Разговор:Српски Гестапо — разлика између измена

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 25: Ред 25:
Необично ме је обрадовало ваше писмо. Све Ваше примдбе су на месту. Међутим, што се тиче објављивања дозволе, кад је у питању архив Београда, на пример, то је строго забрањено. Наиме, данас сам био у архиву и рекли су ми да дозволу не смем, пошто је тамо њихов печат, НИ У КОМ ВИДУ да објављујем. Искрено, рекли су ми да они Википедију и не сматрају екциклопедијом већ разонодом доконих клинаца, што ме је помало и увредило.
Необично ме је обрадовало ваше писмо. Све Ваше примдбе су на месту. Међутим, што се тиче објављивања дозволе, кад је у питању архив Београда, на пример, то је строго забрањено. Наиме, данас сам био у архиву и рекли су ми да дозволу не смем, пошто је тамо њихов печат, НИ У КОМ ВИДУ да објављујем. Искрено, рекли су ми да они Википедију и не сматрају екциклопедијом већ разонодом доконих клинаца, што ме је помало и увредило.
Ја спремам тротомну студију о Српском гестапоу. Фотографија припадника је са прославе рођендана генерала Бадера. ја сам тамо, испод фотографије навео да је униформа слична , чак, у црно- белој варијанти нема разлике. али кад видите униформу у оригиналу, онда вам је све јасно. Боје су другачије. Ја сам дуго трагао за информацијом о шлемовима и дошао до податка да је то једна од верзија падобранског немачког плема која је била проглашена неподобна у немачкој армији због слабе заштите. повучена је из употребе 1940. Што се тиче СС та ознака је, кад је у питању Српски добровољачки корпус, била све време присутна у СВИМ немачким поменима ове јединице. У СВИМ. Просто немци су је сматрали својом. Схватам да овде нису само историчари присутни и зато је мало теже објаснити неке принципе и појаве. Тачно је да ј Страхиња Јањић био човек помало настран и не сасвим чистог ума. Тачно је да је имао идеју да себе прогласи за фирера срба. Мање је познато да је управо Страхињом Јањићем Љотић често знао да уцењује Недића, иако су били рођаци. Ја сам тек из међусобне преписке Недића и Љотића схватио да су рођаци. Они то недвосмислено потврђују. На пример, ту чињеницу нико од комунистичких историчара никада није употребио. Сватио сам и то да комунистички историчари нису ни отворили скоро ни један докуменат из фонда Љотића. Јер да јесу, имали би такво оружје у рукама да га сахране заувек и да му се чак ни име не помене. Наравно, догађај треба тумачити и схватати онаквим каквим је он био у времену кад се догодио. Најопснија замка је осавремезивати догађаје. Таква бољка изражена је у прочетничкој историографији задњих 20 година. Дани Драшковић донесеш монографију о неким догађајима из историје четничког покрета (афирмативну), а она теби стан или посао. Надам се да су врмена мафијашке историографије а нама. На срећу, нико мој није био ни у једном покрету за време рата, тако да сам од тога бар растерећен. За историчара то је велика опасност. --[[Корисник:Davidovicrasa|Davidovicrasa]] ([[Разговор са корисником:Davidovicrasa|разговор]]) 23:32, 16. фебруар 2009. (CET)
Ја спремам тротомну студију о Српском гестапоу. Фотографија припадника је са прославе рођендана генерала Бадера. ја сам тамо, испод фотографије навео да је униформа слична , чак, у црно- белој варијанти нема разлике. али кад видите униформу у оригиналу, онда вам је све јасно. Боје су другачије. Ја сам дуго трагао за информацијом о шлемовима и дошао до податка да је то једна од верзија падобранског немачког плема која је била проглашена неподобна у немачкој армији због слабе заштите. повучена је из употребе 1940. Што се тиче СС та ознака је, кад је у питању Српски добровољачки корпус, била све време присутна у СВИМ немачким поменима ове јединице. У СВИМ. Просто немци су је сматрали својом. Схватам да овде нису само историчари присутни и зато је мало теже објаснити неке принципе и појаве. Тачно је да ј Страхиња Јањић био човек помало настран и не сасвим чистог ума. Тачно је да је имао идеју да себе прогласи за фирера срба. Мање је познато да је управо Страхињом Јањићем Љотић често знао да уцењује Недића, иако су били рођаци. Ја сам тек из међусобне преписке Недића и Љотића схватио да су рођаци. Они то недвосмислено потврђују. На пример, ту чињеницу нико од комунистичких историчара никада није употребио. Сватио сам и то да комунистички историчари нису ни отворили скоро ни један докуменат из фонда Љотића. Јер да јесу, имали би такво оружје у рукама да га сахране заувек и да му се чак ни име не помене. Наравно, догађај треба тумачити и схватати онаквим каквим је он био у времену кад се догодио. Најопснија замка је осавремезивати догађаје. Таква бољка изражена је у прочетничкој историографији задњих 20 година. Дани Драшковић донесеш монографију о неким догађајима из историје четничког покрета (афирмативну), а она теби стан или посао. Надам се да су врмена мафијашке историографије а нама. На срећу, нико мој није био ни у једном покрету за време рата, тако да сам од тога бар растерећен. За историчара то је велика опасност. --[[Корисник:Davidovicrasa|Davidovicrasa]] ([[Разговор са корисником:Davidovicrasa|разговор]]) 23:32, 16. фебруар 2009. (CET)

Hilfspolizist је само једна од легитимација овог љотићевског Легије. Ја, на жалост, још немам дозволу за објављивање неких других његових легитимација, али њих сам избројао осам.( За ову имам писмену дозволу да је објавим, како тамо пише ,,без консултовања архива"") Све су сачуване. Спремам посебан текст за Википедију под Називом Страхиња Јањић. Тако да , овде сам само информативно навео неке моменте из његовог рада,а у тексту о њему то ће бити детаљније. Занимњив је Јањићев однос према Мушицком, ког је сматрао за ,,комунистичко ђубре". Мушицки је био једно време и затворен ( реч је о неуспелој операцији против четника на Равној Гори), а био је убеђен да му је то наместио управо Јањић.
Ја сам дуго спремао ову грађу за књигу, али пошто сам инвалид и трајно везан за колица, неке ствари не могу тако брзо и лако да добијем и обрадим.
Амблем Српског гестапоа је разни, То могу да закључим на основу њихових меморандума, униформи, оружја, застава. На овој фотографији је амблем немачких падобранских јединица. То је и најчешћи коришћени амблем у СГ. Он је, стилски био најлепши и зато су га узели за свој. Они неки свој посебан нису имали. Једино су на застави имали кукасти крст и мртвачку главу више налик на четничку него на СС. Мада, кад су ишли у акције ван касарни у униформама, то су тада биле унифирме СС. Пре оснивања СГ, још у септембру и октобру 1941, љотићевци су облачили униформе СС и учествовали у операцијама против четника и партизана. У Крупњу, у септембру 1941, четнички одред поручника Ратка Мартиновића заробио је, између осталог и цео један ,,немачки" вод љотићеваца. На пример, комунисти никад нису анализирали битку на Кадињачи. Тамо је цела предња линија немачког напада, била ИСКЉУЧИВО љотићевска, Тамо их је, у немачким униформама, а по прецизним немачким извештајима, погинуло 204, и два дана касније, 1. децембра 1941, у околини Ужица још 14. Тиме се и објашњава зашто немци после великих губитака на Кадињачи нису за сваког убијеног војника убили 100 срба. Болело их је уво за љотићевске погинуле. Чак обавештајни официр 342. дивизије каже, то су све ,, смрдљиви словени".Волео бих, ако бисте дописали то што сте предложили. Радује ме да сте пажљиво прочитали текст. Ваљда сам на сва Ваша питања одговорио. --[[Корисник:Davidovicrasa|Davidovicrasa]] ([[Разговор са корисником:Davidovicrasa|разговор]]) 00:01, 17. фебруар 2009. (CET)

Верзија на датум 17. фебруар 2009. у 01:01

Желео бих да питам како се може заштити чланак на википедији?--Davidovicrasa (разговор) 14:00, 16. фебруар 2009. (CET)[одговори]

А зашто би се заштићивао? Ово је слободна енциклопедија и сви корисници имају подједнако право да је уређују и да доприносе. --micki talk 14:03, 16. фебруар 2009. (CET)[одговори]

Мики, имам проблем, неумем да овде поставим напомену 'фусноту--Davidovicrasa (разговор) 15:36, 16. фебруар 2009. (CET)[одговори]

слике се чувају у архивима и имам писмену дозволу, одобрење да могу да их публикујем.--Davidovicrasa (разговор) 15:59, 16. фебруар 2009. (CET)[одговори]

Пар примедби

Надасве занимљива тема за чланак. Морам да признам да сам сазнао нешто ново о Другом светском рату у Југославији. Имам само пар примедби. Пошто претпостављам да је чланак још увек у раду, нећу га дирати неко време али бих волео да размислите о мојим аргументима.

Први је чисто техничке природе. Слике које сте поставили у чланку не могу бити под лиценцом јавно власништво из једноставног разлога. Уколико их нисте лично направили не можете их предати у јавно власништво. То може учинити само онај појединац или институција која има ауторска права над њима. Није довољно само рећи да имате дозволу. Морате поставити дозволу на Википедију и она мора јасно да тврди да се институција која поседује фотографије, одриче ауторског права над њима и да их предаје у јавно власништво. То значи да их може користити било ко. Уколико имате дозволу ове институције само за употребу на Википедији, онда слике морају бити постављене под лиценцом поштена употреба. У том случају морате навести тачно порекло фотографије и по могућству име аутора.

Друго, текст испод фотографије службене легитимације Страхиње Јањића сугерише читаоцу који не зна немачки језик да се ради о сл. легитимацији припадника Српског Гестапоа иако се на самој легитимацији нигде не види реч Гестапо. Заправо СД и Гестапо су биле две одвојене организације. Такође, из легитмације се не види да је Јањевић командант Српског Гестапоа већ само припадник „помоћне полиције“ (Hilfspolizist што се на енглески преводи као auxiliary policemen или помоћни полицајац). Сам документ је у ствари нека врста аусвајса и не би било лоше у тексту испод фотографије превести његову садржину како не би дошло до забуне.

Треће, у клици чланка о Српском Гестапоу на енглеској википедији као извор се наводи књига Serbian's Secret War Странице из књиге које говоре о Српском Гестапоу. Књига је на енглеском језику и на линку су доступне две стране које говоре о овој теми. Да не бих преводио све, претпоставићу да знате енглески језик, па ћу навести само пар детаља. Ова формација је формирана без знања Милана Недића. Јањевић је одбијен у лето 41 од стране Београдске специјалне полиције, када је покушао да ступи у ову формацију. Учествовао је у стрељању у Крагујевцу. Два пута је због разних кривичних дела хапшен од стране српске полиције али је пуштен на интервенцију Гестапоа. Због амбиције да постане српски фирер и свргне Недића са власти, замерио се Недићу који је покушао да га придобије некаквим звањима да би га затим сместио у Бањички логор одакле је опет пуштен, наравно на интервенцију Гестапоа. Врло занимљив лик. Због објективности чланка, ове информације би свакако требале да буду убачене у садржај, па уколико нисте у могућности да то урадите (због времена или извора), учинићу то након што завршите рад на чланку.

Даље, стављање ознаке СС испред назива Српског добровољачког корпуса је по мени погрешно из следећег разлога. Ако је ова формација настала 1941.год., а под команду СС-а је ефективно прешла 27. новембра 1944. онда је она већи део свог постојања била изван СС-а и логично је да се назива именом под којим је дуже постојала. У прилог томе иде и чињеница да се у страној стручној литератури која говори о СС-у ова формација најчешће уопште не спомиње. Конкретно, у две књиге које поседујем: SS Regalia, Robin Lumsden, Grange Books, 1995 или The Nazi War Machine, Christopher Chant, Tiger books, 1996.

Коначно, волео бих да знам нешто више о фотографији припадника Српског Гестапоа. Њен извор и када је направљена. Фотографију први пут видим и неке ствари на њој ми нису баш најјасније. Волео бих да је бољег квалитета. Шлем војника у првом плану и војника са леве стране делују као италијански шлемови, а не као немачки шлемови. Затим, ознака војника на рукаву не одговара ознаци Вермахта (заправо више подсећа на ознаку какву су на рукаву имали припадници Луфтвафе). Њихов орао је у канџама држао круг и у њему свастику, док овај орао очигледно у канџама не држи круг. Да ли је Српски Гестапо имао неки посебан амблем? Што се маскирног прслука тиче, маскирна шема на њему не одговара ни једном немачком дезену који сам имао прилике да видим. Наравно, можда нисам у праву али ми ова маскирна шема више личи на италијанску камуфлажну униформу што се уклапа са шлемом. Волео бих да од вас чујем нешто више о овој фотографији.

Да не бих био погрешно схваћен. Мислим да о овој теми треба да се пише и не доводим у питање вашу стручност. Међутим, пошто је у питању шкакљива тема, као и уосталом све теме које за предмет имају сарадњу са окупатором, сматрам да је потребно навести што више информација и разрешити могуће дилеме које би корисници могли да имају приликом читања овог чланка. Поздрав, --Краљевић Марко (разговор) 19:48, 16. фебруар 2009. (CET)[одговори]

