Птице певачице — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 1: Ред 1:
{{Taxobox
{{Taxobox
| name = Птице певачице{{\}}врапчарке
| name = Птице peпевачице{{\}}врапчарке
| image = Bluethroat_by_Daniel_Bastaja.jpeg
| image = Bluethroat_by_Daniel_Bastaja.jpeg
| image_width = 250пmk
| image_width = 250пmk

Верзија на датум 13. мај 2019. у 16:56

Птице peпевачице / врапчарке
250пmk
Модровољка - Luscinia svecica
Научна класификација
Царство:
Тип:
Подтип:
Класа:
Ред:
Passeriformes

Подредови

Птице певачице или врапчарке (лат. Passeriformes) ред је птица који је по броју врста (преко 5.000) најбогатији у класи Aves. Научно име Passeriformes је изведено из латинске речи за врапца (Passer), конкретно односећи се на врапца покућара (Passer domesticus).

Мужјак домаћег врапца / врапца покућара

Опис

Ред Passeriformes је подељен у зависности од гласовних способности врста (контрола сиринкса), на три подреда: крешталице Tyranni субосцине, певачице Passeri осцине и новозеландске цариће Acanthisitti чија је таксономска припадност још увек несигурна. Већина птица певачица је знатно ситнија од врста из осталих редова, мада постоје неке попут гаврана које су међу крупнијим летачима. Најмања птица певачица је Myiornis ecaudatus из породице тирантских мухарица са просечном дужином од 6,5 cm и тежином од 4,5 gr. Такође, птице певачице често су живо обојене.

Анатомија

Стопала птица певачица су са три прста усмерена ка напред и са једним прстом у опозицији, добро прилагођена за хватање вертикалних површина и гранчица. Распоред тетива у ногама омогућава овим птицама да стоје док спавају. Све певачице изузев лирорепе имају по 12 репних пера.

Гнежђење

Величина и облик гнезда зависе од врсте, тако на пример гнездо гаврана у пречнику може да има и преко 1,5 m, док је код врсте Tyrannulus elatus свега 3-5 cm. Величина полога такође варира, од једног код лирорепе па до десетак јаја код неких сеница. Јаја су углавном обојена за разлику од већине осталих птица. Ново излежени птићи су голи, слепи и неспособни да се самостално хране тако да им је нега родитеља неопходна.

Порекло

Сматра се да су птице певачице група гондванског порекла која је подручју северне Аустралије и Нове Гвинеје доживела процват, одакле се проширила преко Азије по читавом свету. Најстарији фосил птице која наликује певачицама, стар 55 милиона година, пронађен је у близини градића Мургон у Квинсленду.

Птице певачице у Србији

У Србији, ова врста птица је најпопуларнија. Већина одгајивача птица у својој волијери има неку врсту птице из реда певачица. Наравно, као и у осталим земљама па тако и код нас, често се одржавају такмичења и сајмови са учесницима који представљају птице певачице које одгајају. У Србији највише одгајивача ових птица има у Лесковцу, те су тако Лесковчанима приписали нови синоним.

Птице певачице које се највише гаје у Србији су:

Листа породица

Новозеландски царић камењар (Xenicus gilviventris)
Дугина пита (Pitta iris)
Златноглави манакин (Pipra erythrocephala)
Величанствена лирорепа (Menura novaehollandiae)
Хихи (Notiomystis cincta).
Сива врана (Corvus cornix)
Руси сврачак (Lanius collurio)
Црно-жута баштованка (Sericulus chrysocephalus)
Краљић (Regulus regulus)
Сеоска ласта (Hirundo rustica)
Трстењак рогожар (Acrocephalus schoenobaenus)
Кос (Turdus merula)
Смеђоглави бргљез (Sitta pusilla)

подред: Acanthisitti (Новозеландски „царићи“)

подред: Tyranni (Крешталице)

подред: Passeri - Праве певачице

Спољашње везе