Десрбизација — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
Ред 17: | Ред 17: | ||
Политика десрбизације спровођена је и на подручју Црне Горе, након окупације у Другом светском рату (1941), када су сарадници окупатора, предвођени [[Секула Дрљевић|Секулом Дрљевићем]], покушали да створе [[Независна Држава Црна Гора|Независну Државу Црну Гору]] као квази-националну државу "црногорског" народа.{{sfn|Терзић|2000|p=181-198}} Иста политика је настављена и за време комунистичке власти у [[СФРЈ|Југославији]]. У раздобљу између два светска рата, [[Коминтерна]] се у својим програмским документима залагала за разбијање тадашње [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] и стварање посебне ''црногорске нације'', тако да је истоветан став заузела и [[Комунистичка Партија Југославије]].{{sfn|Димић|2001|p=285}} Главни заговорник десрбизације у Црној Гори био је црногорски комуниста [[Милован Ђилас]], који је одлучно заступао став о самобитности ''црногорске нације'', у чему су га отворено подржавали [[Едвард Кардељ]] и [[Јосип Броз Тито]].{{sfn|Бојковић|2012|p=109-111}} Након успостављања комунистичке власти (1944-1945) и стварања [[Народна Република Црна Гора|Народне Републике Црне Горе]] као федералне јединице у саставу нове [[Федеративна Народна Република Југославија|Југославије]] (1945), комунистички режим је озваничио посебну [[Црногорци (народ)|црногорску нацију]], чиме је постављена основа за организовано спровођење процеса десрбизације и [[црногоризација|црногоризације]].<ref>[http://www.nspm.rs/srbija-i-crna-gora/rasrbljavanje-crne-gore-i-crnogorcenje-srba.html Вељко Ђурић-Мишина (2011): Расрбљавање Црне Горе и црногорчење Срба]</ref> Идеолошку основу десрбизације у Црној Гори поставио је Милован Ђилас, који је у својим програмским чланцима из првих поратних година заступао тезу о историјској посебности "црногорске" нације.{{sfn|Ђилас|1945|p=3}} |
Политика десрбизације спровођена је и на подручју Црне Горе, након окупације у Другом светском рату (1941), када су сарадници окупатора, предвођени [[Секула Дрљевић|Секулом Дрљевићем]], покушали да створе [[Независна Држава Црна Гора|Независну Државу Црну Гору]] као квази-националну државу "црногорског" народа.{{sfn|Терзић|2000|p=181-198}} Иста политика је настављена и за време комунистичке власти у [[СФРЈ|Југославији]]. У раздобљу између два светска рата, [[Коминтерна]] се у својим програмским документима залагала за разбијање тадашње [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] и стварање посебне ''црногорске нације'', тако да је истоветан став заузела и [[Комунистичка Партија Југославије]].{{sfn|Димић|2001|p=285}} Главни заговорник десрбизације у Црној Гори био је црногорски комуниста [[Милован Ђилас]], који је одлучно заступао став о самобитности ''црногорске нације'', у чему су га отворено подржавали [[Едвард Кардељ]] и [[Јосип Броз Тито]].{{sfn|Бојковић|2012|p=109-111}} Након успостављања комунистичке власти (1944-1945) и стварања [[Народна Република Црна Гора|Народне Републике Црне Горе]] као федералне јединице у саставу нове [[Федеративна Народна Република Југославија|Југославије]] (1945), комунистички режим је озваничио посебну [[Црногорци (народ)|црногорску нацију]], чиме је постављена основа за организовано спровођење процеса десрбизације и [[црногоризација|црногоризације]].<ref>[http://www.nspm.rs/srbija-i-crna-gora/rasrbljavanje-crne-gore-i-crnogorcenje-srba.html Вељко Ђурић-Мишина (2011): Расрбљавање Црне Горе и црногорчење Срба]</ref> Идеолошку основу десрбизације у Црној Гори поставио је Милован Ђилас, који је у својим програмским чланцима из првих поратних година заступао тезу о историјској посебности "црногорске" нације.{{sfn|Ђилас|1945|p=3}} |
||
Слична политика је |
