Аутономија — разлика између измена
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Аутономија''', преведен са [[Грчки језик|грчког језика]] значи: ''-{αυτονομία}-'' — „самозакоње“ (''-{αυτο}-'' — „сам“ и ''-{νομος}-'' — „закон“). Најшире, аутономија означава самостално одређивање правила. У ужем смислу аутономија се дефинише као |
'''Аутономија''', преведен са [[Грчки језик|грчког језика]] значи: ''-{αυτονομία}-'' — „самозакоње“ (''-{αυτο}-'' — „сам“ и ''-{νομος}-'' — „закон“). Најшире, аутономија означава самостално одређивање правила. У ужем смислу аутономија се дефинише као ''одређени степен самосталности'' мањег колективитета према већој целини, који је смештен између две крајности: [[Потчињеност|потчињености]] и [[Независност|независности]]. |
||
==Историја== |
==Историја== |
||
Некада је аутономија подразумевала висок степен [[Самосталност|самосталности]]. Али, |
Некада је аутономија подразумевала висок степен [[Самосталност|самосталности]]. Али, ''све тече и мења се'' (''-{panta rei}-''). У савременом свету са све већим прожимањем (не само путем [[Интернет|Интернета]] и [[Медији|медија]]) и глобализацијом економије, аутономија постаје ''етапа глобалне интеграције''. Аутономија престаје да бива чување затечених тековина у заветрини изолације. Зато се и увећао број облика аутономије. |
||
==Подела== |
==Подела== |
Верзија на датум 9. мај 2019. у 17:19
Аутономија, преведен са грчког језика значи: αυτονομία — „самозакоње“ (αυτο — „сам“ и νομος — „закон“). Најшире, аутономија означава самостално одређивање правила. У ужем смислу аутономија се дефинише као одређени степен самосталности мањег колективитета према већој целини, који је смештен између две крајности: потчињености и независности.
Историја
Некада је аутономија подразумевала висок степен самосталности. Али, све тече и мења се (panta rei). У савременом свету са све већим прожимањем (не само путем Интернета и медија) и глобализацијом економије, аутономија постаје етапа глобалне интеграције. Аутономија престаје да бива чување затечених тековина у заветрини изолације. Зато се и увећао број облика аутономије.
Подела
Аутономија може бити:
У филозофији и етици, аутономија је способност ума да буде законодаван у питањима практичне филозофије, односно да се лична воља подвргава универзалном моралном начелу, чиме се елиминишу неравноправности и субјективизам у моралном суђењу[1].
У психологији личности, односи се на самосталност и независност индивидуе у свом понашању и мишљењу у односу на ауторитете и своју ширу социјалну и културну средину.
У физиологији, аутономни нервни систем је независан у односу на централни.
У политици, самосталност управљања у оквиру једне државе.
Референце
- ^ Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора.