Џедеф Ре — разлика између измена

Џедеф Ре
Џедеф Ре
	Џедеф Реова статуа
Лични подаци
Хијероглифско име
Сахрањен	Гиза
Породица
Супружник	Хетепхерес II
Родитељи	Кеопс
Владавина
Период владавине	око 2566. п. н. е. — 2558. п. н. е. (Четврта династија)
Претходник	Кеопс
Наследник	Кефрен
	Владарске титуле

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 10. јун 2019. у 00:02

Џедеф Ре (познат и као Џедефра, Редједеф или Радједеф, 2566 – 2558) био је староегипатски фараон Четврте династије, Кеопсов син и наследник. Мајка му је вероватно била једна од Кеопсовх нижеразредних супруга. Оженио се полусестром Хетепхерес II. Друга жена била је Кхентетенка, са којом је имао синове Сетка, Бака, Хернета и кћерку Неферхетепес. Био је први фараон који је користио као краљевску титулу Син Ра.

Сазидао је пирамиду у Абу Равашу, 8 km северно од Гизе.

Краљева гробница

Џедеф Ре је саградио пирамиду у близини села Абу Раваш ^[1], која се налази око 10 километара од града Каира, око 8 километара ^[2] северозападно ^[3] од Гизе ^[4], на стеновитим падинама ^[1], успињући се високо над Нилом. Владарева пирамида је најсеверније положена пирамида у Египту ^[5]. Градња пирамиде се свршила брзо после њеног отпочињања градње.^[3] Њена основа је имала око 100 x 100 метара^[5] и остаци пирамиде се уздижу до 10 метара. Јако лоше стање остатака пирамиде се догађа после вађења камена у 19. веку, када је отуда сваког дана у Каиро одношен камен на 300 дева^[2]. Археолози сада допуштају теорију да пирамида никада није била завршена. Најновија истраживања доказују да је пирамида била завршена, али је велика количина пирамиде у 2. веку била растављена. У бољем стању се сачувало само подземље пирамиде, али погребна комора је затрпана и неприступна и сматра се да би ту могао да буде и владарев саркофаг.^[2]

Због тога што је у Абу Равашу нађен велики број изломљених скулптура, сматрало се да је Редеф Ре дошао на власт и трон на укор свога брата Каџаба и да је после смрти био затрт.^[1] Ова теорија је данас превазиђена ^[1] Између фрагмената више од 20 скулптура је једна остала сама недотакнута која је представљала владара као сфингу.^[2] Осим тога се сачувала још једна скулптура која је израђена од црвеног камена кремена, која је израђена у највишем уметничком квалитету.^[2] Употреба црвене боје је резултовала сунчаним култом као и чињеницом да је црвена боја блиска тону људског тела.^[6] Ту се у ствари ради о најстаријим вајарским делима сфинга у Египту и нешто мање старије од Редеф Реове сфинге у Гизи.^[2]

Референце

^ ^а ^б ^в ^г Verner, Bareš & Vachala 2007, стр. 397
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Krejčí & Magdolen 2005, стр. 285
^ ^а ^б Shaw 2003, стр. 112
^ Krejčí & Magdolen 2005, стр. 234
^ ^а ^б Zamarovský 2005, стр. 262
^ Krejčí & Magdolen 2005, стр. 286

Литература

Zamarovský, Vojtěch (2005). Bohové a králové starého Egypta. Brána. стр. 262. ISBN 978-80-7243-267-7.
Shaw, Ian (2003). Dějiny starověkého Egypta. Brno: Kapitola Stará říše. ISBN 978-80-7257-975-4.
Krejčí, Jaromír; Magdolen, Dušan (2005). Zajímavosti ze země pyramid aneb100 nej ze starého Egypta. Praha: Libri. ISBN 978-80-7277-251-3.
Verner, Miroslav; Bareš, Ladislav; Vachala, Břetislav (2007). Encyklopedie starověkého Egypta. Praha: Libri. ISBN 978-80-7277-306-0.

Додатна литература

Peter A. Clayton: Die Pharaonen. Bechtermünz, Augsburg. 1994. ISBN 978-3-8289-0661-7. стр. 50.–51.
Thomas Schneider: Lexikon der Pharaonen. Albatros, Düsseldorf. 2002. ISBN 978-3-491-96053-4. стр. 112.–113.
Jürgen von Beckerath: Handbuch der Ägyptischen Königsnamen. 2. izdanje. von Zabern, Mainz. 1999. ISBN 978-3-8053-2591-2. стр. 52.–53, 178.
Fondation Eugéne Piot: Monuments et Mémoires. Paris, S. 25, 59.
Jean-Claude Goyon: Nouvelles inscrpitions rupestres du Wâdi Hammâmât. Paris 1957, Nr. 23s.
Zahi Hawass (Hrsg.): Die Schätze der Pyramiden. Weltbild, Augsburg. 2003. ISBN 978-3-8289-0809-3. стр. 224.–230.
Mark Lehner: Geheimnis der Pyramiden. Orbis. . München. 1999. pp. 120. ISBN 978-3-572-01039-4. –121.
Michel Valloggia: Au cœur d'une pyramide. Une mission archéologique en Egypte. InFolio, Gollion. 2001. ISBN 978-2-88474-100-2.
Miroslav Verner: Die Pyramiden. Rowohlt, Hamburg. 1999. ISBN 978-3-499-60890-2. стр. 247.–253.
Jürgen von Beckerath: Chronologie des pharaonischen Ägypten. von Zabern, Mainz. 1997. ISBN 978-3-8053-2310-9. стр. 26., 38f., 154, 156–159, 175, 188.
Aidan Dodson, Dyan Hilton: The Complete Royal Families of Ancient Egypt. The American University in Cairo Press. . London. 2004. pp. 52. ISBN 978-977-424-878-8. –61.
Klaus-Peter Kuhlmann: Der „Wasserberg des Djedefre“ (Chufu 01/1). Ein Lagerplatz mit Expeditionsinschriften der 4. Dynastie im Raum der Oase Dachla. In: Mitteilungen des Deutschen Archäologischen Instituts, Abteilung Kairo. (MDAIK) Bd. 61, von Zabern, Mainz. 2005. ISBN 978-3-8053-3496-9. стр. 243.–289.
Miroslav Verner: Archaeological Remarks on the 4th and 5th Dynasty Chronology. In: Archiv Orientální. Bd. 69, Prag 2001, S. 363–418 (PDF; 31 MB).
Dietrich Wildung: Die Rolle ägyptischer Könige im Bewußtsein ihrer Nachwelt. Teil I. Posthume Quellen über die Könige der ersten vier Dynastien (= Münchener Ägyptologische Studien. (MÄS) Bd. 17). Deutscher Kunstverlag, München/ Berlin 1969, S. 193–199.
Otto H. Muck: Cheops und die grosse Pyramide : Die Glanzzeit d. altägypt. Reiches. Olten ; Freiburg i. Br. : Walter, 1958

Спољашње везе

www.touregypt.net

Кеопс	Египатски фараон Четврта династија	Кефрен

[a4-1] а ^б ^в ^г Verner, Bareš & Vachala 2007, стр. 397

[a10-2] а ^б ^в ^г ^д ^ђ Krejčí & Magdolen 2005, стр. 285

[a8-3] а ^б Shaw 2003, стр. 112

[a6-4] Krejčí & Magdolen 2005, стр. 234

[a2-5] а ^б Zamarovský 2005, стр. 262

[a7-6] Krejčí & Magdolen 2005, стр. 286

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

@@ Ред 54: / Ред 54: @@
 * Peter A. Clayton: ''Die Pharaonen.'' Bechtermünz, Augsburg. {{page|year=1994|isbn=978-3-8289-0661-7|pages=50}}–51.
 * Thomas Schneider: ''Lexikon der Pharaonen.'' Albatros, Düsseldorf. {{page|year=2002|isbn=978-3-491-96053-4|pages=112}}–113.
-* Jürgen von Beckerath: ''Handbuch der Ägyptischen Königsnamen.'' 2. Auflage. von Zabern, Mainz. {{page|year=1999|isbn=978-3-8053-2591-2|pages=52}}–53, 178.
+* Jürgen von Beckerath: ''Handbuch der Ägyptischen Königsnamen.'' 2. izdanje. von Zabern, Mainz. {{page|year=1999|isbn=978-3-8053-2591-2|pages=52}}–53, 178.
 * Fondation Eugéne Piot: ''Monuments et Mémoires.'' Paris, S. 25, 59.
 * Jean-Claude Goyon: ''Nouvelles inscrpitions rupestres du Wâdi Hammâmât.'' Paris 1957, Nr. 23s.
 * Zahi Hawass (Hrsg.): ''Die Schätze der Pyramiden''. Weltbild, Augsburg. {{page|year=2003|isbn=978-3-8289-0809-3|pages=224}}–230.
-* Mark Lehner: ''Geheimnis der Pyramiden.'' Orbis, München. {{page|year=1999|isbn=978-3-572-01039-4|pages=120}}–121.
+* Mark Lehner: ''Geheimnis der Pyramiden.'' Orbis. {{page1|publisher=|location=München|year=1999|isbn=978-3-572-01039-4|pages=120}}–121.
 * Michel Valloggia: ''Au cœur d'une pyramide. Une mission archéologique en Egypte.'' InFolio, Gollion. {{page|year=2001|isbn=978-2-88474-100-2|pages=}}
 * Miroslav Verner: ''Die Pyramiden.'' Rowohlt, Hamburg. {{page|year=1999|isbn=978-3-499-60890-2|pages=247}}–253.
 * Jürgen von Beckerath: ''Chronologie des pharaonischen Ägypten.'' von Zabern, Mainz. {{page|year=1997|isbn=978-3-8053-2310-9|pages=26}}, 38f., 154, 156–159, 175, 188.
-* Aidan Dodson, Dyan Hilton: ''The Complete Royal Families of Ancient Egypt.'' The American University in Cairo Press, London. {{page|year=2004|isbn=978-977-424-878-8|pages=52}}–61.
+* Aidan Dodson, Dyan Hilton: ''The Complete Royal Families of Ancient Egypt.'' The American University in Cairo Press. {{page1|publisher=|location=London|year=2004|isbn=978-977-424-878-8|pages=52}}–61.
 * Klaus-Peter Kuhlmann: ''Der „Wasserberg des Djedefre“ (Chufu 01/1). Ein Lagerplatz mit Expeditionsinschriften der 4. Dynastie im Raum der Oase Dachla.'' In: ''Mitteilungen des Deutschen Archäologischen Instituts, Abteilung Kairo.'' (MDAIK) Bd. 61, von Zabern, Mainz. {{page|year=2005|isbn=978-3-8053-3496-9|pages=243}}–289.
 * Miroslav Verner: ''Archaeological Remarks on the 4th and 5th Dynasty Chronology.'' In: ''Archiv Orientální.'' Bd. 69, Prag 2001, S. 363–418 ([http://www.gizapyramids.org/pdf%20library/verner_archiv_or_69.pdf PDF; 31 MB]).