Џедеф Ре — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м pravljenje sablona Cite book
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 1: Ред 1:
{{Фараон
{{Фараон
| име= Џедеф Ре
| име= Џедеф Ре
| слика= Louvre 032007 19.jpg
| слика = Louvre 032007 19.jpg
| опис_слике = Џедеф Реова статуа
| опис_слике = Џедеф Реова статуа
| дан_рођења =
| дан_рођења =
| месец_рођења =
| месец_рођења =
| година_рођења =
| година_рођења =
| место_рођења =
| место_рођења =
| држава_рођења =
| држава_рођења =
| дан_смрти =
| дан_смрти =
| месец_смрти =
| месец_смрти =
| година_смрти =
| година_смрти =
| место_смрти =
| место_смрти =
| држава_смрти =
| држава_смрти =
| хијероглифско_име= <hiero>N5-R11-I9</hiero>
| хијероглифско_име= <hiero>N5-R11-I9</hiero>
| тронско име=
| тронско име=
| златни_Хорус=
| златни_Хорус=
| небти натпис=
| небти натпис=
| владао_у_периоду= око 2566. п. н. е. — 2558. п. н. е.
| владао_у_периоду= око 2566. п. н. е. — 2558. п. н. е.
| претходник= [[Кеопс]]
| претходник= [[Кеопс]]
| наследник= [[Кефрен]]
| наследник= [[Кефрен]]
| супружник= [[Хетепхерес II]]
| супружник= [[Хетепхерес II]]
| потомци=
| потомци=
| династија= [[Четврта египатска династија|Четврта династија]]
| династија= [[Четврта египатска династија|Четврта династија]]
| отац= [[Кеопс]]
| отац= [[Кеопс]]
| мајка=
| мајка=
| сахрањен= [[Гиза]]
| сахрањен= [[Гиза]]
| Гробница= [[Кеопсова пирамида]]
| Гробница= [[Кеопсова пирамида]]
| алтернативна имена =
| алтернативна имена =
| улога=
| улога=
|}}
|}}
'''Џедеф Ре''' (познат и као Џедефра, Редједеф или Радједеф, 2566 – 2558) био је [[Стари Египат|староегипатски]] [[фараон]] Четврте династије, [[Кеопс]]ов син и наследник. Мајка му је вероватно била једна од Кеопсовх нижеразредних супруга. Оженио се полусестром [[Хетепхерес II]]. Друга жена била је [[Кхентетенка]], са којом је имао синове [[Сетка]], [[Српски сроднички односи|Бака]], [[Хернет]]а и кћерку [[Неферхетепес]].
'''Џедеф Ре''' (познат и као Џедефра, Редједеф или Радједеф, 2566 – 2558) био је [[Стари Египат|староегипатски]] [[фараон]] Четврте династије, [[Кеопс]]ов син и наследник. Мајка му је вероватно била једна од Кеопсовх нижеразредних супруга. Оженио се полусестром [[Хетепхерес II]]. Друга жена била је [[Кхентетенка]], са којом је имао синове [[Сетка]], [[Српски сроднички односи|Бака]], [[Хернет]]а и кћерку [[Неферхетепес]].
Ред 36: Ред 36:


== Краљева гробница ==
== Краљева гробница ==
Џедеф Ре је саградио пирамиду у близини села [[Абу Раваш]] <ref name="a4">{{harvnb|Verner|Bareš|Vachala|2007|p=397}}</ref>, која се налази око 10 километара од града [[Каиро|Каира]], око 8 километара <ref name="a10">{{harvnb|Krejčí|Magdolen|2005|p=285}}</ref> северозападно <ref name="a8">{{harvnb|Shaw|2003|p=112}}</ref> од Гизе <ref name="a6">{{harvnb|Krejčí|Magdolen|2005|p=234}}</ref>, на стеновитим падинама <ref name="a4" />, успињући се високо над Нилом. Владарева пирамида је најсеверније положена пирамида у Египту <ref name="a2">{{harvnb|Zamarovský|2005|p=262}}</ref>. Градња пирамиде се свршила брзо после њеног отпочињања градње.<ref name="a8" /> Њена основа је имала око 100 x 100 метара<ref name="a2" /> и остаци пирамиде се уздижу до 10 метара. Јако лоше стање остатака пирамиде се догађа после вађења камена у 19. веку, када је отуда сваког дана у Каиро одношен [[камен]] на 300 дева<ref name="a10" />. Археолози сада допуштају теорију да пирамида никада није била завршена. Најновија истраживања доказују да је [[пирамиде|пирамида]] била завршена, али је велика количина пирамиде у 2. веку била растављена. У бољем стању се сачувало само подземље пирамиде, али погребна комора је затрпана и неприступна и сматра се да би ту могао да буде и владарев саркофаг.<ref name="a10" />
Џедеф Ре је саградио пирамиду у близини села [[Абу Раваш]] <ref name="a4">{{harvnb|Verner|Bareš|Vachala|2007|p=397}}</ref>, која се налази око 10 km од града [[Каиро|Каира]], око 8 km <ref name="a10">{{harvnb|Krejčí|Magdolen|2005|p=285}}</ref> северозападно <ref name="a8">{{harvnb|Shaw|2003|p=112}}</ref> од Гизе <ref name="a6">{{harvnb|Krejčí|Magdolen|2005|p=234}}</ref>, на стеновитим падинама <ref name="a4" />, успињући се високо над Нилом. Владарева пирамида је најсеверније положена пирамида у Египту <ref name="a2">{{harvnb|Zamarovský|2005|p=262}}</ref>. Градња пирамиде се свршила брзо после њеног отпочињања градње.<ref name="a8" /> Њена основа је имала око 100 x 100 m<ref name="a2" /> и остаци пирамиде се уздижу до 10 m. Јако лоше стање остатака пирамиде се догађа после вађења камена у 19. веку, када је отуда сваког дана у Каиро одношен [[камен]] на 300 дева<ref name="a10" />. Археолози сада допуштају теорију да пирамида никада није била завршена. Најновија истраживања доказују да је [[пирамиде|пирамида]] била завршена, али је велика количина пирамиде у 2. веку била растављена. У бољем стању се сачувало само подземље пирамиде, али погребна комора је затрпана и неприступна и сматра се да би ту могао да буде и владарев саркофаг.<ref name="a10" />


Због тога што је у Абу Равашу нађен велики број изломљених [[скулптура]], сматрало се да је Редеф Ре дошао на власт и трон на укор свога брата [[Каџаб]]а и да је после смрти био затрт.<ref name="a4" /> Ова теорија је данас превазиђена <ref name="a4" /> Између фрагмената више од 20 скулптура је једна остала сама недотакнута која је представљала владара као сфингу.<ref name="a10" /> Осим тога се сачувала још једна скулптура која је израђена од црвеног камена [[кремен]]а, која је израђена у највишем уметничком квалитету.<ref name="a10" /> Употреба црвене боје је резултовала сунчаним култом као и чињеницом да је црвена боја блиска тону људског тела.<ref name="a7">{{harvnb|Krejčí|Magdolen|2005|p=286}}</ref> Ту се у ствари ради о најстаријим вајарским делима сфинга у Египту и нешто мање старије од Редеф Реове сфинге у [[Гиза|Гизи]].<ref name="a10" />
