Бело море — разлика између измена

Бело море
Бело море
	Мапа Белог мора
Локација	Северни ледени океан, Северна Европа
Земље басена	Русија
Површина	90.800 km2
Прос. дубина	67 m
Макс. дубина	343 m
Запремина	4.400 km3
Салинитет	26−31‰
Водена површина на Викимедијиној остави

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 1. јун 2019. у 05:35

Бело море (рус. Бе́лое мо́ре; крл. Vienanmeri) унутрашње је море на крајњем северозападу европског дела Руске Федерације.^[1]^[2] Део је акваторије Северног леденог океана са којим је повезано преко Баренцовог мора са чијом акваторијом је повезано на северу. Целокупна акваторија Белог мора административно припада Русији и сматра се делом унутрашњих руских вода, а административно је подељена између њених федералних субјеката Мурманске и Архангељске области и Републике Карелије.^[3]

Бело море је дуго времена било једна од најважнијих руских акваторија преко које се одвијао највећи део поморске трговине, а у том погледу нарочито је била важна лука Архангељск. У садашње време Бело море је важан центар ратне морнарице Русије. Беломорско-балтичким каналом повезано је са Балтичким морем.

Бело море је једно од тек 4 светска мора које је име добило по боји (преостала 3 су Црно, Жуто и Црвено море). Бело море је уједно и архаичан назив за Егејско море на југу Европе.

Физичко-географске карактеристике

Бело море се налази на северу Европе и припада акваторији Северног леденог океана, а многи океанографи га сматрају једним од залива Баренцовог мора. Северна граница мора према Баренцовом мору иде до линије која повезује рт Свјатој Нос на Кољском полуострву са ртом Кањин Нос на Кањинском полуострву.^[4] Дужина те линије је око 600 km и то је уједно најшири део беломорске акваторије.

Површина беломорске акваторије је око 90.000 km² и међу морима на чије обале излази Русија оно је површински веће једино од Азовског мора. На њему се налазе бројна мања и ниска острва укупне површине 347 km² Максимална дубина је 343 метра, просечна око 67 m, док је укупна запремина око 4,4 хиљаде km³. Укупна дужина беломорске обале је преко 20.000 km.

У физиономији Белог мора јасно се издвајају 4 пространа залива: Кандалакшки на западу (уједно и најдубљи део мора), Оњешки и Двински на југу те Мезењски на истоку. Обале уз Кандалакшки и Оњешки залив су јако разуђене, западне обале су генерално достав више и стрмије у поређењу са источним. Међу бројним острвима величином и значајем се издвајају Соловецка острва, острво Киј и Кондостров у Оњешком заливу, Великиј у Кандалакшком заливу и Моржовец на северу акваторије.

Сваки део беломорске обале има своје традиционалне називе, па се тако обале овог мора деле на Кандалакшку, Терску, Карелијску, Поморску, Оњешку, Љамицку, Летњу, Зимску, Абрамовску, Конушинску и Кањинску обалу.

У Бело море се уливају бројне реке, а највеће међу њима су Кем, Мезењ, Оњега, Поној, Северна Двина, Нива, Ковда, Стрељна, Варзуга и бројни други мањи водотоци. Преко Беломорско-балтичког канала повезано је са Балтичким море.

Најважнији лучки центри на његовим обалама су Архангељск, Беломорск, Кем, Кандалакша, Мезењ, Оњега и Северодвинск.

Температура површинског слоја воде лети износи 7-15°, а зими је нижа од 1°. Море се зими замрзава и пловно је само од маја до септембра.

Амплитуда плимног таласа је до 10 m и највиша је у Мезењском заливу.

Историја

Становници Новгорода су знали за Бело море од бар 11. века и истраживали су његов економски значај за навигацију и његове обалске шуме богате крзнарицама. Једно од најранијих насеља у близини морске обале развило се у касном 14. веку код Холмогора, на реци Северна Двина. Одатле је 1492. године, трговачка флота натоварена житом и носећи амбасадоре Ивана III Васиљевича испловила за Данску, означавајући успостављање прве међународне луке у Русији.^[5]^[6]