Необично ме је обрадовало ваше писмо. Све Ваше примдбе су на месту. Међутим, што се тиче објављивања дозволе, кад је у питању архив Београда, на пример, то је строго забрањено. Наиме, данас сам био у архиву и рекли су ми да дозволу не смем, пошто је тамо њихов печат, НИ У КОМ ВИДУ да објављујем. Искрено, рекли су ми да они Википедију и не сматрају екциклопедијом већ разонодом доконих клинаца, што ме је помало и увредило. Ја спремам тротомну студију о Српском гестапоу. Фотографија припадника је са прославе рођендана генерала Бадера. ја сам тамо, испод фотографије навео да је униформа слична , чак, у црно- белој варијанти нема разлике. али кад видите униформу у оригиналу, онда вам је све јасно. Боје су другачије. Ја сам дуго трагао за информацијом о шлемовима и дошао до податка да је то једна од верзија падобранског немачког плема која је била проглашена неподобна у немачкој армији због слабе заштите. повучена је из употребе 1940. Што се тиче СС та ознака је, кад је у питању Српски добровољачки корпус, била све време присутна у СВИМ немачким поменима ове јединице. У СВИМ. Просто немци су је сматрали својом. Схватам да овде нису само историчари присутни и зато је мало теже објаснити неке принципе и појаве. Тачно је да ј Страхиња Јањић био човек помало настран и не сасвим чистог ума. Тачно је да је имао идеју да себе прогласи за фирера срба. Мање је познато да је управо Страхињом Јањићем Љотић често знао да уцењује Недића, иако су били рођаци. Ја сам тек из међусобне преписке Недића и Љотића схватио да су рођаци. Они то недвосмислено потврђују. На пример, ту чињеницу нико од комунистичких историчара никада није употребио. Сватио сам и то да комунистички историчари нису ни отворили скоро ни један докуменат из фонда Љотића. Јер да јесу, имали би такво оружје у рукама да га сахране заувек и да му се чак ни име не помене. Наравно, догађај треба тумачити и схватати онаквим каквим је он био у времену кад се догодио. Најопснија замка је осавремезивати догађаје. Таква бољка изражена је у прочетничкој историографији задњих 20 година. Дани Драшковић донесеш монографију о неким догађајима из историје четничког покрета (афирмативну), а она теби стан или посао. Надам се да су врмена мафијашке историографије а нама. На срећу, нико мој није био ни у једном покрету за време рата, тако да сам од тога бар растерећен. За историчара то је велика опасност. --Davidovicrasa (разговор) 23:32, 16. фебруар 2009. (CET)[одговори]

Hilfspolizist је само једна од легитимација овог љотићевског Легије. Ја, на жалост, још немам дозволу за објављивање неких других његових легитимација, али њих сам избројао осам.( За ову имам писмену дозволу да је објавим, како тамо пише ,,без консултовања архива"") Све су сачуване. Спремам посебан текст за Википедију под Називом Страхиња Јањић. Тако да , овде сам само информативно навео неке моменте из његовог рада,а у тексту о њему то ће бити детаљније. Занимњив је Јањићев однос према Мушицком, ког је сматрао за ,,комунистичко ђубре". Мушицки је био једно време и затворен ( реч је о неуспелој операцији против четника на Равној Гори), а био је убеђен да му је то наместио управо Јањић. Ја сам дуго спремао ову грађу за књигу, али пошто сам инвалид и трајно везан за колица, неке ствари не могу тако брзо и лако да добијем и обрадим. Амблем Српског гестапоа је разни, То могу да закључим на основу њихових меморандума, униформи, оружја, застава. На овој фотографији је амблем немачких падобранских јединица. То је и најчешћи коришћени амблем у СГ. Он је, стилски био најлепши и зато су га узели за свој. Они неки свој посебан нису имали. Једино су на застави имали кукасти крст и мртвачку главу више налик на четничку него на СС. Мада, кад су ишли у акције ван касарни у униформама, то су тада биле унифирме СС. Пре оснивања СГ, још у септембру и октобру 1941, љотићевци су облачили униформе СС и учествовали у операцијама против четника и партизана. У Крупњу, у септембру 1941, четнички одред поручника Ратка Мартиновића заробио је, између осталог и цео један ,,немачки" вод љотићеваца. На пример, комунисти никад нису анализирали битку на Кадињачи. Тамо је цела предња линија немачког напада, била ИСКЉУЧИВО љотићевска, Тамо их је, у немачким униформама, а по прецизним немачким извештајима, погинуло 204, и два дана касније, 1. децембра 1941, у околини Ужица још 14. Тиме се и објашњава зашто немци после великих губитака на Кадињачи нису за сваког убијеног војника убили 100 срба. Болело их је уво за љотићевске погинуле. Чак обавештајни официр 342. дивизије каже, то су све ,, смрдљиви словени".Волео бих, ако бисте дописали то што сте предложили. Радује ме да сте пажљиво прочитали текст. Ваљда сам на сва Ваша питања одговорио. --Davidovicrasa (разговор) 00:01, 17. фебруар 2009. (CET)[одговори]