Слична политика је након [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата]] спровођена и на подручју новостворене [[Народна Република Македонија|Народне Републике Македоније]], где је комунистички режим у склопу антисрпске политике изазвао црквени раскол, створивши посебну ''[[Македонска православна црква|Македонску православну цркву]]''.{{sfn|Пузовић|1999|p=155-173}} |
||
У савременом добу, индивидуална десрбизација је присутна у [[Српска дијаспора|српској дијаспори]], а огледа се у постепеном губљењу етничког, односно националног идентитета путем акултурације, односно постепеног прихватања страних културних и идентитетских обележја. Постепена десрбизација је у савременом друштву додатно подстакнута процесом свеопште [[глобализација|глобализације]].{{sfn|Анђелковић|2018|p=87-106}} |
У савременом добу, индивидуална десрбизација је присутна у [[Српска дијаспора|српској дијаспори]], а огледа се у постепеном губљењу етничког, односно националног идентитета путем акултурације, односно постепеног прихватања страних културних и идентитетских обележја. Постепена десрбизација је у савременом друштву додатно подстакнута процесом свеопште [[глобализација|глобализације]].{{sfn|Анђелковић|2018|p=87-106}} |
||
Ред 25: | Ред 25: | ||
[[Датотека:Sekula Drljević.jpg|мини|220px|десно|Црногорски сепаратиста [[Секула Дрљевић]] (1884-1945), заговорник десрбизације у Црној Гори (1941)]] |
[[Датотека:Sekula Drljević.jpg|мини|220px|десно|Црногорски сепаратиста [[Секула Дрљевић]] (1884-1945), заговорник десрбизације у Црној Гори (1941)]] |
||
[[Датотека:Milovan Đilas.jpg|мини|220px|десно|Црногорски комуниста [[Милован Ђилас]], главни идеолог десрбизације у Црној Гори]] |
[[Датотека:Milovan Đilas.jpg|мини|220px|десно|Црногорски комуниста [[Милован Ђилас]], главни идеолог десрбизације у Црној Гори]] |
||
⚫ | [[Датотека:Dositheus II crop.JPG|220px|десно|мини|Расколник [[Доситеј Стојковић]], по рођењу православни Србин из Смедерева и јерарх [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], који се 1967. године самопрогласио за етничког "Македонца" и стао на чело расколничке "Македонске православне цркве"]] |
||
У литератури и публицистици на [[Српски језик|српском]] језику, поред појма ''десрбизација'' (или ''десрбизирање'',{{sfn|Костић|1961|p=11}} односно ''десрбизовање''),{{sfn|Бошковић|2013|p=53}} у истоветном значењу се употребљава и појмам ''расрбљивање''{{sfn|Чавошки|2011|p=}} (или ''расрбљавање''),{{sfn|Брборић|2001|p=122-123}} као и израз ''однарођивање Срба''{{sfn|Vukšić|2015|p=}} (или ''однарођавање Срба''),{{sfn|Dedijer|1987|p=240}} односно израз ''денационализација Срба''{{sfn|Ракић|1988|p=55-59}} (или ''денационализирање Срба'',{{sfn|Јовановић|1938|p=94}} односно ''денационализовање Срба'').{{sfn|Стојанчевић|1978|p=56}} |
У литератури и публицистици на [[Српски језик|српском]] језику, поред појма ''десрбизација'' (или ''десрбизирање'',{{sfn|Костић|1961|p=11}} односно ''десрбизовање''),{{sfn|Бошковић|2013|p=53}} у истоветном значењу се употребљава и појмам ''расрбљивање''{{sfn|Чавошки|2011|p=}} (или ''расрбљавање''),{{sfn|Брборић|2001|p=122-123}} као и израз ''однарођивање Срба''{{sfn|Vukšić|2015|p=}} (или ''однарођавање Срба''),{{sfn|Dedijer|1987|p=240}} односно израз ''денационализација Срба''{{sfn|Ракић|1988|p=55-59}} (или ''денационализирање Срба'',{{sfn|Јовановић|1938|p=94}} односно ''денационализовање Срба'').{{sfn|Стојанчевић|1978|p=56}} |
||
Ред 32: | Ред 31: | ||
== Види још == |
== Види још == |
||
⚫ | [[Датотека:Dositheus II crop.JPG|220px|десно|мини|Расколник [[Доситеј Стојковић]], по рођењу православни Србин из Смедерева и јерарх [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], који се 1967. године самопрогласио за етничког "Македонца" и стао на чело расколничке "Македонске православне цркве"]] |
||
