Иван III Васиљевич — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 26: Ред 26:
[[Датотека:Muscovy 1390 1525.png|thumb|250п|Територија освојена до 1505. године под Иваном -{III}-]]
[[Датотека:Muscovy 1390 1525.png|thumb|250п|Територија освојена до 1505. године под Иваном -{III}-]]


'''Иван -{III}- Васиљевич''' ({{јез-рус|Иван III Васильевич}}; [[Москва]], [[22. јануар]] [[1440]]. — Москва, [[27. октобар]] [[1505]]) је био велики кнез московског Улуса Златне Хорде, а од [[1462]]. и „свих Руса“ пошто је ујединио велик број кнежевина московије. Такође је познат као '''Иван Велики''' ({{јез-рус|Иван Великий}}).<ref>[https://books.google.com/books?id=kNNEiqIIouwC&printsec=frontcover&dq=%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D1%83%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9&hl=de&ei=RUNGTpDUEIGi8QPYsMnEBg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCsQ6AEwAA#v=onepage&q=%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%BE%20%D1%82%D1%83%D0%B4%D0%B0%20%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B5%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B1%D1%8B%D0%BB&f=false Slavjanskaja jenciklopedija.] Kijevskaja Rus’ — Moskovija: v 2 t. / Avtor-sostaviteľ V. V. Bohuslavskij. — M.: OLMA-PRESS, 2001. — 5000 jekz. —. {{page|year=|isbn=978-5-224-02249-6|pages=}}</ref><ref>Russkij biohrafičeskij slovař — Izd. pod nabľudenijem predsedateľa Imperatorskoho Russkoho Istoričeskoho Obšťestva A. A. Polovcova. — Sankt-Peterburh: tip. Hl. upr. udelov, 1897 [2]. — T. 8.</ref> Московија је била улус делом земље Златне Хорде [[Монголи|Монгола]], ојачао централну власт, а [[1497]]. године издао први московски зборник закона „-{Судбеник}-“. Због женидбе са византијском принцезом [[Софија Палеолог|Зојом]], сматрао се наследником [[Византија|Источног римског царства]] и у његово време први пут се јавила идеја о мисији [[Руско царство|Руског царства]] као заштитника православља у ком би Москва била „трећи Рим“.
'''Иван -{III}- Васиљевич''' ({{јез-рус|Иван III Васильевич}}; [[Москва]], [[22. јануар]] [[1440]]. — Москва, [[27. октобар]] [[1505]]) је био велики кнез московског Улуса Златне Хорде, а од [[1462]]. и „свих Руса“ пошто је ујединио велик број кнежевина московије. Такође је познат као '''Иван Велики''' ({{јез-рус|Иван Великий}}).<ref>[https://books.google.com/books?id=kNNEiqIIouwC&printsec=frontcover&dq=%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D1%83%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9&hl=de&ei=RUNGTpDUEIGi8QPYsMnEBg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCsQ6AEwAA#v=onepage&q=%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%BE%20%D1%82%D1%83%D0%B4%D0%B0%20%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B5%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B1%D1%8B%D0%BB&f=false Slavjanskaja jenciklopedija.] Kijevskaja Rus’ — Moskovija: v 2 t. / Avtor-sostaviteľ V. V. Bohuslavskij. — M.: OLMA-PRESS, 2001. — 5000 jekz. —. {{page|year=|isbn=978-5-224-02249-6|pages=}}</ref><ref>Russkij biohrafičeskij slovař — Izd. pod nabľudenijem predsedateľa Imperatorskoho Russkoho Istoričeskoho Obšťestva A. A. Polovcova. — Sankt-Peterburh: tip. Hl. upr. udelov, 1897 [2]. — T. 8.</ref> Московија је била улус делом земље [[Златна хорда|Златне Хорде]] [[Монголи|Монгола]], ојачао централну власт, а [[1497]]. године издао први московски зборник закона „-{Судбеник}-“. Због женидбе са византијском принцезом [[Софија Палеолог|Зојом]], сматрао се наследником [[Византија|Источног римског царства]] и у његово време први пут се јавила идеја о мисији [[Руско царство|Руског царства]] као заштитника православља у ком би Москва била „трећи Рим“.


