Brižinski spomenici — разлика између измена
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Slika:Brižinski spomeniki |
[[Slika:Brižinski spomeniki 1.gif|мини|right|200px|Prva stranica Brižinskog spomenika]] |
||
'''Brižinski spomenici''' (Frajsinški spomenici) su najstariji sačuvani pisani dokumenti pisani latinicom na nekom od [[slovenski jezici|slovenskih jezika]]. Napisani su na [[staroslovenski jezik|staroslovenskom jeziku]] i često se ističu kao primer panonsko-slovenačke redakcije staroslovenskog jezika. Nastali su u periodu između 972. i 1039. godine, najverovatnije u dolini reke [[Molna]], danas na teritoriji [[Koruška|Koruške]] u [[Austrija|Austriji]]. |
'''Brižinski spomenici''' (Frajsinški spomenici) su najstariji sačuvani pisani dokumenti pisani latinicom na nekom od [[slovenski jezici|slovenskih jezika]]. Napisani su na [[staroslovenski jezik|staroslovenskom jeziku]] i često se ističu kao primer panonsko-slovenačke redakcije staroslovenskog jezika. Nastali su u periodu između 972. i 1039. godine, najverovatnije u dolini reke [[Molna]], danas na teritoriji [[Koruška|Koruške]] u [[Austrija|Austriji]]. |
||
Верзија на датум 28. мај 2019. у 09:48
Brižinski spomenici (Frajsinški spomenici) su najstariji sačuvani pisani dokumenti pisani latinicom na nekom od slovenskih jezika. Napisani su na staroslovenskom jeziku i često se ističu kao primer panonsko-slovenačke redakcije staroslovenskog jezika. Nastali su u periodu između 972. i 1039. godine, najverovatnije u dolini reke Molna, danas na teritoriji Koruške u Austriji.
Etimologija
Svoj naziv su dobili po okrugu Frajsing zbog toga što su ih Bavarski bibliotekari pronašli u zbirci pergamenata koja je 1803. doneta iz Frajsinga. Frajsing je na slovenački jezik transkribovan kao Brižinj [1] pa se ovi dokumenti na nekim slovenskim jezicima nazivaju i Brižinski spomenici.
Prilikom upisivanja teksta je upotrebljena vrsta latinice koja su upotrebljavala u periodu koji je sledio period vladavine Karla Velikog, pa se stoga naziva karolinška miniskula (minuskula - mala slova).
Transkripcija prve strane na ćirilicu
| Numeracija | Izvorni tekst | Transkripcija |
|---|---|---|
| 1101 | GLAGOLITE PONAZ REDKA ZLOUEZA. | Глаголите по нас редка словеса |
| 1102 | Bose gozpodi miloztiuv'i. otze bose. tebe izpovuede. | Боже господи милостиви, отче боже, тебе исповеде, |
| 1103 | vuez moi greh. I'zuetemu creztu. I'zuetei marii. I'zue | вес мой грех, и светему кресту, и светеи Марии, и све |
| 1104 | temu michaelu. Iuuizem crilatcem bosiem. I zuetemu pe | тему Михаелу, и вишем крилатцем божием, и светему Пе |
| 1105 | tru. Iu'zem zelom bosiem. Iu'zem musenicom bosiem. | тру, и всем селом божием, и всем мучеником божием, |
| 1106 | Iu'zem vuernicom bosiem. Iu'zem. devua'm praudnim. Iu'z*e | и всем верником божием, и всем девам правдним, и все[м] |
| 1107 | praudnim. Itebe bosirabe. choku'. biti. izpovueden. uzeh. moih | правдним, и тебе божи рабе хочу бити исповеден всех моих |
| 1108 | greh. I'vueruiu'. dami. ie. nazem zuete. beusi. iti se. na on' | грех. И верую да ми йе нашем свете, бевжи, ити же, на он |
| 1109 | zuet. pakise uztati. nazod\ni den. I'meti mi ie.'sivuot' | свет, пачи же устати, на содни ден. Име ти ми йе живот |
| 1110 | pozem. I'me ti mi ie. otpuztic moih grechou. Bose | посем. Име ти ми йе отпустик моих грехов, Боже |
| 1111 | miloztiuvi. primi moiv. izpovued. moih grechou. Ese | милостиви, прими мою исповед моих грехов, еже |
| 1112 | iezem ztuoril zla. pot den pongese bih nazi zvuet. | йесем створил зла, пот ден понеже бих наши свет |
| 1113 | v'uuraken. ibih crisken. Ese pomngu. ili ne pomngu. Ili | вуврачен и бих кришчен, еже помню или не помню, или |
| 1114 | vu'olu. ili ne vu'olu. Ili vu'ede. ili ne vu'ede... | волю или не волю, или веде или не веде... |
Reference
- ^ Aleksandra Ceferin (9. septembar 2000). „Freising (Brižinski) Manuscripts”. Приступљено 7. oktobar 2010.