[[Датотека:MiloDjukanovic-USDOD991104-D-9880W-055-cropped.jpg|мини|220px|десно|Црногорски државник [[Мило Ђукановић]], главни политички покровитељ десрбизације у Црној Гори након 1997. године]] |
|||
{{colbegin|3}} |
{{colbegin|3}} |
||
* [[Србофобија]] |
* [[Србофобија]] |
||
Ред 71: | Ред 72: | ||
* {{Cite journal|ref=harv|last=Ђилас|first=Милован|authorlink=Милован Ђилас|title=О црногорском националном питању|journal=Борба|year=1945|volume=10|issue=106|pages=3}} |
* {{Cite journal|ref=harv|last=Ђилас|first=Милован|authorlink=Милован Ђилас|title=О црногорском националном питању|journal=Борба|year=1945|volume=10|issue=106|pages=3}} |
||
* {{Cite book|ref=harv|last=Ђурић|first=Вељко Ђ.|authorlink=Вељко Ђ. Ђурић|title=Усташе и православље: Хрватска православна црква|year=1989|location=Београд|url=https://books.google.com/books?id=AoWBAAAAIAAJ}} |
* {{Cite book|ref=harv|last=Ђурић|first=Вељко Ђ.|authorlink=Вељко Ђ. Ђурић|title=Усташе и православље: Хрватска православна црква|year=1989|location=Београд|url=https://books.google.com/books?id=AoWBAAAAIAAJ}} |
||
* {{Cite book|ref=harv|last=Јовановић|first=Батрић|title=Расрбљивање Црногораца: Стаљинов и Титов злочин|year=2003|location=Београд|publisher=Српска школска књига|url=https://books.google.com/books?id=8WI_AQAAIAAJ}} |
* {{Cite book|ref=harv|last=Јовановић|first=Батрић|authorlink=Батрић Јовановић|title=Расрбљивање Црногораца: Стаљинов и Титов злочин|year=2003|location=Београд|publisher=Српска школска књига|url=https://books.google.com/books?id=8WI_AQAAIAAJ}} |
||
* {{Cite book|ref=harv|last=Јовановић|first=Батрић|authorlink=Батрић Јовановић|title=Расрбљивање Црногораца од Стаљина и Тита до Дукљана: Духовни геноцид|year=2005|location=Подгорица|publisher=Вијеће народних скупштина Црне Горе}} |
|||
* {{Cite book|ref=harv|last=Јовановић|first=Слободан|authorlink=Слободан Јовановић|title=Дипломатска историја Нове Европе 1918-1938|volume=Књ. 1|year=1938|location=Београд|publisher=Планета|url=https://books.google.com/books?hl=sr&id=ERjTAAAAMAAJ}} |
* {{Cite book|ref=harv|last=Јовановић|first=Слободан|authorlink=Слободан Јовановић|title=Дипломатска историја Нове Европе 1918-1938|volume=Књ. 1|year=1938|location=Београд|publisher=Планета|url=https://books.google.com/books?hl=sr&id=ERjTAAAAMAAJ}} |
||
* {{Cite book|ref=harv|last=Костић|first=Лазо М.|authorlink=Лазо М. Костић|title=О српском карактеру Боке Которске|year=1961|location=Цирих|url=https://books.google.com/books?id=8WI_AQAAIAAJ}} |
* {{Cite book|ref=harv|last=Костић|first=Лазо М.|authorlink=Лазо М. Костић|title=О српском карактеру Боке Которске|year=1961|location=Цирих|url=https://books.google.com/books?id=8WI_AQAAIAAJ}} |
||
Ред 78: | Ред 80: | ||
* {{Cite journal|ref=harv|last=Lukač|first=Dušan|title=Denacionalizacija, iseljavanje i genocid na Balkanu u toku Drugog svetskog rata|journal=Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju|year=1988|volume=6|issue=1-2|url=http://istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2017/11/Istorija-20.-veka-1988_1-2.pdf|pages=53-85}} |
* {{Cite journal|ref=harv|last=Lukač|first=Dušan|title=Denacionalizacija, iseljavanje i genocid na Balkanu u toku Drugog svetskog rata|journal=Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju|year=1988|volume=6|issue=1-2|url=http://istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2017/11/Istorija-20.-veka-1988_1-2.pdf|pages=53-85}} |
||
* {{Cite book|ref=harv|last=Лутовац|first=Зоран|authorlink=Зоран Лутовац|title=Српски идентитет у Црној Гори|year=2015|location=Београд|publisher=Институт друштвених наука|url=http://www.idn.org.rs/biblioteka/Lutovac2015.pdf}} |
* {{Cite book|ref=harv|last=Лутовац|first=Зоран|authorlink=Зоран Лутовац|title=Српски идентитет у Црној Гори|year=2015|location=Београд|publisher=Институт друштвених наука|url=http://www.idn.org.rs/biblioteka/Lutovac2015.pdf}} |
||
* {{Cite journal|ref=harv|last=Милосављевић|first=Петар|title=Енциклопедијско расрбљивање Срема|journal=Летопис Матице српске|year=2004|volume=473|issue=6|pages=998-1008}} |
|||
* {{Cite journal|ref=harv|last=Mirnić|first=Josip|title=Denacionalizatorska politika mađarskog okupatora u jugoslovenskim zemljama 1941|journal=Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu|year=1967|volume=10|pages=143-153}} |
* {{Cite journal|ref=harv|last=Mirnić|first=Josip|title=Denacionalizatorska politika mađarskog okupatora u jugoslovenskim zemljama 1941|journal=Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu|year=1967|volume=10|pages=143-153}} |
||
* {{Cite journal|ref=harv|last=Недељковић|first=Славиша|title=Косово и Метохија у плановима бугарске пропаганде (1870-1878)|journal=Српске студије|volume=4|year=2013|pages=61-72|url=https://enserbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/_4.2._srpske_studije_4.pdf}} |
* {{Cite journal|ref=harv|last=Недељковић|first=Славиша|title=Косово и Метохија у плановима бугарске пропаганде (1870-1878)|journal=Српске студије|volume=4|year=2013|pages=61-72|url=https://enserbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/_4.2._srpske_studije_4.pdf}} |
||
Ред 85: | Ред 88: | ||
* {{Cite journal|ref=harv|last=Селимовић|first=Салих|authorlink=Салих Селимовић|title=Срби муслимани и њихова денационализација|journal=Гласник Завичајног музеја|location=Пљевља|year=2001|volume=2|pages=163-181|url=https://dl.dropboxusercontent.com/s/wa6c27950so1a5a/14.%20%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%84.%20%D0%A1%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85%20%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%20-%20%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%20%D0%BC%D1%83%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%20%D0%B8%20%D1%9A%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B0%20%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0.pdf}} |
* {{Cite journal|ref=harv|last=Селимовић|first=Салих|authorlink=Салих Селимовић|title=Срби муслимани и њихова денационализација|journal=Гласник Завичајног музеја|location=Пљевља|year=2001|volume=2|pages=163-181|url=https://dl.dropboxusercontent.com/s/wa6c27950so1a5a/14.%20%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%84.%20%D0%A1%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85%20%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%20-%20%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%20%D0%BC%D1%83%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%20%D0%B8%20%D1%9A%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B0%20%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0.pdf}} |
||
* {{Cite journal|ref=harv|last=Селимовић|first=Салих|authorlink=Салих Селимовић|title=Муслимани српског порекла и њихова денационализација|journal=Српска слободарска мисао|year=2017|volume=18|issue=102|pages=119-138}} |
* {{Cite journal|ref=harv|last=Селимовић|first=Салих|authorlink=Салих Селимовић|title=Муслимани српског порекла и њихова денационализација|journal=Српска слободарска мисао|year=2017|volume=18|issue=102|pages=119-138}} |
||
* {{Cite journal|ref=harv|last=Степић|first=Миломир|title=Косовско- |
* {{Cite journal|ref=harv|last=Степић|first=Миломир|title=Косовско-метохијска карика расрбљивања Балкана: Могући епилог и његове геополитичке последице|journal=Гласник Српског географског друштва|year=2005|volume=85|issue=1|url=http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0350-35930501187S|pages=187-198}} |
||
* {{Cite journal|ref=harv|last=Степић|first=Миломир|title=Век расрбљивања Балкана - геополитички узроци и последице|journal=Политичка ревија|year=2014|volume=41|issue=3|url=http://www.politickarevija.rs/pr/CD%20pr%203-2014.pdf|pages=1-23}} |
* {{Cite journal|ref=harv|last=Степић|first=Миломир|title=Век расрбљивања Балкана - геополитички узроци и последице|journal=Политичка ревија|year=2014|volume=41|issue=3|url=http://www.politickarevija.rs/pr/CD%20pr%203-2014.pdf|pages=1-23}} |
||
* {{Cite journal|ref=harv|last=Стојанчевић|first=Владимир|authorlink=Владимир Стојанчевић|title=Односи између Србије и Бугарске од Санстефанског до Берлинског уговора: Проблеми, контроверзе, међусобне претензије|journal=Зборник Матице српске за историју|year=1978|volume=18|url=https://books.google.com/books?redir_esc=y&hl=sr&id=7hYWAQAAMAAJ|pages=51-64}} |
* {{Cite journal|ref=harv|last=Стојанчевић|first=Владимир|authorlink=Владимир Стојанчевић|title=Односи између Србије и Бугарске од Санстефанског до Берлинског уговора: Проблеми, контроверзе, међусобне претензије|journal=Зборник Матице српске за историју|year=1978|volume=18|url=https://books.google.com/books?redir_esc=y&hl=sr&id=7hYWAQAAMAAJ|pages=51-64}} |
Верзија на датум 1. јун 2019. у 01:17
Овај чланак је део серије о Србима |
Срби |
---|
Десрбизација или расрбљивање односно денационализација Срба је процес појединачног или колективног губљења етничког, односно националног идентитета Срба.[1] Током историје, десрбизација је вршена у два основна облика: путем превођења појединаца или група из српског етничког корпуса у етнички корпус неког другог народа (на пример, десрбизација путем мађаризације), или у облику одвајања делова српског народа ради стварања посебних нација (на пример, десрбизација путем црногоризације).
Историја
Током османске владавине у српским земљама, од краја 14. до почетка 20. века, део православних Срба је, добровољно или принудно, преведен на ислам,[2] чиме је отпочео процес њихове акултурације, која је започињала променом вере, а настављала се прихватањем обичаја својствених другој култури.[3] Овај процес је био посебно изражен на подручју Косова и Метохије, где је упоредо са исламизацијом спровођена и албанизација.[4] Иако је део исламизованих Срба задржао свест о српском пореклу и припадности српском етничком корпусу, вековна акултурација је током 19. и 20. века, у време успона националних покрета, довела до идентитетског отклона који је након аустроугарског запоседања Босне и Херцеговине (1878) употребљен као средство за спровођење посебног политичког пројекта у виду стварања "бошњачке" нације.[5]
У јужним српским областима, након укидања Српске патријаршије (1766) дошло је до покушаја хеленизације српских црквених установа од стране фанариота који су управљали Цариградском патријаршијом, што је у раздобљу од друге половине 18. до почетка 20. века довело до многих лоших последица, првенствено након стварања Бугарске егзархије, која је постала средство за спровођење десрбизације и бугаризације.[6] Интензивна десрбизација путем бугаризације спровођена је у источним и јужним српским областима за време бугарске окупације током Првог светског рата, у раздобљу од 1915. до 1918. године, а затим поново током Другог светског рата, у раздобљу од 1941. до 1944. године.[7]
У исто време, на подручјима под хабзбуршком влашћу, десрбизација је од почетка 16. до почетка 20. века такође спровођена путем преверавања православних Срба и њиховог преобраћивања на римокатоличку веру, услед чега је долазило до њихове постепене акултурације и мађаризације (у областима Угарске), одосно хрватизације (у областима Хрватске и Славоније).[8] Један од најизразитијих примера десрбизације путем унијаћења и хрватизације представља однарођивање жумберачких Срба.[9]
Политика десрбизације, односно денационализације Срба попримила је геноцидне размере за време Другог светског рата (1941-1945), када је усташки режим на подручју Независне Државе Хрватске спроводио антисрпску политику по којој је једну трећину Срба требало побити, другу трећину протерати, а преосталу трећину покатоличити и похрватити.[10] Ради што брже десрбизације и похрваћивања преосталих Срба, усташки режим је почетком 1942. године створио и такозвану Хрватску православну цркву.[11] У исто време, на подручју Бачке и Барање,[12] мађарске окупационе власти су спроводиле сличну политику денационализације Срба, путем мађаризације.[13]
Политика десрбизације спровођена је и на подручју Црне Горе, након окупације у Другом светском рату (1941), када су сарадници окупатора, предвођени Секулом Дрљевићем, покушали да створе Независну Државу Црну Гору као квази-националну државу "црногорског" народа.[14] Иста политика је настављена и за време комунистичке власти у Југославији. У раздобљу између два светска рата, Коминтерна се у својим програмским документима залагала за разбијање тадашње Краљевине Југославије и стварање посебне црногорске нације, тако да је истоветан став заузела и Комунистичка Партија Југославије.[15] Главни заговорник десрбизације у Црној Гори био је црногорски комуниста Милован Ђилас, који је одлучно заступао став о самобитности црногорске нације, у чему су га отворено подржавали Едвард Кардељ и Јосип Броз Тито.[16] Након успостављања комунистичке власти (1944-1945) и стварања Народне Републике Црне Горе као федералне јединице у саставу нове Југославије (1945), комунистички режим је озваничио посебну црногорску нацију, чиме је постављена основа за организовано спровођење процеса десрбизације и црногоризације.[17] Идеолошку основу десрбизације у Црној Гори поставио је Милован Ђилас, који је у својим програмским чланцима из првих поратних година заступао тезу о историјској посебности "црногорске" нације.[18]
Слична политика је након Другог светског рата спровођена и на подручју новостворене Народне Републике Македоније, где је комунистички режим у склопу антисрпске политике изазвао црквени раскол, створивши посебну Македонску православну цркву.[19]
У савременом добу, индивидуална десрбизација је присутна у српској дијаспори, а огледа се у постепеном губљењу етничког, односно националног идентитета путем акултурације, односно постепеног прихватања страних културних и идентитетских обележја. Постепена десрбизација је у савременом друштву додатно подстакнута процесом свеопште глобализације.[20]
Терминологија
У литератури и публицистици на српском језику, поред појма десрбизација (или десрбизирање,[21] односно десрбизовање),[22] у истоветном значењу се употребљава и појмам расрбљивање[1] (или расрбљавање),[23] као и израз однарођивање Срба[9] (или однарођавање Срба),[24] односно израз денационализација Срба[7] (или денационализирање Срба,[25] односно денационализовање Срба).[26]
У литератури и публицистици на страним језицима, поред енглеског појма deserbisation, односно deserbization, такође се уоптребљавају: на немачком језику - појам deserbisierung,[27] на француском језику - појам deserbisation,[28] на италијанском језику - појам deserbizzazione,[29] на шпанском језику - појам deserbización,[30] на руском језику - појам: десербизация,[31] на бугарском језику - појам: десърбизация,[32] на хрватском језику - појам desrbizacija,[33] а слични појмови се употребљавају и у литератури на другим језицима.
Види још
Референце
- ^ а б Чавошки 2011.
- ^ Селимовић 2001, стр. 163-181.
- ^ Селимовић 2017, стр. 119-138.
- ^ Радовановић 1998, стр. 3-38.
- ^ Kraljačić 1987.
- ^ Шешум 2013, стр. 73-103.
- ^ а б Ракић 1988, стр. 55-59.
- ^ Гавриловић 1996b, стр. 111-126.
- ^ а б Vukšić 2015.
- ^ Lukač 1988, стр. 53-85.
- ^ Ђурић 1989.
- ^ Mirnić 1967, стр. 143-153.
- ^ Голубовић 1987, стр. 91-129.
- ^ Терзић 2000, стр. 181-198. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFТерзић2000 (help)
- ^ Димић 2001, стр. 285.
- ^ Бојковић 2012, стр. 109-111.
- ^ Вељко Ђурић-Мишина (2011): Расрбљавање Црне Горе и црногорчење Срба
- ^ Ђилас 1945, стр. 3.
