Василије Томић — разлика између измена

Василије Томић
Василије Томић
	Василије Томић, 2008. године
Пуно име	Василије Томић
Датум рођења	14. јануар 1949. (75 год.)
Место рођења	Коренита, ФНР Југославија

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 15. мај 2019. у 17:21

Василије Томић (Коренита, 14. јануар 1949) је пензионисани свештеник Српске православне цркве у чину протојереја-ставрофора и теолог.^[1]

Биографија

Протојереј-ставрофор Василије Томић рођен је на Светог Василија, 14. јануара 1949. године, у селу Коренита, код Бијељине. Родитељи Станко Стајо и Ивка, рођена Поповић, били су сељаци. На Светог Илију, 1956, поведен је у манастир Тавну, с намером да лето проведе код своје тетке, монахиње Анастасије, намеснице тога манастира. Због немаштине, остао је да живи у манастиру.

У манастиру је завршио осмогодишњу школу: првих четири разреда у Тавни, а наредних четири у Јањи, код Бијељине. Када је, 1964. године, отворена обновљена Карловачка богословија, уписао се у први разред, прво коло ове школе. Дипломирао је на Богословском факултету Универзитета у Београду 1973. године. Провео је две године на постдипломским студијама, у Немачкој; прво на Римокатоличком теолошком факултету, у Регензбургу, први семестар; потом, три семестра на универзитету у Тибингену, бавећи се религијском педагогијом. На Филолошком факултету на катедри за српскохрватски језик и југословенску књижевност, дипломирао је 1980. године. Написао је докторску дисертацију о Гаврилу Стефановићу Венцловићу али је није одбранио.

Владика зворничко-тузлански Лонгин Томић рукоположио га је у манастиру Тавни, 29. новембра 1975. године, у чин ђакона, а 1. децембра, исте године, у чин свештеника. Био је постављен за пароха тузланског, где је служио до Велике Госпојине, 1977. године када прелази у Архиепископију београдско-карловачку и бива прибројен братству Храма Свете Тројице у Београду. У октобру 1978. (на препоруци патријарха Германа добија своју парохију и прелази у Храм Светог Марка.

У Храму Светог Марка је служио све до свог преласка у Епархију канадску (1. јула 1985. године) када га Владика канадски Георгије Ђокић поставља за пароха нијагарског. Почетком октобра 1987. прелази у Цркву Светог Саве, у Торонту. Пошто је имао новинарско искуство (кратко време је уређивао „Православље”), скоро двадесет година је уређивао „Источник”, лист Епархије канадске. У Цркви Светог Саве је служио све до 2010. када је прешао у Цркву светог Архангела Гаврила у Ричмонд Хилу. У мају 2015. патријарх Иринеј поставио га је за архијерејског заменика епархије.^[2]

У Ричмонд Хилу је служио све до 2017. када је пензионисан по свом захтеву.

Ожењен је Горданом (рођеном Мајсторовић) из Чачка. Имају три кћерке: Анастасију (1974), Добрилу (1976) и Јелену (1979) и десеторо унучади. Члан је Удружења књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Србије.

Дела

„Огањ у срцу разгорио”, 2002.
„Ријеч Божија неспутана”, 2009.
„Јеванђељске”, 2012.

Извори

Спољашње везе

[1] Званична биографија на српском

[2] Седиште Епархије канадске под опсадом („Политика”, 10. маја 2015.)

[1]

[2]

