Горан Максимовић (историчар) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 98: Ред 98:
* Љубомир Симић, Песме, Књажевац, 2018.
* Љубомир Симић, Песме, Књажевац, 2018.
* Бранислав Нушић, Деветсто петнаеста, Београд, 2018.
* Бранислав Нушић, Деветсто петнаеста, Београд, 2018.
* Милован Глишић-Радоје Домановић, изабрана проза, Нови Сад, 2019.
* Матија Бан, Сусрети са Његошем, Бања Лука, 2019.


== Литература (извод) ==
== Литература (извод) ==

Верзија на датум 6. мај 2019. у 19:26

За другу употребу, погледајте страницу Горан Максимовић (стрељаштво).
Горан Максимовић
Горан Максимовић
Лични подаци
Датум рођења24. септембар 1963
Место рођењаФоча, СФРЈ

Горан Максимовић (Фоча, 24. септембар 1963) је српски историчар књижевности, књижевни критичар, антологичар и професор Универзитета у Нишу.

Биографија

Студије књижевности завршио је на Филозофском факултету у Сарајеву 1987. године, а постдипломске на Филолошком факултету у Београду 1993. године, где је магистрирао са темом Бранислав Нушић као приповједач, код проф. др Јована Деретића. Под менторством истог професора докторирао је 11. јула 1997. године на теми Типови смијеха у српској умјетничкој прози 19. вијека на Филолошком факултету у Београду.

На Филозофском факултету у Нишу 1989. године почео је да ради као асистент-приправник за Српску књижевност 18. и 19. века. У времену од фебруара 1991. године до априла 1992, тј. до почетка грађанског рата у Босни и Херцеговини, радио је као асистент на Филозофском факултету у Сарајеву. У пролеће 1994. биран је у звање асистента на Филозофском факултету у Нишу, потом за доцента (1998) и ванредног професора (2003). У звање редовног професора универзитета за научну област Српска књижевност (Српска књижевност 18. и 19. века) изабран је на Филозофском факултету у Нишу 20. маја 2008. године.

Био је шеф Катедре за српску књижевност (2000—2002), продекан и главни и одговорни уредник издавачке делатности на Филозофском факултету у Нишу (2002—2004), члан Савета Универзитета у Нишу (2002—2006), као и Сената Универзитета у Нишу (2010—2016). Функцију декана Филозофског факултета Универзитета у Нишу обављао је у два изборна мандата, од 1. октобра 2010. до 30. септембра 2016. године.

Председништво САНУ, на основу Одлуке Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу и уз сагласност Сената Универзитета у Нишу, именовало га је 19. маја 2014. године за начелника Одсека за језик и књижевност Стручно-научног већа Центра за научноистраживачки рад САНу и Универзитета у Нишу.

Као гостујући/хонорарни професор предавао је на Филозофском факултету Универзитета у Источном (Српском) Сарајеву на Одсјеку за српски језик и књижевност и на Одсјеку за општу књижевност и библиотекарство од почетка школске 1997/98. до краја школске 2010/2011. године. На Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду предавао је на Одсеку за науку о књижевности постдипломских студија у школској 2002/2003. и 2005/2006. години. На Одсеку за источно-европске језике Филозофског факултета Карловог универзитета у Прагу предавао је у зимском семестру школске 2004/2005. године. На Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци предавао је на Одсеку за науку о књижевности постдипломских студија у школској 2009/2010. и 2010/2011. години, као и на програму докторских академских студија филологије у школској 2017/2018. години. На Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу предаје на Докторским академским студијама српског језика и књижевности од школске 2013/2014. године. На Филолошко, историјском и теолошком факултету (Департман за модерне језике и књижевности) Западног универзитета у Темишвару у Румунији држао је предавање по позиву у школској 2013/14. години, као и у школској 2015/16. години. На Факултету за филологију и новинарство КемГУ (Кемеровског државног универзитета) у Русији држао је предавање по позиву у школској 2013/14. години.

Као декан Филозофског факултета Универзитета у Нишу у оквиру пројеката међународне сарадње боравио је на универзитетима у Арасу и Поатјеу (Француска), Марибору (Словенија), Великом Трнову и Софији (Бугарска), Белгороду, Москви и Кемерову (Русија), Букурешту и Темишвару (Румунија).

Био је главни и одговорни уредник у ИП Зограф из Ниша (1998—2000), члан уредништва часописа Градина (1997—2000), покретач и замјеник главног уредника часописа Слава (2002 — 2005) и уредник у часопису Бдење (2002—2008). Члан је редакција: Књижевног листа (под овим називом од 1999—2014. године; а од 2014. године публикација излази под измењеним називом "Српски књижевни лист" ) и Нове зоре (од 2004. године). Од 2009. године налази се у научној редакцији Зборника Матице српске за књижевност и језик, као уредник за област српске књижевности 18. и 19. века. Био је иницијатор за оснивање и покретање, а од 2009. налази се у научној редакцији годишњака за филолошке науке Philologia Mediana, чији је издавач Филозофски факултет Универзитета у Нишу. (Од 2019. године је именован за главног уредника часописа Philologia Mediana). Од 2014. године налази се у Уређивачком одбору едиције Антологија српске књижевности Издавачког центра Матице српске у Новом Саду. Од 2014. године налази се у научној редакцији часописа Филолог чији је издавач Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци. Био је 2015. године један од оснивача научног часописа Исходишта, а налази се и у његовом уредништву, који је Филозофски факултет у Нишу покренуо заједно са Савезом Срба из Темишвара и Филолошким, историјским и теолошким факултетом Западног универзитета у Темишвару.

У раздобљу од јануара 2002. до краја 2005. године, учествовао је као истраживач на научном пројекту Техника и семантика приповиједања. Од јануара 2006. године до краја 2010. године учествовао је као истраживач на научном пројекту Лексикон српског реализма. Од јануара 2011. године учествује као истраживач на научном пројекту Поетика српског реализма.

Учествовао је на 70 међународних и националних научних скупова, у земљи и иностранству, из области науке о књижевности.

Књиге студија

Антологије

Приређена издања

  • Стеван Сремац, Зона Замфирова, Подгорица, 1997.
  • Јован Стерија Поповић, Роман без романа, Вршац, 1998.
  • Јован Дучић, Моја љубав (Најлепше љубавне песме Јована Дучића), Београд, 1998.
  • Симо Матавуљ, Бока и Бокељи, Београд, 1999.
  • Јован Дучић, Хтео бих да знадем љубим ли и сада (Записи о љубави и љубавне песме), Ниш, 1999, (друго проширено издање, Ниш 2000; треће поправљено и допуњено издање, Србиње — Нови Сад, 2002).
  • Радоје Домановић, Алегоричне приче, Ниш, 1999.
  • Јован Стерија Поповић, Жалостна позорја, Вршац, 2000.
  • Симо Матавуљ, Бокељске новеле, Србиње — Нови Сад, 2001.
  • Радоје Домановић, Изабрана дела, Сремски Карловци — Нови Сад, 2001.
  • Павле Поповић, Српска комедија у XIX веку, Панчево, 2001.
  • Петар Кочић, Причања Симеуна Ђака, Београд, 2003. (друго издање, Ниш, 2016).
  • Стеван Сремац, Нишка проза, Ниш, 2003.
  • Милутин Илић, Два весеља, комедија, Нови Сад, 2003.
  • Кирил Цвјетковић, Автобиографија протосинђела Кирила Цвјетковића и његово страдање за православље, Херцег Нови, 2004.
  • Лазар Томановић, Петар Други Петровић Његош као владалац, Нови Сад, 2004.
  • Живан Живановић, Ниш и нишке знаменитости, Ниш, 2004.
  • Прота Матеја Ненадовић, Мемоари, Београд, 2005.
  • Стеван Сремац, Поп Ћира и поп Спира, Београд, 2005.
  • Бранислав Нушић, Сабране комедије, Београд, 2005.
  • Борисав Станковић, Одабране приче, Ниш, 2005.
  • Петар Кочић, Изабрана дјела, Сремски Карловци — Нови Сад, 2006.
  • Лазар Томановић, Путописна проза, Херцег Нови, 2007.
  • Прота Матеја Ненадовић, Изабрана дела, Сремски Карловци — Нови Сад, 2007.
  • Мита Калић, У резерви, шаљива игра у једном чину, Нови Сад, 2009.
  • Милан Ђ. Милићевић, Путничка писма из Ниша 1882. године, поднаслов: Стара писма из нових крајева, Ниш, 2009.
  • Мита Калић, Гусле и Вила, песничка слика у једном чину с певањем, Ниш, 2010.
  • Стеван Сремац, изабрана проза, Нови Сад, 2011.
  • Мита Калић, Обмана, позоришна игра у три чина и једној промени, Београд, 2011.
  • Милан Јовановић Морски, Несуђени, шаљива игра у четири чина, Београд, 2011.
  • Симо Матавуљ, Из Боке Которске, Херцег Нови, 2015.
  • Љубомир Симић, Песме, Књажевац, 2018.
  • Бранислав Нушић, Деветсто петнаеста, Београд, 2018.
  • Милован Глишић-Радоје Домановић, изабрана проза, Нови Сад, 2019.
  • Матија Бан, Сусрети са Његошем, Бања Лука, 2019.