Први страни брод који је допловио до Холмогора је био енглески Едвард Бонавентура под командом Ричарда Чанселора 1553. године.^[7] Заједно са два друга брода под командом Хју Вилобија, његова посада је тражила северну руту за Индије, а посебно Индију и Кину. Ова експедиција, коју је спонзирао краљ Едвард VI Тјудор и група од око 240 енглеских трговаца, имала је Лондонска овлашћења да успостави трговачке везе. Билобијеви бродови су се раздвојили и били су изгубљени на мору, али је Едвард Бонавентура успео да пређе Бело море и дође до Холмогора, одакле је Чанселор испраћен до Москве да се сретне са руским царом, Иваном IV. По повратку из Русије 1554. године, Чанселор је донео са собом детаљни опис Москве и руског севера, који су у великој мери били непознати у Европи, као и писмо од цара у коме се изражава жеља за успостављањем трговачких односа са Енглеском. Године 1555 краљица Мери је издала повељу којом се одобрава Московској компанији да тргује са Русијом преко руте Белог мора.^[8]^[9]

Види још

Референце

^ White Sea, Great Soviet Encyclopedia (in Russian)
^ White Sea, Encyclopædia Britannica on-line
^ A. D. Dobrovolskyi and B. S. Zalogin Seas of USSR. White Sea, Moscow University (1982) (in Russian)
^ „Limits of Oceans and Seas, 3rd edition” (PDF). International Hydrographic Organization. 1953. Приступљено 6. 2. 2010.
^ Kholmogory web portal Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јун 2010) (in Russian)
^ „Kholmogory”. Архивирано из оригинала 9. 2. 2009. г. Приступљено 10. 9. 2010. . lomonosovo.ru (in Russian)
^ Compare: March, G. Patrick (1996). „3: Ivan IV and the Muscovite Drang nach Osten”. Eastern Destiny: Russia in Asia and the North Pacific. Westport, Connecticut: Praeger Publishers. стр. 26. ISBN 9780275956486. Приступљено 2017-02-08. „It was in pursuit of a northeast passage that the English under the leadership of Richard Chancellor arrived in Kholmogory in 1553.”
^ Henryk Zins England and the Baltic in the Elizabethan era, Manchester University Press,. 1972. ISBN 978-0-87471-117-2. стр. 35, 38.
^ Isabel De Madariaga Ivan the Terrible, Yale University Press,. 2006. ISBN 978-0-300-11973-2. стр. 121.

Литература

Мала енциклопедија Просвета - Општа Енциклопедија (А-Љ). Издавачко предузеће „Просвета“, Београд 1959.

Спољашње везе

Канал изгубљене наде (The Canal of Lost Hope documentary) (језик: енглески)
Бело море на порталу Балтичког мора (језик: енглески)
Галерија слика на www.dive.ru (језик: руски)
„White Sea”. Collier's New Encyclopedia. 1921.
„White Sea”. The New Student's Reference Work. 1914.

[bse-1] White Sea, Great Soviet Encyclopedia (in Russian)

[brit-2] White Sea, Encyclopædia Britannica on-line

[rev-3] A. D. Dobrovolskyi and B. S. Zalogin Seas of USSR. White Sea, Moscow University (1982) (in Russian)

[4] „Limits of Oceans and Seas, 3rd edition” (PDF). International Hydrographic Organization. 1953. Приступљено 6. 2. 2010.

[h1-5] Kholmogory web portal Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јун 2010) (in Russian)

[6] „Kholmogory”. Архивирано из оригинала 9. 2. 2009. г. Приступљено 10. 9. 2010. . lomonosovo.ru (in Russian)

[7] Compare: March, G. Patrick (1996). „3: Ivan IV and the Muscovite Drang nach Osten”. Eastern Destiny: Russia in Asia and the North Pacific. Westport, Connecticut: Praeger Publishers. стр. 26. ISBN 9780275956486. Приступљено 2017-02-08. „It was in pursuit of a northeast passage that the English under the leadership of Richard Chancellor arrived in Kholmogory in 1553.”

[8] Henryk Zins England and the Baltic in the Elizabethan era, Manchester University Press,. 1972. ISBN 978-0-87471-117-2. стр. 35, 38.

[9] Isabel De Madariaga Ivan the Terrible, Yale University Press,. 2006. ISBN 978-0-300-11973-2. стр. 121.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

