Драган Бујошевић — разлика између измена

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 33: Ред 33:
Као главни уредник „Европљанина“, Бујошевић је кажњен по радикалско-јуловском закону о новинарству због рушења уставног поретка земље новчаним износом од око 60.000 долара 1998. године.<ref name="nljc"/> Оснивач и главни уредик таблоидног дневног листа ''[[Информер]]'', [[Драган Ј. Вучићевић]], Драгана Бујошевића прозвао је „Жути Бујке“.<ref>{{cite web|url=https://www.slobodnaevropa.org/a/tone-li-srbija-u-milosevic-medijski-mrak/27763636.html|title=Tone li Srbija u Miloševićev medijski mrak?|publisher=[[Радио Слободна Европа]]|date=29. 5. 2016|accessdate=19. 3. 2019|last=Karabeg|first=Omer}}</ref><ref>{{cite web|url=http://informer.rs/vesti/drustvo/294894/nacisto-pukao-zuti-bujke-ludji-nego-ikad-osudite-informer-zbog-tekstova-primanjima-rts|title=NAČISTO PUKAO! ŽUTI BUJKE LUĐI NEGO IKAD: Osudite Informer zbog tekstova o primanjima na RTS!|publisher=[[Информер]]|date=16. 10. 2016|accessdate=19. 3. 2019}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=09&dd=06&nav_category=12&nav_id=1440234|title=Bujošević za Nedeljnik: Vreme apsolutne kretenizacije|publisher=[[Б92]]|date=6. 9. 2018|accessdate=19. 3. 2019}}</ref>
Као главни уредник „Европљанина“, Бујошевић је кажњен по радикалско-јуловском закону о новинарству због рушења уставног поретка земље новчаним износом од око 60.000 долара 1998. године.<ref name="nljc"/> Оснивач и главни уредик таблоидног дневног листа ''[[Информер]]'', [[Драган Ј. Вучићевић]], Драгана Бујошевића прозвао је „Жути Бујке“.<ref>{{cite web|url=https://www.slobodnaevropa.org/a/tone-li-srbija-u-milosevic-medijski-mrak/27763636.html|title=Tone li Srbija u Miloševićev medijski mrak?|publisher=[[Радио Слободна Европа]]|date=29. 5. 2016|accessdate=19. 3. 2019|last=Karabeg|first=Omer}}</ref><ref>{{cite web|url=http://informer.rs/vesti/drustvo/294894/nacisto-pukao-zuti-bujke-ludji-nego-ikad-osudite-informer-zbog-tekstova-primanjima-rts|title=NAČISTO PUKAO! ŽUTI BUJKE LUĐI NEGO IKAD: Osudite Informer zbog tekstova o primanjima na RTS!|publisher=[[Информер]]|date=16. 10. 2016|accessdate=19. 3. 2019}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=09&dd=06&nav_category=12&nav_id=1440234|title=Bujošević za Nedeljnik: Vreme apsolutne kretenizacije|publisher=[[Б92]]|date=6. 9. 2018|accessdate=19. 3. 2019}}</ref>