Литература (извод)

  • Јован Љуштановић, „Нушић као приповедач“, Борба (Свет књиге), Београд, год. LXXIV, број 144, четвртак 23. мај 1996, стр. III.
  • Драгана Вукићевић, „Нушић приповедач“, Књижевна историја, год. XXIX, број 102, Београд, (1997). стр. 267.–269.
  • Миленко Сташевић, „Опис смеха“, Књижевне новине, Београд, 15. септембар и 1. октобар 1999, број 997/998. стр. 13.
  • Драгана Вукићевић, „Откривање Магије Сремчевог смеха“, Књижевна историја, Београд, 1999, год. XXXI, број 107-108. стр. 71–77.
  • Славица Дејановић, „Горан Максимовић, Домановићев смијех“, Зборник Филолошког факултета Универзитета у Приштини, књ. 9, Приштина/Врање, (1999). стр. 277.–279.
  • Милена Стојановић, „Озбиљно о смеху“, Свеске, Панчево, септембар 2000, број 54-55, година десета. стр. 148–151.
  • Радослав Ераковић, „Студија о Домановићевом смеху“, Зборник Матице српске за књижевност и језик, књига XLIX, свеска 1-2/ (2001). стр. 280.–282.
  • Снежана Милосављевић-Милић, „Природа комичног у делу Стевана Сремца“, Зборник Матице српске за књижевност и језик, књига XLIX, свеска 1-2/ (2001). стр. 277.–280.
  • Јован Љуштановић, „Горан Максимовић, Домановићев смијех“, Зборник Матице српске за славистику, број 62, Нови Сад, (2002). стр. 252.–255.
  • Злата Бојовић, „Автобиографија протосинђела Кирила Цвјетковића“, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, књ. 71, св. 1-4, Београд, (2006). стр. 323.–324.
  • Драгољуб Б. Ђорђевић, „Горан Максимовић — књижевни критичар и историчар“, Теме, год. XXXIV, бр. 3, Ниш, јул-септембар (2010). стр. 1025.–1037.
  • Милан Д. Јовановић, „Из књижевне заоставштине Ниша и јужне Србије“, Philologia Mediana, год. III, број 3, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Ниш, (2011). стр. 568.–570.
  • Младенко Саџак, „Скрајнуте судбине, трајни идентитети“, Philologia Mediana, год. IV, број 4, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Ниш, (2012). стр. 364.–369.
  • Александар Пејчић, „Преиспитивање идентитета“, ", Књижевна историја, год. ХLIV, број 146, Београд, (2012). стр. 295.–297.
  • Милан Јовановић, "Вриједан допринос српској књижевној историографији", (Горан Максимовић, Идентитет и памћење — Заборављени писци и скрајнута дјела српске књижевности), Филозофски факултет у Нишу, Ниш, 2011), Нова Зора, број 34, љето (2012). стр. 246.–249.
  • Станиша Војиновић, "Неоправдано заборављени писци", (Горан Максимовић, Идентитет и памћење (Заборављени писци и скрајнута дјела српске књижевности), Филозофски факултет, Ниш, 2012), Српски књижевни лист, број 1/106, год. I/Х, Београд, октобар (2012). стр. 26. ISSN 2334-6000
  • Марија Стевановић, "Заборављене вредности нове српске књижевности", (Горан Максимовић, Идентитет и памћење (Заборављени писци и скрајнута дјела српске књижевности), Филозофски факултет, Ниш, 2012), Филолог, број 7/2013, Бања Лука, (2013). стр. 344.–347. ISSN 2233-1158
  • Марјана Ђосовић, "Феномен заборава српских писаца 19. вијека", (Горан Максимовић, Заборављени књижевници: књижевноисторијски огледи о српским писцима 19. вијека, СКПД Просвјета, Пале, 2013), Филолог, год. IV, број 8, Бања Лука, (2013). стр. 351.–355. ISSN 2233-1158 УДК 821.163.41.09"18" doi 10.7251/fil1308351c
  • Милена Станковић, "У потрази за скрајнутим вредностима", (Горан Максимовић, Заборављени књижевници: књижевноисторијски огледи о српским писцима 19. вијека, СКПД Просвјета, Пале, 2013), Нова зора, број 39, јесен 2013, Билећа-Гацко, (2013). стр. 313.–319. ISSN
  • Мирјана Лукић, "Скрајнути писци и заборављена дјела из српске књижевне баштине 19. вијека", (Горан Максимовић, Заборављени књижевници: књижевноисторијски огледи о српским писцима 19. вијека, СКПД Просвјета, Пале, 2013), Радови Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, Филолошке науке, број 15, књига 1, Пале, (2013). стр. 521.–524. ISSN 1512-5858
  • Николина Матић, "Критички симпозијум", (Горан Максимовић, Критичка гозба, Рашка школа-Филозофски факултет Ниш, Београд-Ниш, 2012), Зборник Матице српске за књижевност и језик, књига 61(2013), свеска 3, Нови Сад, (2013). стр. 884.–887. ISSN 0543-1220 UDC 82(05)
  • Нина Говедар, "Књижевно-историографски колаж Горана Максимовића", (Горан Максимовић, Комедиографски Орфеј и други огледи, Алтера, Београд, 2010), Крајина, год. XIII, број 50, Бања Лука, прољеће (2014). стр. 359.–365.
  • Снежана Милосављевић Милић, "Иновативна реинтерпретација српске књижевне традиције", (Горан Максимовић, Казивање града и други огледи, Филозофски факултет у Нишу, Ниш, 2014), Philologia Mediana, год. VII, број 7, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Ниш, (2015). стр. 561.–567. ISSN 1821-3332

Награде

  • Бранкова награда Матице српске за најбољи студентски дипломски рад, 1987,
  • Златна значка Културно-просветне заједнице Србије, 2002.
  • Награда Златна српска књижевност из Фонда Александра Арнаутовића, за изузетан допринос проучавању српске књижевности (Катедра за српску са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду), 2005.
  • Одликовање Витез академске палме, којим га је именовао први министар Републике Француске, декретом од 8. јануара 2014. године, у знак признања за јачање универзитетске сарадње између Француске и Србије.

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Горан_Максимовић_(историчар)&oldid=21861275”