место рођења	Коренита; ФНР Југославија

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 4. мај 2019. у 01:15

Василије Томић (Коренита, 14. јануар 1949) је православни теолог и свештеник у чину протојереја-ставрофора. Од 2017. је у пензији.

Биографија

Протојереј-ставрофор Василије Томић рођен је на Светог Василија, 14. јануара 1949. године, у селу Коренита, код Бијељине. Родитељи Станко и Ивка, рођена Поповић, били су сељаци. На Светог Илију, 1956, поведен је у манастир Тавну, с намером да лето проведе код своје тетке, монахиње Анастасије, намеснице тога манастира. Због немаштине, остао је да живи у манастиру.

У манастиру је завршио осмогодишњу школу: првих четири разреда у Тавни, а наредних четири у Јањи, код Бијељине. Када је, 1964. године, отворена обновљена Карловачка богословија, уписао се у први разред, прво коло ове школе. Дипломирао је на Богословском факултету Универзитета у Београду 1973. године. Провео је две године на постдипломским студијама, у Немачкој; прво на Римокатоличком теолошком факултету, у Регензбургу, први семестар; потом, три семестра на универзитету у Тибингену, бавећи се религијском педагогијом. На Филолошком факултету на катедри за српскохрватски језик и југословенску књижевност, дипломирао је 1980. године. Написао је докторску дисертацију о Гаврилу Стефановићу Венцловићу али је није одбранио.

Владика зворничко-тузлански Лонгин Томић рукоположио га је у манастиру Тавни, 29. новембра 1975. године, у чин ђакона, а 1. децембра, исте године, у чин свештеника. Био је постављен за пароха тузланског, где је служио до Велике Госпојине, 1977. године када прелази у Архиепископију београдско-карловачку и бива прибројен братству Храма Свете Тројице у Београду. У октобру 1978. Патријарх српски Герман му даје своју парохију и прелази у Храм Светог Марка.

У Храму Светог Марка је служио све до свог преласка у Епархију канадску (1. јула 1985. године) када га Владика канадски Георгије Ђокић поставља за пароха нијагарског. Почетком октобра 1987. прелази у Цркву Светог Саве, у Торонту. Пошто је имао новинарско искуство (кратко време је уређивао „Православље”), скоро двадесет година је уређивао „Источник”, лист Епархије канадске. У Цркви Светог Саве је служио све до 2010. када је прешао у Цркву светог Архангела Гаврила у Ричмонд Хилу а у Ричмонд Хилу је служио све до 2017. када је пензионисан по свом захтеву.^[1]

Ожењен је Горданом (рођеном Мајсторовић) из Чачка. Имају три кћерке: Анастасију (1974), Добрилу (1976) и Јелену (1979) и десеторо унучади. Члан је Удружења књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Србије.

Дела

„Огањ у срцу разгорио”, 2002.
„Ријеч Божија неспутана”, 2009.
„Јеванђељске”, 2012.

Извори

^ Парохија Светог Архангела Гаврила (2010). „Парохија Светог Архангела Гаврила”. Архивирано из оригинала 31. 08. 2011. г. Приступљено 19. 7. 2011.

Спољашње везе

[Парохија_Светог_Архангела_Гаврила-1] Парохија Светог Архангела Гаврила (2010). „Парохија Светог Архангела Гаврила”. Архивирано из оригинала 31. 08. 2011. г. Приступљено 19. 7. 2011.

[1]

@@ Ред 25: / Ред 25: @@
 [[Епархија зворничко-тузланска|Владика зворничко-тузлански]] [[Лонгин Томић]] рукоположио га је у манастиру Тавни, 29. новембра 1975. године, у чин [[ђакон]]а, а 1. децембра, исте године, у чин свештеника. Био је постављен за пароха [[Тузла|тузланског]], где је служио до [[Велика Госпојина|Велике Госпојине]], 1977. године када прелази у [[Архиепископија београдско-карловачка|Архиепископију београдско-карловачку]] и бива прибројен братству [[Храм Свете Тројице (Београд)|Храма Свете Тројице у Београду]]. У октобру 1978. [[Патријарх српски Герман]] му даје своју парохију и прелази у [[Црква Светог Марка у Београду|Храм Светог Марка]].
-У Храму Светог Марка је служио све до свог преласка у [[Епархија канадска|Епархију канадску]] (1. јула 1985. године) када га Владика канадски [[Георгије Ђокић]] поставља за пароха [[Најагара Фолс (Онтарио)|нијагарског]]. Почетком октобра 1987. прелази у [[Српска православна црква Светог Саве у Торонту|Цркву Светог Саве]], у [[Торонто|Торонту]]. Пошто је имао новинарско искуство (кратко време је уређивао „[[Православље (новине)|Православље]]), скоро двадесет година је уређивао „Источник”, лист Епархије канадске. У Цркви Светог Саве је служио све до 2010. када је прешао у Цркву светог Архангела Гаврила у [[Ричмонд Хил|Ричмонд Хилу]] а у Ричмонд Хилу је служио све до 2017. када је пензионисан по свом захтеву.<ref name="Парохија Светог Архангела Гаврила">{{cite web |url=http://www.svarhangelgavrilo.eparhijakanadska.org/sr/welcome/welcome.html |author=Парохија Светог Архангела Гаврила |title=Парохија Светог Архангела Гаврила |accessdate=19. 7. 2011. |date=2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110831201526/http://www.svarhangelgavrilo.eparhijakanadska.org/sr/welcome/welcome.html |archive-date=31. 08. 2011 |dead-url=yes |df= }}</ref>
+У Храму Светог Марка је служио све до свог преласка у [[Епархија канадска|Епархију канадску]] (1. јула 1985. године) када га Владика канадски [[Георгије Ђокић]] поставља за пароха [[Најагара Фолс (Онтарио)|нијагарског]]. Почетком октобра 1987. прелази у [[Српска православна црква Светог Саве у Торонту|Цркву Светог Саве]], у [[Торонто|Торонту]]. Пошто је имао новинарско искуство (кратко време је уређивао „[[Православље (новине)|Православље]]”), скоро двадесет година је уређивао „Источник”, лист Епархије канадске. У Цркви Светог Саве је служио све до 2010. када је прешао у Цркву светог Архангела Гаврила у [[Ричмонд Хил|Ричмонд Хилу]] а у Ричмонд Хилу је служио све до 2017. када је пензионисан по свом захтеву.<ref name="Парохија Светог Архангела Гаврила">{{cite web |url=http://www.svarhangelgavrilo.eparhijakanadska.org/sr/welcome/welcome.html |author=Парохија Светог Архангела Гаврила |title=Парохија Светог Архангела Гаврила |accessdate=19. 7. 2011. |date=2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110831201526/http://www.svarhangelgavrilo.eparhijakanadska.org/sr/welcome/welcome.html |archive-date=31. 08. 2011 |dead-url=yes |df= }}</ref>
 Ожењен је Горданом (рођеном Мајсторовић) из [[Чачак|Чачка]]. Имају три кћерке: Анастасију (1974), Добрилу (1976) и Јелену (1979) и десеторо унучади. Члан је [[Удружење књижевника Српске|Удружења књижевника Републике Српске]] и [[Удружење књижевника Србије|Удружења књижевника Србије]].