Фрањо Рачки — разлика између измена
мНема описа измене |
|||
| Ред 23: | Ред 23: | ||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
У Сењу и Вараждину је стекао гимназијско образовање. Теологију је завршио у Сењу, где га је бискуп Мирко Ожеговић 1852. заредио за свештеника. Промовисан је за доктора теологије 1855. у Бечу. Тамо је показао прве склоности за истраживање историје објављивањем рада "Средоточје повјестнице".<ref>Antoljak, Stjepan, Hrvatska historiografija, Zagreb 2004, str. 492</ref>. Након завршеног образовања у Сењу је постављен за професора. Марљив и пун националног заноса организирао је по Kварнерским отоцима скупљање глагољских листина, а и сам је волио тражити и истраживати. Током посете Kрку, први је проучавао садржај Башћанске плоче која је тада била део подног камења месне цркве. Рачки је проучавао писмо на плочи за коју је Јозеф Шафaрик сматра да је писана неком криптографијом. На темељу својих истраживања глагољске оставштине објавио је радове "Преглед глагољске црквене књижевности с особитим обзиром на св. писмо и литургичке књиге" (1856.) и "Вијек и ђеловање св. Ћирилла и Методија словјенских апошлолов" (1857.).<ref> Antoljak, Stjepan, Hrvatska historiografija, Zagreb 2004, str. 458.</ref> |
У Сењу и Вараждину је стекао гимназијско образовање. Теологију је завршио у Сењу, где га је бискуп Мирко Ожеговић 1852. заредио за свештеника. Промовисан је за доктора теологије 1855. у Бечу. Тамо је показао прве склоности за истраживање историје објављивањем рада "Средоточје повјестнице".<ref>Antoljak, Stjepan, Hrvatska historiografija, Zagreb 2004, str. 492</ref>. Након завршеног образовања у Сењу је постављен за професора. Марљив и пун националног заноса организирао је по Kварнерским отоцима скупљање глагољских листина, а и сам је волио тражити и истраживати. Током посете Kрку, први је проучавао садржај Башћанске плоче која је тада била део подног камења месне цркве. Рачки је проучавао писмо на плочи за коју је Јозеф Шафaрик сматра да је писана неком криптографијом. На темељу својих истраживања глагољске оставштине објавио је радове "Преглед глагољске црквене књижевности с особитим обзиром на св. писмо и литургичке књиге" (1856.) и "Вијек и ђеловање св. Ћирилла и Методија словјенских апошлолов" (1857.).<ref> Antoljak, Stjepan, Hrvatska historiografija, Zagreb 2004, str. 458.</ref> |
||
== Кодификатор југословенства |
== Кодификатор југословенства<ref>"Време", Београд 25. новембар 1928.</ref> и народног јединства == |
||
Током живота био је велики пријатељ и сарадник бискупа Штросмајера. |
|||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
Верзија на датум 30. мај 2019. у 07:59
 |
| Фрањо Рачки | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 25. новембар 1828. |
| Место рођења | Фужине, Аустријско царство |
| Датум смрти | 13. фебруар 1894. (65/66 год.) |
| Место смрти | Загреб, Аустроугарска |
Фрањо Рачки (Фужине, 25. новембар 1828 — Загреб, 13. фебруар 1894) је био хрватски политичар и историчар, академик ЈАЗУ. Био је дописни члан Српске академије наука и уметности од 1888.[1]
У великом раздору српско-хрватскоме Рачки је био непомична стијена о коју су се разбијали вали слијепе страсти и бацане мреже туђинског лукавства, он је био чиста копча, што је Загреб спајала са Цетињем и Београдом; он је био Хрват којега су сви Срби високо и искрено поштовали. (Лазар Томановић, 1894)[2]
Биографија
У Сењу и Вараждину је стекао гимназијско образовање. Теологију је завршио у Сењу, где га је бискуп Мирко Ожеговић 1852. заредио за свештеника. Промовисан је за доктора теологије 1855. у Бечу. Тамо је показао прве склоности за истраживање историје објављивањем рада "Средоточје повјестнице".[3]. Након завршеног образовања у Сењу је постављен за професора. Марљив и пун националног заноса организирао је по Kварнерским отоцима скупљање глагољских листина, а и сам је волио тражити и истраживати. Током посете Kрку, први је проучавао садржај Башћанске плоче која је тада била део подног камења месне цркве. Рачки је проучавао писмо на плочи за коју је Јозеф Шафaрик сматра да је писана неком криптографијом. На темељу својих истраживања глагољске оставштине објавио је радове "Преглед глагољске црквене књижевности с особитим обзиром на св. писмо и литургичке књиге" (1856.) и "Вијек и ђеловање св. Ћирилла и Методија словјенских апошлолов" (1857.).[4]
Кодификатор југословенства[5] и народног јединства
Током живота био је велики пријатељ и сарадник бискупа Штросмајера.
Спољашње везе
Референце
 | Овај чланак везан за политичаре је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |