Епископ шумадијски Сава — разлика између измена

Сава Вуковић
Сава Вуковић
	Датотека:Sava sumadijski.gif
Лични подаци
Датум рођења	13. април 1930.
Место рођења	Сента, Краљевина Југославија
Датум смрти	16. јун 2001. (71 год.)
Место смрти	Београд, СР Југославија; ( Република Србија)

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 26. мај 2019. у 01:37

Сава (световно Светозар Вуковић; Сента, 13. април 1930 — Београд, 16. јун 2001) је био епископ шумадијски и дописни члан САНУ.

Биографија

Његово световно име било је Светозар. Основну школу и нижу реалну гимназију завршио је у Сенти, затим Богословију Светог Саве у манастиру Раковици 1950, а Богословски факултет у Београду 1954. године. Постављен је за суплента Богословије Светог Саве у Београду 1958. године. Године 1957. и 1958. провео је на постдипломским студијама на старокатоличком богословском факултету Универзитета у Берну (Швајцарска) радећи истовремено на докторској дисертацији „Типик архиепископа Никодима“. Докторирао је 15. маја 1961. године на Богословском факултету у Београду.

Замонашен је у манастиру Ваведење 1959. године, а за викарног епископа моравичког хиротонисан је 1961. године у Саборној цркви у Београду од стране патријарха српског Германа, епископа бачког Никанора и епископа банатског Висариона.

На Богословском факултету у Београду предавао је литургику са историјом уметности од 1961. до 1967. године када је изабран за епископа источноамеричког и канадског где је остао 1977. године када је постао епископ шумадијски. Представљао је Српску православну цркву у комисији за припрему Светог и Великог сабора православне цркве у Женеви (1979—1991) и у Дијалогу са Римокатоличком црквом (1980—1991).

Администрирао је следећим епархијама: Источноамеричком и канадском, Жичком, Банатском, Темишварском, Средњезападноамеричком, Западноамеричком и Бачком. Започео је градњу више од стотину нових храмова у Шумадији а преко педест је освештао. Подигао је Цркву Св. Ђорђа у Вишевцу, родном месту вожда Карађорђа као личну задужбину и обновио мноштво манастира широм Шумадијске епархије. Основао је више епархијских фондова за финансирање грађевинске делатности, стипендирање свештеничких кандидата, за бригу о пензионисаним свештеницима, Дом за децу „Свети Јован Крститељ“ (Топола, Дивостин), амбуланте у селима Клока и Цветојевац, Добротворни фонд „Човекољубље“, Богословију „Светог Јована Златоустог“ у Грошници. За време службе у Америци основао је четрнаест нових парохија и један манастир.

Током администрирања Темишварском епархијом (16 година), основао је више православних црквених општина и старао се о очувању и обнови чувених српских манастира Базјаш, Бездин, Златица, Кусић, Св. Ђурђе на Брзави и обезбедио је богословско школовање и стипендирање за више од педесет српских младића из румунског дела Баната.

Преминуо је 16. јуна 2001. и сахрањен је у Крагујевцу.^[1]

Радови

Бавио се научним радом а радове из историје и литургике објављивао је у нашим и страним часописима и листовима.

Написао је следећа дела „Историја Српске православне цркве у Америци и Канади 1891-1941.“ затим књигу „Српски јерарси“, „Гробна места српских архијереја“. Као епископ моравички био је покретач излажења часописа „Српска православна црква - њена прошлост и садашњост / Serbian Orthodox Church - Its Past and Present“ на српском и енглеском језику, као и новина Српске патријаршије „Православље“, чији је одговорни уредник био од првог до седмог броја, до одласка на нову дужност у САД. Глави уредник „Гласника, службеног листа Српске православне цркве“ био је од јуна 1966. до јула 1967. године. Покренуо је часопис Источноамеричке и канадске епархије „Стаза православља“, који је касније постао званични лист Српске православне цркве у САД и Канади. Уредио је споменицу под насловом „Седам и по столећа Српске цркве“, на српском и енглеском језику и „Календар Српске православне цркве у Америци и Канади за 1971. годину“. Покренуо је „Каленић“, лист Шумадијске епархије. Као администратор епархија банатске (1980—1985) и бачке (1988—1990) обновио је некадашње часописе ових епархија: „Банатски весник“ (1981) у Вршцу и „Беседа“ (1989) у Новом Саду. Администрирао је и темишварском епархијом 1980-1996.^[2] Уређивао је „Цркву, календар Српске патријаршије“ за 1981, 1982. и период од 1996. до 2001. године.

Аутор је прилога у књизи "Сто најзнаменитијих Срба". За дописног члана Српске академије наука и уметности је изабран 1997. године. Матица српска га је изабрала за члана сарадника 1991. године, а стални члан постао је 1995. године.

Одликовања

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве на редовном заседању 2001. године одликовао је епископа др Саву Орденом Светог Саве I степена поводом четрдесетогодишњице архијерејске службе у знак признања за четрдесетогодишње самопрегорно и успешно архијерејско служење цркви, као и за научни рад у духу православља којем је даноноћно посвећивао све Богом дате му таленте. Ушао је ред најзначајнијих владика СПЦ а умро је 17. јуна 2001. године. Сахрањен је у Саборној цркви у Крагујевцу.

Галерија

Епископ Сава Вуковић 1966. године.
У младости
У башти свог родног дома у Сенти
У пратњи Патријарха српског Германа са Титом и Јованком Броз
Са мајком
Испред Владичанског двора у Вршцу
У родној Сенти
Са Патријархом Павлом
Епископ шумадијски Сава,1996.

Референце

^ Умро епископ шумадијски Сава
^ Episkopi Pravoslavne Srpske Eparhije Temišvarske u Rumuniji | www.banaterra.eu Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јун 2011), Приступљено 5. 4. 2013.

Литература

Пузовић, Предраг (1996). „Епархије Српске православне цркве у расејању” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 40 (1-2): 87—96.

Спољашње везе

Герман (Ђорић)	викарни епископ моравички 1961—1967.	Лаврентије (Трифуновић)
Стефан (Ластавица)	епископ источноамерички и канадски 1967—1977.	Христофор (Ковачевић)
Валеријан (Стефановић)	епископ шумадијски 1977—2001.	Јован (Младеновић)

[1] Умро епископ шумадијски Сава

[2] Episkopi Pravoslavne Srpske Eparhije Temišvarske u Rumuniji | www.banaterra.eu Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јун 2011), Приступљено 5. 4. 2013.

[1]

[2]

@@ Ред 29: / Ред 29: @@
 Његово световно име било је Светозар. Основну школу и нижу реалну гимназију завршио је у Сенти, затим Богословију Светог Саве у манастиру Раковици [[1950]], а [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Богословски факултет]] у [[Београд]]у [[1954]]. године. Постављен је за суплента Богословије Светог Саве у Београду [[1958]]. године. Године [[1957]]. и [[1958]]. провео је на постдипломским студијама на старокатоличком богословском факултету [[Универзитет у Берну|Универзитета у Берну]] ([[Швајцарска]]) радећи истовремено на докторској дисертацији ''„Типик архиепископа Никодима“''. Докторирао је [[15. мај]]а [[1961]]. године на Богословском факултету у Београду.
-Замонашен је у [[манастир Ваведење Пресвете Богородице (Београд)|манастиру Ваведење]] [[1959]]. године, а за викарног [[Епископ моравички|епископа моравичког]] хиротонисан је [[1961]]. године у Саборној цркви у [[Београд]]у од стране патријарха српског [[Патријарх српски Герман|Германа]], епископа бачког Никанора и епископа банатског Висариона.
+Замонашен је у [[манастир Ваведење Пресвете Богородице (Београд)|манастиру Ваведење]] [[1959]]. године, а за викарног епископа [[Викарни епископ моравички|моравичког]] хиротонисан је [[1961]]. године у Саборној цркви у [[Београд]]у од стране патријарха српског [[Патријарх српски Герман|Германа]], епископа бачког Никанора и епископа банатског Висариона.
 На Богословском факултету у Београду предавао је литургику са историјом уметности од [[1961]]. до [[1967]]. године када је изабран за епископа источноамеричког и канадског где је остао [[1977]]. године када је постао епископ шумадијски. Представљао је Српску православну цркву у комисији за припрему Светог и Великог сабора православне цркве у Женеви (1979—1991) и у Дијалогу са Римокатоличком црквом (1980—1991).
@@ Ред 80: / Ред 80: @@
 {{низ
 | пре = [[Патријарх српски Герман|Герман (Ђорић)]]
-| списак = викарни [[епископ моравички]]<br />[[1961]]—[[1967]].
+| списак = викарни епископ [[Викарни епископ моравички|моравички]]<br />[[1961]]—[[1967]].
 | после = [[Лаврентије Трифуновић|Лаврентије (Трифуновић)]]|
 пре2=[[Стефан Ластавица|Стефан (Ластавица)]]
-| списак2 = [[Епархија источноамеричка|епископ источноамерички]] и [[Епархија канадска|канадски]]<br />[[1967]]—[[1977]].
+| списак2 = епископ [[Епархија источноамеричка|источноамерички]] и [[Епархија канадска|канадски]]<br />[[1967]]—[[1977]].
 | после2 = [[Христофор Ковачевић|Христофор (Ковачевић)]]
 | пре3 = [[Валеријан Стефановић|Валеријан (Стефановић)]]
-| списак3 = [[Епархија шумадијска|епископ шумадијски]]<br />[[1977]]—[[2001]].
+| списак3 = епископ [[Епархија шумадијска|шумадијски]]<br />[[1977]]—[[2001]].
 | после3 = [[Јован Младеновић|Јован (Младеновић)]]
 }}