@@ Ред 18: / Ред 18: @@
 }}
 '''Бело море''' ({{јез-ру|Бе́лое мо́ре}}; {{јез-крл|Vienanmeri}}) унутрашње је [[море]] на крајњем северозападу [[европски део Русије|европског дела]] [[Русија|Руске Федерације]].<ref name=bse>[http://bse.sci-lib.com/article107048.html White Sea], [[Great Soviet Encyclopedia]] (in Russian)</ref><ref name=brit>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/642594/White-Sea White Sea], Encyclopædia Britannica on-line</ref> Део је акваторије [[северни ледени океан|Северног леденог океана]] са којим је повезано преко [[баренцово море|Баренцовог мора]] са чијом акваторијом је повезано на северу. Целокупна акваторија Белог мора административно припада Русији и сматра се делом унутрашњих руских вода, а административно је подељена између њених федералних субјеката [[Мурманска област|Мурманске]] и [[Архангељска област|Архангељске области]] и [[Карелија|Републике Карелије]].<ref name=rev>A. D. Dobrovolskyi and B. S. Zalogin [http://tapemark.narod.ru/more/10.html Seas of USSR. White Sea], Moscow University (1982) (in Russian)</ref>
 Бело море је дуго времена било једна од најважнијих руских акваторија преко које се одвијао највећи део поморске трговине, а у том погледу нарочито је била важна лука [[Архангељск]]. У садашње време Бело море је важан центар ратне морнарице Русије. [[беломорско-балтички канал|Беломорско-балтичким каналом]] повезано је са [[балтичко море|Балтичким морем]].
 Бело море је једно од тек 4 светска мора које је име добило по боји (преостала 3 су [[Црно море|Црно]], [[жуто море|Жуто]] и [[Црвено море]]). Бело море је уједно и архаичан назив за [[Егејско море]] на југу Европе.
 == Физичко-географске карактеристике ==
@@ Ред 28: / Ред 28: @@
 Бело море се налази на [[северна Европа|северу Европе]] и припада акваторији [[Северни ледени океан|Северног леденог океана]], а многи океанографи га сматрају једним од залива [[баренцово море|Баренцовог мора]]. Северна граница мора према Баренцовом мору иде до линије која повезује рт [[Свјатој Нос]] на [[кољско полуострво|Кољском полуострву]] са ртом [[Кањин Нос]] на [[кањинско полуострво|Кањинском полуострву]].<ref>{{cite web|url=http://www.iho.int/iho_pubs/standard/S-23/S-23_Ed3_1953_EN.pdf|title = Limits of Oceans and Seas, 3rd edition|year=1953|publisher=International Hydrographic Organization|accessdate=6. 2. 2010.}}</ref> Дужина те линије је око 600 km и то је уједно најшири део беломорске акваторије.
 Површина беломорске акваторије је око 90.000 km² и међу морима на чије обале излази Русија оно је површински веће једино од [[Азовско море|Азовског мора]]. На њему се налазе бројна мања и ниска острва укупне површине 347 km² Максимална дубина је 343 метра, просечна око 67 m, док је укупна запремина око 4,4 хиљаде km³. Укупна дужина беломорске обале је преко 20.000 km.
 У физиономији Белог мора јасно се издвајају 4 пространа залива: [[кандалакшки залив|Кандалакшки]] на западу (уједно и најдубљи део мора), [[оњешки залив|Оњешки]] и [[двински залив|Двински]] на југу те [[мезењски залив|Мезењски]] на истоку. Обале уз Кандалакшки и Оњешки залив су јако разуђене, западне обале су генерално достав више и стрмије у поређењу са источним. Међу бројним острвима величином и значајем се издвајају [[Соловецка острва]], острво [[Киј]] и [[Кондостров]] у Оњешком заливу, [[Великиј]] у Кандалакшком заливу и [[Моржовец]] на северу акваторије.
 Сваки део беломорске обале има своје традиционалне називе, па се тако обале овог мора деле на [[кандалакшка обала|Кандалакшку]], [[терска обала|Терску]], [[карелијска обала|Карелијску]], [[поморска обала|Поморску]], [[оњешка обала|Оњешку]], [[љамицка обала|Љамицку]], [[летња обала Белог мора|Летњу]], [[Зимска обала Белог мора|Зимску]], [[Абрамовска обала|Абрамовску]], [[конушинска обала|Конушинску]] и [[Кањинска обала|Кањинску обалу]].
 У Бело море се уливају бројне реке, а највеће међу њима су [[Кем (река)|Кем]], [[Мезењ (река)|Мезењ]], [[Оњега (река)|Оњега]], [[Поној]], [[Сјеверна Двина|Северна Двина]], [[Нива]], [[Ковда]], [[Стрељна]], [[Варзуга]] и бројни други мањи водотоци. Преко [[беломорско-балтички канал|Беломорско-балтичког канала]] повезано је са [[балтичко море|Балтичким море]].
 Најважнији лучки центри на његовим обалама су [[Архангељск]], [[Беломорск]], [[Кем]], [[Кандалакша]], [[Мезењ]], [[Оњега (град)|Оњега]] и [[Северодвинск]].
 Температура површинског слоја воде лети износи 7-15°, а зими је нижа од 1°. Море се зими замрзава и пловно је само од маја до септембра.
 Амплитуда плимног таласа је до 10 m и највиша је у Мезењском заливу.
 == Историја ==
-[[Датотека:Whiteseamap.jpg|thumb|right|250п|Мапа Белог мора (1635)]]