@@ Ред 16: / Ред 16: @@
 | држава_смрти        =
 }}
-'''Василије Томић''' ([[Коренита (Угљевик)|Коренита]], [[14. јануар]] [[1949]]) је пензионисани свештеник [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] у чину [[Протојереј-ставрофор|протојереја-ставрофора]] и [[теологија|теолог]].<ref>[https://www.vasilijeprotatomic.com/?page_id=63 Биографија]</ref>
+'''Василије Томић''' ([[Коренита (Угљевик)|Коренита]], [[14. јануар]] [[1949]]) је пензионисани свештеник [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] у чину [[Протојереј-ставрофор|протојереја-ставрофора]] и [[теологија|теолог]].<ref>[https://www.vasilijeprotatomic.com/?page_id=63 Званична биографија на српском]</ref>
 == Биографија ==
@@ Ред 23: / Ред 23: @@
 У манастиру је завршио осмогодишњу школу: првих четири разреда у Тавни, а наредних четири у [[Јања|Јањи]], код Бијељине. Када је, 1964. године, отворена обновљена [[Богословија „Свети Арсеније Сремац“ у Сремским Карловцима|Карловачка богословија]], уписао се у први разред, прво коло ове школе. Дипломирао је на [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Богословском факултету Универзитета у Београду]] [[1973]]. године. Провео је две године на постдипломским студијама, у [[Њемачка|Немачкој]]; прво на Римокатоличком теолошком факултету, у [[Регензбург]]у, први семестар; потом, три семестра на [[Универзитет у Тибингену|универзитету у Тибингену]], бавећи се религијском педагогијом. На [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошком факултету]] на катедри за [[српскохрватски језик]] и југословенску књижевност, дипломирао је 1980. године. Написао је докторску дисертацију о [[Гаврил Стефановић Венцловић|Гаврилу Стефановићу Венцловићу]] али је није одбранио.
-[[Епархија зворничко-тузланска|Владика зворничко-тузлански]] [[Лонгин Томић]] рукоположио га је у манастиру Тавни, 29. новембра 1975. године, у чин [[ђакон]]а, а 1. децембра, исте године, у чин свештеника. Био је постављен за пароха [[Тузла|тузланског]], где је служио до [[Велика Госпојина|Велике Госпојине]], 1977. године када прелази у [[Архиепископија београдско-карловачка|Архиепископију београдско-карловачку]] и бива прибројен братству [[Храм Свете Тројице (Београд)|Храма Свете Тројице у Београду]]. У октобру 1978. [[Патријарх српски Герман]] му даје своју парохију и прелази у [[Црква Светог Марка у Београду|Храм Светог Марка]].
+[[Епархија зворничко-тузланска|Владика зворничко-тузлански]] [[Лонгин Томић]] рукоположио га је у манастиру Тавни, 29. новембра 1975. године, у чин [[ђакон]]а, а 1. децембра, исте године, у чин свештеника. Био је постављен за пароха [[Тузла|тузланског]], где је служио до [[Велика Госпојина|Велике Госпојине]], 1977. године када прелази у [[Архиепископија београдско-карловачка|Архиепископију београдско-карловачку]] и бива прибројен братству [[Храм Свете Тројице (Београд)|Храма Свете Тројице у Београду]]. У октобру 1978. (на препоруци [[Патријарх српски Герман|патријарха Германа]] добија своју парохију и прелази у [[Црква Светог Марка у Београду|Храм Светог Марка]].
-У Храму Светог Марка је служио све до свог преласка у [[Епархија канадска|Епархију канадску]] (1. јула 1985. године) када га Владика канадски [[Георгије Ђокић]] поставља за пароха [[Најагара Фолс (Онтарио)|нијагарског]]. Почетком октобра 1987. прелази у [[Црква Светог Саве у Торонту|Цркву Светог Саве]], у [[Торонто|Торонту]]. Пошто је имао новинарско искуство (кратко време је уређивао „[[Православље (новине)|Православље]]”), скоро двадесет година је уређивао „Источник”, лист Епархије канадске. У Цркви Светог Саве је служио све до 2010. када је прешао у Цркву светог Архангела Гаврила у [[Ричмонд Хил|Ричмонд Хилу]] а у Ричмонд Хилу је служио све до 2017. када је пензионисан по свом захтеву.
+У Храму Светог Марка је служио све до свог преласка у [[Епархија канадска|Епархију канадску]] (1. јула 1985. године) када га Владика канадски [[Георгије Ђокић]] поставља за пароха [[Најагара Фолс (Онтарио)|нијагарског]]. Почетком октобра 1987. прелази у [[Црква Светог Саве у Торонту|Цркву Светог Саве]], у [[Торонто|Торонту]]. Пошто је имао новинарско искуство (кратко време је уређивао „[[Православље (новине)|Православље]]”), скоро двадесет година је уређивао „Источник”, лист Епархије канадске. У Цркви Светог Саве је служио све до 2010. када је прешао у Цркву светог Архангела Гаврила у [[Ричмонд Хил|Ричмонд Хилу]]. У мају 2015. [[Патријарх српски Иринеј|патријарх Иринеј]] поставио га је за архијерејског заменика епархије.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/327067/%D0%A1%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5-%D0%95%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%B4-%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BC Седиште Епархије канадске под опсадом („Политика”, 10. маја 2015.)]</ref>
+У Ричмонд Хилу је служио све до 2017. када је пензионисан по свом захтеву.
 Ожењен је Горданом (рођеном Мајсторовић) из [[Чачак|Чачка]]. Имају три кћерке: Анастасију (1974), Добрилу (1976) и Јелену (1979) и десеторо унучади. Члан је [[Удружење књижевника Српске|Удружења књижевника Републике Српске]] и [[Удружење књижевника Србије|Удружења књижевника Србије]].