Банши — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м pravljenje sablona Cite book
Нема описа измене
Ред 4: Ред 4:
У легенди се говори како женски дух долази када неко треба да умре. Доста је људи наводно чуло тог духа и говоре како она гласно нариче. Следећег дана нека особа коју познају, умре. Први који ју је видео био је [[Ирска|Ирски]] краљ [[Брајан Бору]], [[22. април]]а [[1014]].. Док је са војском био у шуми наводно је видео стару жену која пере одећу у крви. Следећег дана је пронађен мртав у својој кући.
У легенди се говори како женски дух долази када неко треба да умре. Доста је људи наводно чуло тог духа и говоре како она гласно нариче. Следећег дана нека особа коју познају, умре. Први који ју је видео био је [[Ирска|Ирски]] краљ [[Брајан Бору]], [[22. април]]а [[1014]].. Док је са војском био у шуми наводно је видео стару жену која пере одећу у крви. Следећег дана је пронађен мртав у својој кући.


Научници мисле да би чудни гласови које наводно ствара вила могле бити птице које су се настаниле у близини места где је банши виђена. Многи људи који су чули овог духа су испитани и тврде како звук птица није ни сличан ономе што су они чули. Слична бића се појављују у [[Нордијска митологија|Нордијској]]<ref>KELLOG745>Kellog, various (2001:745)</ref><ref>{{Cite book|last=Orchard|first=Andy|title=Dictionary of Norse Myth and Legend|publisher=Cassell|year=1997|isbn=978-0-304-34520-5|pages=}}</ref> и [[Велшка митологија|велшкој]]<ref>{{cite book|last=Wiffen|first=B. B.|title=Choice Notes from "Notes and Queries": Folk Lore|url=https://books.google.com/books?id=Q_NFV5U3ji4C&pg=PA32|year=1859|publisher=Bell and Daldy|pages=32}}</ref> митологији.
Научници мисле да би чудни гласови које наводно ствара вила могле бити птице које су се настаниле у близини места где је банши виђена. Многи људи који су чули овог духа су испитани и тврде како звук птица није ни сличан ономе што су они чули. Слична бића се појављују у [[Нордијска митологија|Нордијској]]<ref>KELLOG745>Kellog, various (2001:745)</ref>{{sfn|Orchard|1997|pp=}} и [[Велшка митологија|велшкој]]<ref>{{cite book|last=Wiffen|first=B. B.|title=Choice Notes from "Notes and Queries": Folk Lore|url=https://books.google.com/books?id=Q_NFV5U3ji4C&pg=PA32|year=1859|publisher=Bell and Daldy|pages=32}}</ref> митологији.


== Референце ==
== Референце ==

Верзија на датум 2. јун 2019. у 08:50

Уметнички приказ виле Банше из 1825.
Уметнички приказ виле Банши из 1825.

Банши (енгл. Banshee ) је женски дух у ирској митологији.

У легенди се говори како женски дух долази када неко треба да умре. Доста је људи наводно чуло тог духа и говоре како она гласно нариче. Следећег дана нека особа коју познају, умре. Први који ју је видео био је Ирски краљ Брајан Бору, 22. априла 1014.. Док је са војском био у шуми наводно је видео стару жену која пере одећу у крви. Следећег дана је пронађен мртав у својој кући.

Научници мисле да би чудни гласови које наводно ствара вила могле бити птице које су се настаниле у близини места где је банши виђена. Многи људи који су чули овог духа су испитани и тврде како звук птица није ни сличан ономе што су они чули. Слична бића се појављују у Нордијској[1][2] и велшкој[3] митологији.

Референце

  1. ^ KELLOG745>Kellog, various (2001:745)
  2. ^ Orchard 1997.
  3. ^ Wiffen, B. B. (1859). Choice Notes from "Notes and Queries": Folk Lore. Bell and Daldy. стр. 32. 

Литература

  • Orchard, Andy (1997). Dictionary of Norse Myth and Legend. Cassell. ISBN 978-0-304-34520-5. 
  • Sorlin, Evelyne (1991). Cris de vie, cris de mort: Les fées du destin dans les pays celtiques (на језику: French). Helsinki: Academia Scientiarum Fennica. ISBN 978-951-41-0650-7. 
  • Lysaght, Patricia (1986). The banshee: The Irish death-messenger. Boulder, Colorado: Roberts Rinehart. ISBN 978-1-57098-138-8. 
  • Briggs, Katharine (1976). An encyclopedia of fairies: Hobgoblins, brownies, bogies, and other supernatural creatures. New York: Pantheon. ISBN 978-0-394-73467-5. 
  • Evans Wentz, Walter Yeeling (1977). The Fairy-Faith in celtic countries, its psychological origin and nature. Gerrards Cross, Bucks.: C. Smythe. OCLC 257400792.