+[[Датотека:Whiteseamap.jpg|мини|десно|250п|Мапа Белог мора (1635)]]
-[[Датотека:Историко-культурный комплекс Соловецких островов.jpg|лево|thumb|250п|[[Соловецки манастир]]]]
+[[Датотека:Историко-культурный комплекс Соловецких островов.jpg|лево|мини|250п|[[Соловецки манастир]]]]
 Становници [[Велики Новгород|Новгорода]] су знали за Бело море од бар 11. века и истраживали су његов економски значај за навигацију и његове обалске шуме богате [[fur trade|крзнарицама]]. Једно од најранијих насеља у близини морске обале развило се у касном 14. веку код [[Kholmogory, Arkhangelsk Oblast|Холмогора]], на реци [[Сјеверна Двина|Северна Двина]]. Одатле је 1492. године, трговачка флота натоварена житом и носећи амбасадоре [[Иван III Васиљевич|Ивана -{III}- Васиљевича]] испловила за Данску, означавајући успостављање прве међународне луке у [[Русија|Русији]].<ref name=h1>[http://holmogory.poccia.ru/index.php Kholmogory web portal] {{Wayback|url=http://holmogory.poccia.ru/index.php |date=20100623024412 }} (in Russian)</ref><ref>{{cite web|url=http://www.lomonosovo.ru/joom/content/view/9/1/ |title=Kholmogory |accessdate=10. 9. 2010 |deadurl=bot: unknown |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090209051525/http://www.lomonosovo.ru/joom/content/view/9/1/ |archivedate=9. 2. 2009 |df=dmy-all }}. lomonosovo.ru (in Russian)</ref>
@@ Ред 61: / Ред 61: @@
 |isbn                  = 9780275956486| accessdate            = 2017-02-08
 | quote                 = It was in pursuit of a northeast passage that the English under the leadership of Richard Chancellor arrived in Kholmogory in 1553.
-}}</ref> Заједно са два друга брода под командом [[Hugh Willoughby|Хју Вилобија]], његова посада је тражила северну руту за [[Индије]], а посебно Индију и Кину. Ова експедиција, коју је спонзирао краљ [[Едвард VI Тјудор|Едвард -{VI}- Тјудор]] и група од око 240 енглеских трговаца, имала је Лондонска овлашћења да успостави трговачке везе. Билобијеви бродови су се раздвојили и били су изгубљени на мору, али је ''Едвард Бонавентура'' успео да пређе Бело море и дође до Холмогора, одакле је Чанселор испраћен до Москве да се сретне са руским [[цар]]ом, [[Иван IV Грозни|Иваном -{IV}-]]. По повратку из Русије 1554. године, Чанселор је донео са собом детаљни опис Москве и руског севера, који су у великој мери били непознати у Европи, као и писмо од цара у коме се изражава жеља за успостављањем трговачких односа са Енглеском. Године 1555 [[Мери I Тјудор|краљица Мери]] је издала повељу којом се одобрава [[Muscovy Company|Московској компанији]] да тргује са Русијом преко руте Белог мора.<ref>Henryk Zins [https://books.google.com/books?id=IK_nAAAAIAAJ&pg=PA35 ''England and the Baltic in the Elizabethan era''], Manchester University Press, 1972. {{page|year=|isbn=978-0-87471-117-2|pages=35, 38}}</ref><ref>Isabel De Madariaga [https://books.google.com/books?id=xdFVn1v3FMUC&pg=PA121 ''Ivan the Terrible''], Yale University Press, 2006. {{page|year=|isbn=978-0-300-11973-2|pages=121}}</ref>
+}}</ref> Заједно са два друга брода под командом [[Hugh Willoughby|Хју Вилобија]], његова посада је тражила северну руту за [[Индије]], а посебно Индију и Кину. Ова експедиција, коју је спонзирао краљ [[Едвард VI Тјудор|Едвард -{VI}- Тјудор]] и група од око 240 енглеских трговаца, имала је Лондонска овлашћења да успостави трговачке везе. Билобијеви бродови су се раздвојили и били су изгубљени на мору, али је ''Едвард Бонавентура'' успео да пређе Бело море и дође до Холмогора, одакле је Чанселор испраћен до Москве да се сретне са руским [[цар]]ом, [[Иван IV Грозни|Иваном -{IV}-]]. По повратку из Русије 1554. године, Чанселор је донео са собом детаљни опис Москве и руског севера, који су у великој мери били непознати у Европи, као и писмо од цара у коме се изражава жеља за успостављањем трговачких односа са Енглеском. Године 1555 [[Мери I Тјудор|краљица Мери]] је издала повељу којом се одобрава [[Muscovy Company|Московској компанији]] да тргује са Русијом преко руте Белог мора.<ref>Henryk Zins [https://books.google.com/books?id=IK_nAAAAIAAJ&pg=PA35 ''England and the Baltic in the Elizabethan era''], Manchester University Press,. {{page|year=1972|isbn=978-0-87471-117-2|pages=35, 38}}</ref><ref>Isabel De Madariaga [https://books.google.com/books?id=xdFVn1v3FMUC&pg=PA121 ''Ivan the Terrible''], Yale University Press,. {{page|year=2006|isbn=978-0-300-11973-2|pages=121}}</ref>
 == Види још ==
@@ Ред 87: / Ред 87: @@
 {{Authority control}}
-[[Категорија:Бело море|*]]
+[[Категорија:Бело море| ]]
 [[Категорија:Мора]]
 [[Категорија:Географија Русије]]