Емитовање серије ''[[Немањићи — рађање краљевине]]'', било је пропраћено котроверзама и критикама на рачун продукције. Пројекат је коштао 2,87 милиона евра са порезима и доприносима,<ref>{{cite web|url=https://www.dnevnik.rs/kultura/film/radane-kralevine-druga-sansa-za-nemanice-16-02-2018|title=РАЂАЊЕ КРАЉЕВИНЕ Друга шанса за Немањиће|publisher=[[Дневник холдинг]]|last=П|first=С.|date=16. 2. 2018|accessdate=19. 3. 2019}}</ref> чиме је његова израда сврстана међу најскупље телевизијске серије снимљене у Србији.<ref>{{cite web|url=http://www.kmnovine.com/2018/02/t27.html|title=Серија ''Немањићи'': спектакуларни промашај српске кинематографије|publisher=КМ Новине|date=27. 2. 2018|accessdate=19. 3. 2019}}</ref> Права на наставке телевизиских серија ''[[Убице мог оца]]'', а касније и ''[[Сенке над Балканом]]'', чије су се прве сезоне приказивале на РТС-у, уступљена су другим телевизијама, услед веће финансијске исплативости. Глумац [[Тихомир Арсић]] оптужио је Бујошевића да је намерно препустио права на приказивање [[Топ ТВ|Топ каналу]].<ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B0.483.html:706101-Dragan-Bujosevic-za-Novosti-Hajku-na-Nemanjice-podmetnuli-na-tviteru|title=Драган Бујошевић за “Новости”: Хајку на "Немањиће" подметнули на "твитеру"|publisher=[[Вечерње новости]]|last=Матовић|first=Д.|last2=Аџић|first2=М.|date=14. 1. 2018|accessdate=19. 3. 2019}}</ref> Ствараоци пројекта ''[[Заспанка за војнике]]'', редитељ [[Предраг Антонијевић]] и продуцент [[Макса Ћатовић]] понудили су права на филм и серију Радио-телевизији Србије, али је договор по том питању изостао.<ref>{{cite web|url=https://theworldnews.net/rs-news/zasto-ce-zaspanka-za-vojnike-biti-na-pinku-a-ne-na-rts-u|title=Zašto će "Zaspanka za vojnike" biti na Pinku, a ne na RTS-u?|work=[[Вечерње новости]]|publisher=theworldnews.net|last=Јовановић|first=Бојана|date=9. 11. 2018|accessdate=19. 3. 2019}}</ref> Бујошевић је такав потез образложио немогућношћу РТС-а да финансира производњу филмова. Такође, иако је РТС хтео да сними серију, оценио је неоснованим инсистирање на цени која би износила један евро више по епизоди од остварења ''[[Краљ Петар Први (серија)|Краљ Петар Први]]'', те навео да за исто РТС има сто одсто права. Однос Антонијевића, Бујошевић је оценио некоректним, те нагласио да је он идејни творац наслова ''Убице мог оца'' и да је РТС једини прихватио да сними ту серију.<ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B0.483.html:759744-Dragan-Bujosevic-Gaga-i-Maksa-sada-izvrcu-cinjenice|title=Драган Бујошевић: Гага и Макса сада изврћу чињенице|publisher=[[Вечерње новости]]|last=Јовановић|first=Бојана|date=9. 11. 2018|accessdate=19. 3. 2019}}</ref>
Емитовање серије ''[[Немањићи — рађање краљевине]]'', било је пропраћено котроверзама и критикама на рачун продукције. Пројекат је коштао 2,87 милиона евра са порезима и доприносима,<ref>{{cite web|url=https://www.dnevnik.rs/kultura/film/radane-kralevine-druga-sansa-za-nemanice-16-02-2018|title=РАЂАЊЕ КРАЉЕВИНЕ Друга шанса за Немањиће|publisher=[[Дневник холдинг]]|last=П|first=С.|date=16. 2. 2018|accessdate=19. 3. 2019}}</ref> чиме је његова израда сврстана међу најскупље телевизијске серије снимљене у Србији.<ref>{{cite web|url=http://www.kmnovine.com/2018/02/t27.html|title=Серија ''Немањићи'': спектакуларни промашај српске кинематографије|publisher=КМ Новине|date=27. 2. 2018|accessdate=19. 3. 2019}}</ref> Права на наставке телевизиских серија ''[[Убице мог оца]]'', а касније и ''[[Сенке над Балканом]]'', чије су се прве сезоне приказивале на РТС-у, уступљена су другим телевизијама, услед веће финансијске исплативости. Глумац [[Тихомир Арсић]] оптужио је Бујошевића да је намерно препустио права на приказивање [[Топ ТВ|Топ каналу]].<ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B0.483.html:706101-Dragan-Bujosevic-za-Novosti-Hajku-na-Nemanjice-podmetnuli-na-tviteru|title=Драган Бујошевић за “Новости”: Хајку на "Немањиће" подметнули на "твитеру"|publisher=[[Вечерње новости]]|last=Матовић|first=Д.|last2=Аџић|first2=М.|date=14. 1. 2018|accessdate=19. 3. 2019}}</ref> Ствараоци пројекта ''[[Заспанка за војнике]]'', редитељ [[Предраг Антонијевић]] и продуцент [[Макса Ћатовић]] понудили су права на филм и серију Радио-телевизији Србије, али је договор по том питању изостао.<ref>{{cite web|url=https://theworldnews.net/rs-news/zasto-ce-zaspanka-za-vojnike-biti-na-pinku-a-ne-na-rts-u|title=Zašto će "Zaspanka za vojnike" biti na Pinku, a ne na RTS-u?|work=[[Вечерње новости]]|publisher=theworldnews.net|last=Јовановић|first=Бојана|date=9. 11. 2018|accessdate=19. 3. 2019}}</ref> Бујошевић је такав потез образложио немогућношћу [[Радио-телевизија Србије|РТС]]-а да финансира производњу филмова. Такође, иако је [[Радио-телевизија Србије|РТС]] хтео да сними серију, оценио је неоснованим инсистирање на цени која би износила један евро више по епизоди од остварења ''[[Краљ Петар Први (серија)|Краљ Петар Први]]'', те навео да за исто [[Радио-телевизија Србије|РТС]] има сто одсто права. Однос Антонијевића, Бујошевић је оценио некоректним, те нагласио да је он идејни творац наслова ''Убице мог оца'' и да је РТС једини прихватио да сними ту серију.<ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B0.483.html:759744-Dragan-Bujosevic-Gaga-i-Maksa-sada-izvrcu-cinjenice|title=Драган Бујошевић: Гага и Макса сада изврћу чињенице|publisher=[[Вечерње новости]]|last=Јовановић|first=Бојана|date=9. 11. 2018|accessdate=19. 3. 2019}}</ref>