- ^ Пузовић 1999, стр. 155-173.
- ^ Анђелковић 2018, стр. 87-106.
- ^ Костић 1961, стр. 11.
- ^ Бошковић 2013, стр. 53.
- ^ Брборић 2001, стр. 122-123.
- ^ Dedijer 1987, стр. 240.
- ^ Јовановић 1938, стр. 94.
- ^ Стојанчевић 1978, стр. 56.
- ^ Transit: Europäische Revue, VII-VIII, 1994, 84.
- ^ L'évolution de l'espace yougoslave
- ^ La Questione del Kosovo: Tesi di laurea di Storia Contemporanea - Università di Bergamo 2015, 8.
- ^ Voces peregrinas: Los ciudadanos como constructores de paz, Bogota 1996, 334.
- ^ Алексей Тимофеев, Истоки косовской драмы, Москва 1999, pp. 65.
- ^ Български език: Орган на Института за български език при Българската академия на науките, т. 30 (1980), pp. 128.
- ^ Mira Šuvar, "Vladimir Velebit - svjedok historije", Zagreb 2001, 407.
Литература
- Анђелковић, Петар М. (2018). „Расрбљавање српског народа и промена идентитета у глобализирајућем друштву” (PDF). Зборник радова Филозофског факултета у Приштини. 48 (2): 87—106.
- Бојковић, Душан (2012). „Милован Ђилас о националном и државном питању Црне Горе” (PDF). Токови историје: Часопис Института за новију историју Србије (1): 106—134.
- Бошковић, Драган Б. (2013). „Културне последице и идеолошко-политичко залеђе идеје југословенске књижевности у (јужно)словенском контексту: Интеркултурни и интерлитерарни одговор” (PDF). Зборник Матице српске за славистику (83): 49—59.
- Брборић, Бранислав (2001). С језика на језик: Социолингвистички огледи. Београд: Центар за примењену лингвистику.
- Војиновић, Рајо, ур. (2007). Уставни геноцид над Србима: Српски народ у новом Уставу Црне Горе: Зборник радова. Подгорица: Српско народно вијеће Црне Горе.
- Војиновић, Рајо, ур. (2008). Како до заштите идентитета српског народа у Црној Гори: Зборник радова (PDF). Подгорица: Књижевна задруга Српског народног вијећа.
- Вуксановић, Момчило, ур. (2012). Заштита идентитета српског народа у Црној Гори: Зборник радова. Подгорица: Књижевна задруга Српског народног вијећа.
- Vukšić, Dragan (2015). Žumberački uskoci: Unijaćenje i odnarođivanje. Zagreb: Srpsko narodno vijeće.
- Гавриловић, Славко (1995). „О унијаћењу и покатоличавању Срба у Хрватској, Славонији и Угарској (XIII-XIX век)”. Зборник о Србима у Хрватској. 3: 7—44.
- Гавриловић, Славко (1996а). „Унијаћење Срба у Хрватској, Славонији и Барањи (XVI-XVIII век)”. Српски народ ван граница данашње СР Југославије од краја XV века до 1914. године. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 37—47.
- Гавриловић, Славко (1996b). „Проблем унијаћења и кроатизације Срба”. Република Српска Крајина. Топуско-Книн-Београд: Српско културно друштво "Сава Мркаљ", Српско културно друштво "Зора", Радничка штампа. стр. 111—126.
- Гавриловић, Владан (2012). „Примери унијаћења српског народа у Хрватској до краја XVIII века” (PDF). Српске студије. 3: 207—218.
- Голубовић, Звонимир (1987). „Денационализаторска политика мађарског фашистичког окупатора у Бачкој - присилно исељавање и логорисање - насељавање Бачке Мађарима из других крајева”. Зборник Матице српске за историју. 36: 91—129.
- Dedijer, Vladimir (1987). Vatikan i Jasenovac: Dokumenti. Beograd: Rad.
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Ђилас, Милован (1945). „О црногорском националном питању”. Борба. 10 (106): 3.
- Ђурић, Вељко Ђ. (1989). Усташе и православље: Хрватска православна црква. Београд.
- Јовановић, Батрић (2003). Расрбљивање Црногораца: Стаљинов и Титов злочин. Београд: Српска школска књига.