== Проширење и самосталност ==
== Проширење и самосталност ==

Верзија на датум 31. мај 2019. у 17:00

Иван III Васиљевич
Лични подаци
Пуно имеИван III Васиљевич
Датум рођења(1440-01-22)22. јануар 1440.
Место рођењаМосква, Велика московска кнежевина
Датум смрти27. октобар 1505.(1505-10-27) (65 год.)
Место смртиМосква, Велика московска кнежевина
Породица
СупружникMaria of Tver, Софија Палеолог
ПотомствоIvan the Young, Василиј III Иванович, Yury Ivanovich, Andrey of Staritsa, Јелена Ивановна, Dimitri Ivanovitch
РодитељиВасилиј II Слепи
Maria of Borovsk
ДинастијаРјуриковичи
ПретходникВасилиј II Слепи
НаследникВасилиј III Иванович
Иваново уништење Новгородске републике.
Територија освојена до 1505. године под Иваном III

Иван III Васиљевич (рус. Иван III Васильевич; Москва, 22. јануар 1440. — Москва, 27. октобар 1505) је био велики кнез московског Улуса Златне Хорде, а од 1462. и „свих Руса“ пошто је ујединио велик број кнежевина московије. Такође је познат као Иван Велики (рус. Иван Великий).[1][2] Московија је била улус делом земље Златне Хорде Монгола, ојачао централну власт, а 1497. године издао први московски зборник закона „Судбеник“. Због женидбе са византијском принцезом Зојом, сматрао се наследником Источног римског царства и у његово време први пут се јавила идеја о мисији Руског царства као заштитника православља у ком би Москва била „трећи Рим“.

Проширење и самосталност

Област Јарослав је анектирана 1463. године, а томе је следио Ростов 1475. године. После дуготрајног ратовања 1478. године коначно је освојена и Новгородска република. Охрабрен тиме 1480. престаје да плаћа данак Татарима и њиховом кану Ахмету чиме стиче потпуну самосталност. Коначно, присајединио је Твер 1486. године.[3]

Породично стабло

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Иван II Иванович
 
 
 
 
 
 
 
8. Дмитриј Донски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Alexandra Ivanovna Velyaminova
 
 
 
 
 
 
 
4. Василиј I Дмитријевич
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Дмитриј од Суздаља
 
 
 
 
 
 
 
9. Eudoxia Dmitriyevna of Suzdal
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Vasilisa-Anna Konstantinovna of Rostov
 
 
 
 
 
 
 
2. Василиј II Слепи
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Кејстут, Grand Duke of Lithuania
 
 
 
 
 
 
 
10. Витолд, Grand Duke of Lithuania
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Birutė
 
 
 
 
 
 
 
5. Софија од Литваније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Svyatoslav Ivanovich, Grand Prince of Smolensk (hypothecal)
 
 
 
 
 
 
 
11. Ана, велика кнегиња Литваније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Иван III Васиљевич
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Andrei Ivanovich, Prince of Novgorod, Borovsk and Serpukhov
 
 
 
 
 
 
 
12. Vladimir Andreyevich, Prince of Serpukhov and Borovsk
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Maria Ivanovna of Galich
 
 
 
 
 
 
 
6. Yaroslav Vladimirovich, Prince of Serpukhov, Borovsk and Maloyaroslavets
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Алгирдас
 
 
 
 
 
 
 
13. Elena of Lithuania
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Улијана Александровна Тверска
 
 
 
 
 
 
 
3. Maria of Borovsk
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Feodor Andreyevich "Koshka" Kobylin
 
 
 
 
 
 
 
14. Feodor Feodorovich "Goltiay" Koshkin
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Maria Feodorovna Goltiayeva Koshkina
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Потомство

У браку са својом првом супругом Маријом Борисовном, ћерком тверског кнеза Бориса Александровича (1425—1461), имао је једног сина[4]:

У браку са Софијом Палеолог, имао је седморо деце[4]:

Поред њих, Иван III је имао још једну ћерку[4]:

  • Федосију, удату за кнеза Василија Даниловича Холмског[6]

Види још

Референце

  1. ^ Slavjanskaja jenciklopedija. Kijevskaja Rus’ — Moskovija: v 2 t. / Avtor-sostaviteľ V. V. Bohuslavskij. — M.: OLMA-PRESS, 2001. — 5000 jekz. —. ISBN 978-5-224-02249-6.
  2. ^ Russkij biohrafičeskij slovař — Izd. pod nabľudenijem predsedateľa Imperatorskoho Russkoho Istoričeskoho Obšťestva A. A. Polovcova. — Sankt-Peterburh: tip. Hl. upr. udelov, 1897 [2]. — T. 8.
  3. ^ Donald Ostowski, The Cambridge History of Russia vol. I page 224
  4. ^ а б в Genealogy.eu, сајт који садржи породична стабла краљевских и племићких породица
  5. ^ Robert Payne, Nikita Romanoff, Ivan the Terrible (2002), p. 435
  6. ^ Gustave Alef, Rulers and Nobles in Fifteenth Century Muscovy (1983), p. 115

Литература

This article incorporates text from the Encyclopædia Britannica Eleventh Edition, a publication now in the public domain.

Спољашње везе

Иван III Васиљевич на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иван_III_Васиљевич&oldid=21935834”