{{quote box|width=38%|align=right|quote=''РТС је од јавног сервиса постао дементни добошар непрекидне функционерске кампање СНС-а који увек заостаје и касни. Да је којим случајем Драган Бујошевић на истом положају у Јапану, одавно би извршио харакири.''|source=—[[Чедомир Антић]], март 2019.<ref>{{cite web|url=https://www.danas.rs/politika/antic-da-je-bujosevic-na-istom-polozaju-u-japanu-odavno-bi-izvrsio-harakiri|title=Antić: Da je Bujošević na istom položaju u Japanu odavno bi izvršio harakiri|website=[[Данас (новине)|Данас]]|date=17. 3. 2019|accessdate=19. 3. 2019}}</ref>}}
{{quote box|width=38%|align=right|quote=''РТС је од јавног сервиса постао дементни добошар непрекидне функционерске кампање СНС-а који увек заостаје и касни. Да је којим случајем Драган Бујошевић на истом положају у Јапану, одавно би извршио харакири.''|source=—[[Чедомир Антић]], март 2019.<ref>{{cite web|url=https://www.danas.rs/politika/antic-da-je-bujosevic-na-istom-polozaju-u-japanu-odavno-bi-izvrsio-harakiri|title=Antić: Da je Bujošević na istom položaju u Japanu odavno bi izvršio harakiri|website=[[Данас (новине)|Данас]]|date=17. 3. 2019|accessdate=19. 3. 2019}}</ref>}}

Верзија на датум 30. мај 2019. у 12:59

Драган Бујошевић
Лични подаци
Датум рођења(1954-01-15)15. јануар 1954. (70 год.)
Место рођењаБеоград, ФНР Југославија

Драган Бујошевић (Београд 15. јануар 1954) је српски новинар и генерални директор РТС-а.