п р у Светска мора и океани
Северни ледени океан	Амундсенов залив Баренцово море Бело море Берингов мореуз Бофорово море Бутијски залив Ванделсово море Гренландско море Источносибирско море Карска врата Карско море Лаптевско море Линколново море Море Густава Адолфа Печорско море Фрамов мореуз Чукотско море
Атлантски океан	Азовско море Алборанско море Аргентинско море Архипелагово море Балеарско море Балтичко море Бафинов залив Бискајски залив Ботнијски залив Ботнијско море Венецуелански залив Гвинејски залив Гренландско море Дански мореуз Дејвисов мореуз Егејско море Ирмингерово море Ирско море Јадранско море Јонско море Залив Кампече Карипско море Келтско море Критско море Лабрадорско море Ламанш Левантско море Керчки мореуз Либијско море Лигурско море Лионски залив Мексички залив Миртојско море Мраморно море Норвешко море Оландско море Саргашко море Северно море Залив Сен Лорен Средоземно море Тиренско море Тракијско море Залив Фанди Фински залив Фоксов залив Хадсонов залив Хебридско море Црно море Џејмсов залив
Индијски океан	Аденски залив Акапски залив Андаманско море Арабијско море Бенгалски залив Камбејски залив Качки залив Лакадивско море Малајски мореуз Мозамбички канал Омански залив Персијски залив Суецки залив Сундски мореуз Тиморско море Црвено море
Тихи океан	Аљаски залив Арафурско море Балијско море Бандско море Берингово море Бизмарково море Бохајско море Бохолско море Висајанско море Жуто море Источно кинеско море Јаванско море Јапанско море Јужно кинеско море Калифорнијски залив Карпентаријски залив Камотеско море Корално море Корско море Макасарски мореуз Молучко море Моро залив Охотско море Савуско море Салишко море Серамско море Сибујанско море Соломоново море Сулуско море Тајландски залив Тасманово море Тонкиншки залив Унутрашње јапанско море Филипинско море Флореско море Халмахерско море Целебеско море Чилеанско море
Јужни океан	Амундсеново море Белингсхаусеново море Веделово море Дејвисово море Дирвилово море Дрејков мореуз Космонаутско море Лазаревљево море Море краља Хокона VII Море сарадње Море Скоша Мосоново море Рисер Ларсеново море Росово море Сомовљево море
Копнена „мора”	Аралско језеро Бајкалско језеро Балхашко језеро Велика језера Каспијско језеро Мртво море Салтон си

п р у Бело море
Северна граница	линија Свјатој Нос→Кањин Нос
Заливи	Кандалакшки Оњешки Двински Мезењски
Беломорска обала	Терска Кандалакшка Карелијска Поморска Оњешка Љамицка Летња Зимска Абрамовска Конушинска Кањинска
Најважније реке	Кем Нива Ковда Мезењ Северна Двина Оњега Стрељна Поној Варзуга Беломорско-балтички канал
Највећа острва	Великиј Кондостров Моржовец Соловецка острва
Градови	Архангељск Кандалакша Беломорск Кем Мезењ Каменка Северодвинск Оњега Умба
Повезани чланци	Мурманска област (Кољско полуострво) Карелија Архангељска област Ненеција Баренцово море→Северни ледени океан Арктички круг Помори

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Немачка Израел Сједињене Државе Чешка
Остале	Енциклопедија Британика 2