- Јовановић, Батрић (2005). Расрбљивање Црногораца од Стаљина и Тита до Дукљана: Духовни геноцид. Подгорица: Вијеће народних скупштина Црне Горе.
- Јовановић, Слободан (1938). Дипломатска историја Нове Европе 1918-1938. Књ. 1. Београд: Планета.
- Костић, Лазо М. (1961). О српском карактеру Боке Которске. Цирих.
- Kraljačić, Tomislav (1987). Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882-1903). Sarajevo: Veselin Masleša.
- Лилић, Борислава (1993). „Бугарска егзархија у Нишавској епархији”. Лесковачки зборник (33): 181—187.
- Lukač, Dušan (1988). „Denacionalizacija, iseljavanje i genocid na Balkanu u toku Drugog svetskog rata” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 6 (1-2): 53—85.
- Лутовац, Зоран (2015). Српски идентитет у Црној Гори (PDF). Београд: Институт друштвених наука.
- Милосављевић, Петар (2004). „Енциклопедијско расрбљивање Срема”. Летопис Матице српске. 473 (6): 998—1008.
- Mirnić, Josip (1967). „Denacionalizatorska politika mađarskog okupatora u jugoslovenskim zemljama 1941”. Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. 10: 143—153.
- Недељковић, Славиша (2013). „Косово и Метохија у плановима бугарске пропаганде (1870-1878)” (PDF). Српске студије. 4: 61—72.
- Пузовић, Предраг (1999). „Раскол у Српској православној цркви - македонско црквено питање”. Вардарски зборник. 1: 155—173.
- Радовановић, Милован (1998). „Десрбизација и албанизација косово-метохијске Старе Србије”. Архив за правне и друштвене науке. 84 (3): 3—38.
- Ракић, Хранислав (1988). „Бугарски програм денационализације српског живља у првом и Другом светском рату”. Лесковачки зборник. 28: 55—59.
- Селимовић, Салих (2001). „Срби муслимани и њихова денационализација” (PDF). Гласник Завичајног музеја. Пљевља. 2: 163—181.
- Селимовић, Салих (2017). „Муслимани српског порекла и њихова денационализација”. Српска слободарска мисао. 18 (102): 119—138.
- Степић, Миломир (2005). „Косовско-метохијска карика расрбљивања Балкана: Могући епилог и његове геополитичке последице”. Гласник Српског географског друштва. 85 (1): 187—198.
- Степић, Миломир (2014). „Век расрбљивања Балкана - геополитички узроци и последице” (PDF). Политичка ревија. 41 (3): 1—23.
- Стојанчевић, Владимир (1978). „Односи између Србије и Бугарске од Санстефанског до Берлинског уговора: Проблеми, контроверзе, међусобне претензије”. Зборник Матице српске за историју. 18: 51—64.
- Суботић, Момчило (2009). „Отимање Космета у процесу расрбљивања Балкана” (PDF). Национални интерес: Часопис за национална и државна питања. 5 (3): 49—71.
- Терзић, Славенко (2000). „Идеолошки корени црногорске нације и настанак црногорског сепаратизма”. Српска слободарска мисао. 1 (1): 181—198.
- Чавошки, Коста (2011). Расрбљивање. Нови Сад: Orpheus.
- Шешум, Урош (2013). „Друштво против Срба 1897-1902: Методи и мере бугарске дипломатије, Егзархије и Бугарско-македонско-одринске револуционарне организације против ширења српског утицаја у Јужној Старој Србији и Македонији 1897-1902” (PDF). Српске студије. 4: 73—103.
Спољашње везе
- Терзић, Славенко (2000). „Идеолошки корени црногорске нације и црногорског сепаратизма”.
- Политика (2008): Новица Ђурић, Црногоризација српског језика
- Vreme (2009): Rasrbljavanje regiona
- Вељко Ђурић-Мишина (2011): Расрбљавање Црне Горе и црногорчење Срба
- Биљана Живковић (2013): Расрбљавање - циљ језикотвoраца
- Политика (2017): Саво Штрбац, О „Хрватској православној цркви”
- Miroslav Zdravković (2018): Ekonomsko rasrbljivanje Crne Gore