Биографија

Новинарство је дипломирао на Факултету политичких наука.[1] У Политици је радио од 1976. до 1989, а од 1989. до 1993. је био уредник ДЕСК-а и заменик главног уредника „Politika the international weekly“. Од 1993. до 1997. ради у НИН-у као новинар, помоћник главног уредника и заменик главног уредника. Био је главни уредник „Европљанина“ од 1997. до 1999, а од 1999. заменик главног уредника и новинар НИН-а. У НИН-у је остао до лета 2002, а од 2001. до укидања у априлу 2006. радио је за БК Телевизију.

Године 2007, је краће време радио за ТВ Ентер, а након тога је писао серијал колумни за дневни лист Ало. Од 2008. до 2013. био је главни и одговорни уредник „Политике“, а након тога је прешао на Прву српску телевизију где је од 2011. до 2015. водио емисију „Став Србије“. 5. маја 2015, изабран је за новог генералног директора Радио Телевизије Србије. Након што је 15. јануара 2019. навршио 65 година живота и стекао услове за одлазак у редовну старосну пензију, Бујошевићу је мандат на месту директора Радио Телевизије Србије продужен за још шест месеци.[2]

Признања

  • Годишња награда „Политике“,
  • Награда „Дуда Тимотијевић“ за унапређење тв-новинарства 2001,
  • Награда БК фондације за новинарство и публицистику 2002,
  • Награда „Сташа Маринковић“ листа „Данас“ за аналитичко новинарство 2008.

Дела

Контроверзе

Као главни уредник „Европљанина“, Бујошевић је кажњен по радикалско-јуловском закону о новинарству због рушења уставног поретка земље новчаним износом од око 60.000 долара 1998. године.[3] Оснивач и главни уредик таблоидног дневног листа Информер, Драган Ј. Вучићевић, Драгана Бујошевића прозвао је „Жути Бујке“.[4][5][6]

Емитовање серије Немањићи — рађање краљевине, било је пропраћено котроверзама и критикама на рачун продукције. Пројекат је коштао 2,87 милиона евра са порезима и доприносима,[7] чиме је његова израда сврстана међу најскупље телевизијске серије снимљене у Србији.[8] Права на наставке телевизиских серија Убице мог оца, а касније и Сенке над Балканом, чије су се прве сезоне приказивале на РТС-у, уступљена су другим телевизијама, услед веће финансијске исплативости. Глумац Тихомир Арсић оптужио је Бујошевића да је намерно препустио права на приказивање Топ каналу.[9] Ствараоци пројекта Заспанка за војнике, редитељ Предраг Антонијевић и продуцент Макса Ћатовић понудили су права на филм и серију Радио-телевизији Србије, али је договор по том питању изостао.[10] Бујошевић је такав потез образложио немогућношћу РТС-а да финансира производњу филмова. Такође, иако је РТС хтео да сними серију, оценио је неоснованим инсистирање на цени која би износила један евро више по епизоди од остварења Краљ Петар Први, те навео да за исто РТС има сто одсто права. Однос Антонијевића, Бујошевић је оценио некоректним, те нагласио да је он идејни творац наслова Убице мог оца и да је РТС једини прихватио да сними ту серију.[11]

РТС је од јавног сервиса постао дементни добошар непрекидне функционерске кампање СНС-а који увек заостаје и касни. Да је којим случајем Драган Бујошевић на истом положају у Јапану, одавно би извршио харакири.

