Андра Стевановић — разлика између измена

Андра Стевановић
Андра Стевановић
	Датотека:Andra Stevanovic.png
Лични подаци
Датум рођења	12. новембар 1859.
Место рођења	Београд, Кнежевина Србија
Датум смрти	15. новембар 1929. (70 год.)
Место смрти	Београд, Краљевина Југославија

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 12. мај 2019. у 05:18

Андра Стевановић (Београд, 12/24. новембар 1859 — Београд, 15. новембар 1929) је био српски архитекта и професор Велике школе.

Биографија

Његов отац је био Јоца Стевановић, државни чиновник. У Београду је завршио основну школу и Реалну гимназију 1877. године. Био је београдско дете и у Београду је провео цео живот. У року је завршио Технички факултет (1881.) и одмах се запослио у државној служби, у којој је провео две године радећи на позицији подинжењера Београдског округа. Као и већи део српских инжењера тог времена, морао је да студира архитектуру у иностранству. 1883. године је почео да студира на Техничкој високој школи у Берлину, где је остао више година и стекао солидно практично знање. Дипломирао је и положио државни испит, што је била реткост у Немачкој, која је ту привилегију давала малом броју странаца.

Вратио се у Србију и запослио се почетком 1890. године као инжењер у Министарству грађевина, где се задржао само три месеца. Изабран је за професора Техничког факултета Велике школе у Београду, где је радио до пензије у коју је отишао 1924. године. Био је међу првих осам редовних професора Универзитета у Београду 1905. године који су бирали цео остали наставни кадар. Тиме је постигао свој животни идеал, коме је остао веран до краја живота. Одбио је многе уносније положаје у државном апарату и изабрао рад са студентима. Током свог живота није много ни писао ни пројектовао, већ је већину енергије уложио у факултетски рад и образовање. Био је добар стручњак и добар говорник. Подржавао је вољу студената за позив који су одабрали.^[1]

Осим педагогијом, бавио се пројектовањем и проучавањем старих црквених споменика. Изабран је за члана Српске краљевске академије 1910. године и дуго је био секретар њеног Уметничког одељења. Кад је отишао у пензију, додељена му је титула почасног доктора наука Београдског универзитета. Андра Стевановић је много учествовао у јавном животу Београда и Србије, што га је највероватније омело да постигне веће резултате на научном и пројектантском пољу. Умро је у Београду после повратка са једног од студијских путовања.^[1]

Значајнија архитектонска дела

Управа фондова (данас Народни музеј) са Николом Несторовићем
Кућа В. Марковића - Теразије 38 са Николом Несторовићем
Београдска задруга - Карађорђева 48 са Николом Несторовићем
Зграда са зеленим плочицама - Угао Краља Петра и Узун-Миркове са Николом Несторовићем
Српска краљевска академија (данас зграда САНУ) - Кнез Михајлова 35 са Д. Ђорђевићем
Црква Светог Саве у Косовској Митровици
Зграда Богословије у Призрену

Галерија дела

Зграда трговца Стаменковића (Зграда са зеленим плочицама), СК 88
Управа фондова (Народни музеј у Београду), СК 38

Референце

^ ^а ^б Kulturna Dobra Beograda

Литература

Дивна Ђурић-Замоло; Градитељи Београда 1815-1914

Спољашње везе

Биографија на сајту САНУ

[automatski_generisano1-1] а ^б Kulturna Dobra Beograda

[1]

@@ Ред 18: / Ред 18: @@
 | напомене =
 }}
-'''Андра Стевановић''' ([[Београд]], 12/[[24. новембар]] [[1859]] — [[Београд]], [[15. новембар]] [[1929]]) је био српски [[архитекта]] и [[професор]] Велике школе. Његов отац је био [[Јоца Стевановић]], државни чиновник.
+'''Андра Стевановић''' ([[Београд]], 12/[[24. новембар]] [[1859]] — [[Београд]], [[15. новембар]] [[1929]]) је био српски [[архитекта]] и [[професор]] Велике школе.
+==Биографија==
-У Београду је завршио основну школу и Реалну гимназију [[1877]]. године. Био је београдско дете и у Београду је провео цео живот. У року је завршио Технички факултет (1881.) и одмах се запослио у државној служби, у којој је провео две године радећи на позицији подинжењера Београдског округа. Као и већи део српских [[инжењер]]а тог времена, морао је да студира архитектуру у иностранству. 1883. године је почео да студира на Техничкој високој школи у [[Берлин]]у, где је остао више година и стекао солидно практично знање. Дипломирао је и положио [[државни испит]], што је била реткост у [[Немачка|Немачкој]], која је ту привилегију давала малом броју странаца.
+Његов отац је био [[Јоца Стевановић]], државни чиновник. У Београду је завршио основну школу и Реалну гимназију [[1877]]. године. Био је београдско дете и у Београду је провео цео живот. У року је завршио Технички факултет (1881.) и одмах се запослио у државној служби, у којој је провео две године радећи на позицији подинжењера Београдског округа. Као и већи део српских [[инжењер]]а тог времена, морао је да студира архитектуру у иностранству. 1883. године је почео да студира на Техничкој високој школи у [[Берлин]]у, где је остао више година и стекао солидно практично знање. Дипломирао је и положио [[државни испит]], што је била реткост у [[Немачка|Немачкој]], која је ту привилегију давала малом броју странаца.
 [[Датотека:Prvi profesori.jpg|десно|мини|Професори 1905. године, Андра Стевановић стоји први слева]]