Efekat staklene bašte — разлика између измена
Нема описа измене |
м Враћене измене 109.92.249.187 (разговор) на последњу измену корисника Autobot ознака: враћање |
||
| Ред 30: | Ред 30: | ||
Smatra se da je zbog ekstremnog povećanja temperatura živi svijet na Zemlji sve ugroženiji.<ref>[http://www.slideshare.net/nadicagrujicic/efekat-staklene-bate „Efekat staklene bašte“], Nadica Grujić, ''-{slideshare.net}-'', [[7. april]] [[2011]]. Pristupljeno [[1. mart]]a [[2014]].</ref> Sve više izumiru razne biljne i životinjske vrste. |
Smatra se da je zbog ekstremnog povećanja temperatura živi svijet na Zemlji sve ugroženiji.<ref>[http://www.slideshare.net/nadicagrujicic/efekat-staklene-bate „Efekat staklene bašte“], Nadica Grujić, ''-{slideshare.net}-'', [[7. april]] [[2011]]. Pristupljeno [[1. mart]]a [[2014]].</ref> Sve više izumiru razne biljne i životinjske vrste. |
||
Током последњих 160 000 година услови на Земљи су се мењали. Смењивала су се ледени и топли периоди. Сматра се да су промене последице промене земљине орбите, Сунчевих ерупција и великих вулканских ерупција . Промене су се кретале у интервалу до 10 ˚С. |
|||
11. Топљење поларног леда Лед на половима покрива 10% копна садржи 77% залиха слатке воде. Ако би се сав лед отопио ниво мора би порастао за око 80 метара. Загревањем од 2-3 С започело би топљење на северном, полу. Потпуно топљење леда на Арктику повећало би ниво мора за 6 м. оОд 150 глечера у 1850. години на Аљасци и у Канади, данас их има око 50. Прорачуни предвиђају да ће ниво мора порасти до 2050. године за 15, а до 2100. године за 34 см, само услед ефекта стаклене баште. Пораст нивоа мора |
|||
12. Повећање испаравања мора и усто и повећање облачности |
|||
13. Сматра се да је због екстремног повећања температура живи свијет на Земљи све угроженији . Све више изумиру разне биљне и животињске врсте. |
|||
Mnogima može izgledati nerealno da će biti nečeg lošeg u tome što će na planeti biti malo toplije, međutim globalni porast temperature bi mnogo uticao na uslove života na našoj planeti, a možda bi čak doveo do toga da život ljudi na planeti više i ne bude moguć.<ref>[http://www.pmf.ni.ac.rs/pmf/konferencije/ekofizika/staklena%20basta.pdf „Efekat staklene bašte i globalno zagrevanje“] {{Wayback|url=http://www.pmf.ni.ac.rs/pmf/konferencije/ekofizika/staklena%20basta.pdf |date=20140630140023 }}, Milošević Milan, ''[[Природно-математички факултет Универзитета у Нишу|Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Nišu - zvanični sajt]]''. Pristupljeno [[2. mart]]a [[2014]].</ref> |
Mnogima može izgledati nerealno da će biti nečeg lošeg u tome što će na planeti biti malo toplije, međutim globalni porast temperature bi mnogo uticao na uslove života na našoj planeti, a možda bi čak doveo do toga da život ljudi na planeti više i ne bude moguć.<ref>[http://www.pmf.ni.ac.rs/pmf/konferencije/ekofizika/staklena%20basta.pdf „Efekat staklene bašte i globalno zagrevanje“] {{Wayback|url=http://www.pmf.ni.ac.rs/pmf/konferencije/ekofizika/staklena%20basta.pdf |date=20140630140023 }}, Milošević Milan, ''[[Природно-математички факултет Универзитета у Нишу|Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Nišu - zvanični sajt]]''. Pristupljeno [[2. mart]]a [[2014]].</ref> |
||
| Ред 59: | Ред 55: | ||
[[Категорија:Globalno zagrevanje]] |
[[Категорија:Globalno zagrevanje]] |
||
[[Категорија:Ekologija]] |
[[Категорија:Ekologija]] |
||
Током последњих 160 000 година услови на Земљи су се мењали. Смењивала су се ледени и топли периоди. Сматра се да су промене последице промене земљине орбите, Сунчевих ерупција и великих вулканских ерупција . Промене су се кретале у интервалу до 10 ˚С. |
|||
11. Топљење поларног леда Лед на половима покрива 10% копна садржи 77% залиха слатке воде. Ако би се сав лед отопио ниво мора би порастао за око 80 метара. Загревањем од 2-3 С започело би топљење на северном, полу. Потпуно топљење леда на Арктику повећало би ниво мора за 6 м. оОд 150 глечера у 1850. години на Аљасци и у Канади, данас их има око 50. Прорачуни предвиђају да ће ниво мора порасти до 2050. године за 15, а до 2100. године за 34 см, само услед ефекта стаклене баште. Пораст нивоа мора |
|||
12. Повећање испаравања мора и усто и повећање облачности |
|||
13. Сматра се да је због екстремног повећања температура живи свијет на Земљи све угроженији . Све више изумиру разне биљне и животињске врсте. |
|||
Верзија на датум 12. мај 2019. у 19:45
Efekat staklene bašte je proces zagrevanja planete Zemlje koji je nastao poremećajem energetske ravnoteže između količine zračenja koje Zemljina površina prima od Sunca i vraća u svemir.[1] Deo toplotnog zračenja, koje stiže do zemljine kore, odbija se u atmosferu i, umesto da ode u svemir, apsorbuju ga neki gasovi u atmosferi i ponovno dozračuju na Zemlju. Na ovaj način se temperatura Zemljine površine povišava. Gasovi koji najviše doprinose ovom fenomenu su ugljen-dioksid i metan.[2]
Atmosfera Zemlje odbija deo (37-39%) energije koju Sunce direktno emituje (pojam pod nazivom albedo), dok ostatak (zračenje manjih talasnih dužina) pada na tlo i zagreva ga, a tlo potom emituje infracrvene zrake (duži talasi) koji, u normalnim okolnostima, uglavnom odlaze u svemir. Međutim ukoliko u atmosferi postoje gasovi koji upijaju ovakvo zračenje, doći će do povećanja temperature atmosfere. To se dogodilo sa atmosferom Zemlje u poslednjem veku.[3]
Ukratko, Sunce emituje energiju raznih talasnih dužina, dobar deo toga stigne do Zemljine površine, doprinosi stvaranju i održavanju svog života na Zemlji, a deo tog zračenja potom biva emitovan u svemir i priroda je u ravnoteži. Ako nešto zadrži deo tog zračenja, ravnoteža se kvari i nastaju problemi. Ono što zadrži zračenje je poznato pod nazivom gasovi staklene bašte, a problemi koji nastaju su poznati pod nazivom globalno zagrevanje. Atmosferski gasovi prvenstveno ugljen-dioksid i vodena para, u atmosferi stvaraju efekat staklene bašte i održavaju prosečnu temperaturu na Zemlji oko 15 stepeni. Bez ovih gasova prosečna temperatura bi bila -18 stepeni.
Efekat
Efekat nastaje na sličan način kao u stakleniku, gde Sunčevi zraci vidljivog i ultraljubičastog dela spektra prodiru kroz staklo i greju tlo ispod stakla. Tlo potom emituje infracrveno zračenje koje ne može proći kroz staklo, zadržava se unutra i tlo ostaje zagrejano. Usled toga je u staklenicima mnogo toplije nego izvan njih. Na isti način se ponaša i planeta Zemlja ukoliko postoji neka materija koja će se ponašati kao stakleni krov. Prilikom izbacivanja iz fabričkih dimnjaka i auspuha automobila, ugljenik(IV)-oksid (poznatiji kao ugljen-dioksid) i ostali štetni gasovi formiraju omotač oko Zemlje koji propušta toplotu da prodre do površine, ali ne i da se vrati u vasionu. Na ovaj način površina Zemlje postaje sve toplija i iz godine u godinu temperature su sve više.
Razlog koji dovodi do efekta staklene bašte, usled kojeg dolazi do zagrevanja površine Zemlje drugačiji je od onog u staklenoj bašti, gde do zagrevanja dolazi usled smanjene cirkulacije vazduha i mešanja zagrejanog vazduha, a ne zbog same apsorbcije Sunčevog zračenja. Ipak, ovaj pojam je široko rasprostranjen i opšte prihvaćen.
Gasovi staklene bašte
- Vodena para (H2O)
- Ugljen-dioksid (CO2)
- Metan (CH4)
- CFC · HCF · PHC (takođe i F gasovi, fluorisani ugljovodonici)
- Azotsuboksid (N2O)
- Sumpor heksafluorid (SF6)
Koncentracija ovih gasova u atmosferi (osim vodene pare) raste usled čovekovog delovanja.
Posledice
- Porast temperature za 1,5 — 4,5 °C na 100 — 150 godina
- Topljenje polarnog leda
- Porast nivoa mora
- Povećanje isparavanja mora i, takođe, povećanje oblačnosti
Smatra se da je zbog ekstremnog povećanja temperatura živi svijet na Zemlji sve ugroženiji.[4] Sve više izumiru razne biljne i životinjske vrste.
Mnogima može izgledati nerealno da će biti nečeg lošeg u tome što će na planeti biti malo toplije, međutim globalni porast temperature bi mnogo uticao na uslove života na našoj planeti, a možda bi čak doveo do toga da život ljudi na planeti više i ne bude moguć.[5]
Reference
- ^ „EKOLOŠKA KRIZA KAO GLOBALNI PROBLEM“ Архивирано на сајту Wayback Machine (21. фебруар 2014), besplatniseminarskiradovi.com. Pristupljeno 1. marta 2014.
- ^ „Ефекат стаклене баште“, Pristupljeno 2. marta 2014.
- ^ „Šta je efekat staklene bašte“, Dušan Jerković, slideshare.net, 21. maj 2012. Pristupljeno 2. marta 2014.
- ^ „Efekat staklene bašte“, Nadica Grujić, slideshare.net, 7. april 2011. Pristupljeno 1. marta 2014.
- ^ „Efekat staklene bašte i globalno zagrevanje“ Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јун 2014), Milošević Milan, Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Nišu - zvanični sajt. Pristupljeno 2. marta 2014.
Literatura
- Businger, Joost Alois; Fleagle, Robert Guthrie (1980). An introduction to atmospheric physics. International geophysics series (2nd изд.). San Diego: Academic. ISBN 978-0-12-260355-6.
- Henderson-Sellers Ann; Kendal, McGuffie (2005). A climate modelling primer (3rd изд.). New York: Wiley. ISBN 978-0-470-85750-2.
- Idso, S.B. (1982). Carbon dioxide : friend or foe? : an inquiry into the climatic and agricultural consequences of the rapidly rising CO2 content of Earth's atmosphere. Tempe, AZ: IBR Press. OCLC 63236418.
Спољашње везе
Efekat staklene bašte Efekat staklene bašte u Srbiji Ecotopia - pitanja i odgovori Globalno zagrevanje - Kolarac Efekat staklene bašte