—Чедомир Антић, март 2019.[12]

Челници опозиционих структура, у саставу „Савеза за Србију“, као и остали учесници протеста „Један од пет милиона“ у својим захтевима су навели и оставку Драгана Бујошевића. Бујошевићу је, као директору јавног медијског сервиса, замерена немогућност појављивања на тој телевизији пуна три месеца, док су се неки од протестаната позвали на назив његове некадашње емисије Није српски ћутати.[3] Дана 16. марта 2019. године, у вечерњим часовима, група демонстраната ушла је у зграду Радио-телевизије Србије, са захтевом да се уживо укључи у програм.[13] У згради се тада налазио уредник програма, Зоран Станојевић, док су присутни од њега тражили да буду у вестима. Након консултације са надређенима, Станојевић их је упутио да изађу из зграде.[14] Председник Српског покрета Двери, Бошко Обрадовић, пренео је да је видео тесктуалну поруку на мобилном телефону, садржине „Нећемо им ништа дозволити, у 21 ће их полиција избацити из зграде“, послату од стране Драгана Бујошевића.[15] Програм РТС-а више пута у току вечери је прекидан, док је на првом каналу те телевизије преношено обраћање министра полиције Небојше Стефановића. РТС је сигнал преузимао од телевизије Пинк, а цео догађај су уредници веб-сајта Њуз.нет описали у сатиричном тону.[16] Нешто касније, у току вечери, Драган Бујошевић је изнео своје виђење случаја, извинио се запосленима и оценио да су протести изгубили легитимитет. Рекао је да су кроз ходнике пролазили људи са моторним тестерама и да због свега тога није било могуће раније реализовати информативну емисију.[17] Гостујући на телевизији Н1, наредног дана, Драган Ђилас је изјавио да Бујошевић мора кривично да одговара због поистовећивања РТС-а са телевизијом Пинк.[18]

Радио-телевизија Србије остала је без права на пренос квалификационог циклуса за Европско првенство у фудбалу 2020. године, што се догодило по први пут у историји рада тог медија. Уредник Спортске редакције РТС-а, Зоран Марковић, изјавио је да је на тендеру понуђено више новца него што је кућа раније издвајала за такве преносе, али да је најбољу понуду дала компанија Јунајтед медија и да са РТС-ом нису вођени преговори о уступању права.[19] Руководство тог медија затражило је од Регулаторног тела за електронске медије да испита на који начин је право на пренос утакмице из Лисабона између Португалије стекла кабловска телевизија Нова С у власништву Јунајтед групе.[20] Јунајтед група се огласила саппштењем у ком се наводи да је Драгану Бујошевићу понуђено да РТС откупи права на реализацију преноса, али да он није исказао интересовање за склапање таквог уговора.[21]

Струковни синдикат РТС-а затражио је хитан састанак са Драганом Бујошевићем крајем марта 2019, позивајући се на одредбу о поштовању професионалних стандарда и кодекса. У писму чији је потписник Драгомир Милошевић, председник синдиката, изражено је незадовољство условима рада запоследних и уређивачком политиком јавног сервиса. У писму је наведено и да се запосленима додељују нови послови без надокнаде и ревидирања уговора о раду. С друге стране, указано је на незаконито увећавање прихода руководећих кадрова, те да је због тога рад осталих у тој кући омаловажен.[22] Бујошевић на писмо није одговорио.[23]

Референце

  1. ^ Драган Бујошевић : страна 1 : Погледи : ПОЛИТИКА Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јун 2012), Приступљено 2. 4. 2013.
  2. ^ Драган Бујошевић остаје генерални директор ЈМУ РТС , Приступљено 15. 1. 2019.
  3. ^ а б Popović, Aleksandra (18. 3. 2019). „Dragan Bujošević: Nije srpski ćutati”. Данас. НУНС. Приступљено 19. 3. 2019. 
  4. ^ Karabeg, Omer (29. 5. 2016). „Tone li Srbija u Miloševićev medijski mrak?”. Радио Слободна Европа. Приступљено 19. 3. 2019. 
  5. ^ „NAČISTO PUKAO! ŽUTI BUJKE LUĐI NEGO IKAD: Osudite Informer zbog tekstova o primanjima na RTS!”. Информер. 16. 10. 2016. Приступљено 19. 3. 2019. 
  6. ^ „Bujošević za Nedeljnik: Vreme apsolutne kretenizacije”. Б92. 6. 9. 2018. Приступљено 19. 3. 2019. 
  7. ^ П, С. (16. 2. 2018). „РАЂАЊЕ КРАЉЕВИНЕ Друга шанса за Немањиће”. Дневник холдинг. Приступљено 19. 3. 2019. 
  8. ^ „Серија Немањићи: спектакуларни промашај српске кинематографије”. КМ Новине. 27. 2. 2018. Приступљено 19. 3. 2019. 
  9. ^ Матовић, Д.; Аџић, М. (14. 1. 2018). „Драган Бујошевић за “Новости”: Хајку на "Немањиће" подметнули на "твитеру"”. Вечерње новости. Приступљено 19. 3. 2019. 
  10. ^ Јовановић, Бојана (9. 11. 2018). „Zašto će "Zaspanka za vojnike" biti na Pinku, a ne na RTS-u?”. Вечерње новости. theworldnews.net. Приступљено 19. 3. 2019. 
  11. ^ Јовановић, Бојана (9. 11. 2018). „Драган Бујошевић: Гага и Макса сада изврћу чињенице”. Вечерње новости. Приступљено 19. 3. 2019. 
  12. ^ „Antić: Da je Bujošević na istom položaju u Japanu odavno bi izvršio harakiri”. Данас. 17. 3. 2019. Приступљено 19. 3. 2019. 
  13. ^ Gedošević, L.; Milutinović, A. (16. 3. 2019). „PROTEST "1 OD 5 MILIONA" U zgradu RTS ušli Boško Obradović i Jelena Anasonović, tražili da gostuju u "Dnevniku 2"”. Блиц. Приступљено 19. 3. 2019. 
  14. ^ „SUDARIO SAM SE SA OKO 50 PROTESTANATA KOJI SU TRAŽILI DA UĐU U REŽIJU! Zoran Stanojević o nasilnom upadu u RTS: Bili smo sprečeni da radimo dok je zgrada bila pod opsadom!”. Курир. 19. 3. 2019. Приступљено 19. 3. 2019. 
  15. ^ „Obradović: Ne izlazimo iz RTS-a, Bujošević poručio da će ih policija rasterati u 21 čas”. Новинска агенција Бета. 16. 3. 2019. Приступљено 19. 3. 2019. 
  16. ^ Milosavljević, Nenad; Marković, Viktor (17. 3. 2019). „Program Pinka nasilno upao u program RTS-a”. Њуз.нет. Приступљено 19. 3. 2019. 
  17. ^ „Dragan Bujošević: Mi nismo mogli da radimo svoj posao, nasilno su upali u RTS i hodnicima išli sa motornom testerom”. Блиц. 16. 3. 2019. Приступљено 19. 3. 2019. 
  18. ^ „Đilas: Bujošević mora krivično da odgovara, upad u zgradu RTS-a bio spontan”. Н1. 17. 3. 2019. Приступљено 19. 3. 2019. 
  19. ^ „Како је РТС остао без права на пренос утакмица”. Радио-телевизија Србије. 28. 3. 2019. Приступљено 31. 3. 2019. 
  20. ^ „РТС тражи од РЕМ-а да испита како је утакмицу Орлова из Лисабона преносила кабловска телевизија!”. Спортски журнал. 26. 3. 2019. Приступљено 31. 3. 2019. 
  21. ^ „Јунајтед група: РТС да не обмањује грађане зашто не преносе утакмице квалификација за ЕУРО 2020”. Спортски журнал. 27. 3. 2019. Приступљено 31. 3. 2019. 
  22. ^ Živanović, Katarina (25. 3. 2019). „Sindikat Radio televizije Srbije: Dvostruko smo poniženi”. Данас. Приступљено 31. 3. 2019. 
  23. ^ Živanović, Katarina (26. 3. 2019). „Bujošević ignoriše i zahteve zaposlenih u RTS- u”. Данас. Приступљено 31. 3. 2019. 


Директор РТС-а
5. мај 2015 -
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Драган_Бујошевић&oldid=21933453”