Због тога што је у Абу Равашу нађен велики број изломљених [[скулптура]], сматрало се да је Редеф Ре дошао на власт и трон на укор свога брата [[Каџаб]]а и да је после смрти био затрт.<ref name="a4" /> Ова теорија је данас превазиђена <ref name="a4" /> Између фрагмената више од 20 скулптура је једна остала сама недотакнута која је представљала владара као сфингу.<ref name="a10" /> Осим тога се сачувала још једна скулптура која је израђена од црвеног камена [[кремен]]а, која је израђена у највишем уметничком квалитету.<ref name="a10" /> Употреба црвене боје је резултовала сунчаним култом као и чињеницом да је црвена боја блиска тону људског тела.<ref name="a7">{{harvnb|Krejčí|Magdolen|2005|p=286}}</ref> Ту се у ствари ради о најстаријим вајарским делима сфинга у Египту и нешто мање старије од Редеф Реове сфинге у [[Гиза|Гизи]].<ref name="a10" />
Ред 45: Ред 45:
== Литература ==
== Литература ==
{{refbegin|2}}
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Zamarovský|first=Vojtěch|title=Bohové a králové starého Egypta|url=https://books.google.com/books?id=I6y8AAAACAAJ|year=2005|publisher=Brána|isbn=978-80-7243-267-7|pages=262}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Zamarovský|first=Vojtěch|title=Bohové a králové starého Egypta|url=https://books.google.com/books?id=I6y8AAAACAAJ|year=2005|publisher=Brána|isbn=978-80-7243-267-7|pages=262}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Shaw|first=Ian|authorlink= |coauthors= |title=Dějiny starověkého Egypta|year=2003|url= |publisher=Kapitola Stará říše |location=Brno|isbn=978-80-7257-975-4}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Shaw|first=Ian|authorlink= |others= |title=Dějiny starověkého Egypta|year=2003|url= |publisher=Kapitola Stará říše |location=Brno|isbn=978-80-7257-975-4|pages=}}
* {{Cite book |ref= harv|last1=Krejčí|first1=Jaromír|last2=Magdolen|first2=Dušan|title=Zajímavosti ze země pyramid aneb100 nej ze starého Egypta|url=https://books.google.com/books?id=njmEAAAACAAJ|year=2005|location=Praha|publisher=Libri|isbn=978-80-7277-251-3}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Krejčí|first=Jaromír|last2=Magdolen|first2=Dušan|title=Zajímavosti ze země pyramid aneb100 nej ze starého Egypta|url=https://books.google.com/books?id=njmEAAAACAAJ|year=2005|location=Praha|publisher=Libri|isbn=978-80-7277-251-3|pages=}}
* {{Cite book |ref= harv|last1=Verner|first1=Miroslav|last2=Bareš|first2=Ladislav|last3=Vachala|first3=Břetislav|title=Encyklopedie starověkého Egypta|url=https://books.google.com/books?id=a8aTtgAACAAJ|year=2007|location=Praha|publisher=Libri|isbn=978-80-7277-306-0}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Verner|first=Miroslav|last2=Bareš|first2=Ladislav|last3=Vachala|first3=Břetislav|title=Encyklopedie starověkého Egypta|url=https://books.google.com/books?id=a8aTtgAACAAJ|year=2007|location=Praha|publisher=Libri|isbn=978-80-7277-306-0|pages=}}


{{refend}}
{{refend}}
Ред 61: Ред 61:
* Michel Valloggia: ''Au cœur d'une pyramide. Une mission archéologique en Egypte.'' InFolio, Gollion. {{page|year=2001|isbn=978-2-88474-100-2|pages=}}
* Michel Valloggia: ''Au cœur d'une pyramide. Une mission archéologique en Egypte.'' InFolio, Gollion. {{page|year=2001|isbn=978-2-88474-100-2|pages=}}
* Miroslav Verner: ''Die Pyramiden.'' Rowohlt, Hamburg. {{page|year=1999|isbn=978-3-499-60890-2|pages=247}}–253.
* Miroslav Verner: ''Die Pyramiden.'' Rowohlt, Hamburg. {{page|year=1999|isbn=978-3-499-60890-2|pages=247}}–253.
* Jürgen von Beckerath: ''Chronologie des pharaonischen Ägypten.'' von Zabern, Mainz. {{page|year=1997|isbn=978-3-8053-2310-9|pages=26}}, 38f., 154, 156–159, 175, 188.
* Jürgen von Beckerath: ''Chronologie des pharaonischen Ägypten.'' von Zabern, Mainz. {{page|year=1997|isbn=978-3-8053-2310-9|pages=26, 38}}f., 154, 156–159, 175, 188.
* Aidan Dodson, Dyan Hilton: ''The Complete Royal Families of Ancient Egypt.'' The American University in Cairo Press. {{page1|publisher=|location=London|year=2004|isbn=978-977-424-878-8|pages=52}}–61.
* Aidan Dodson, Dyan Hilton: ''The Complete Royal Families of Ancient Egypt.'' The American University in Cairo Press. {{page1|publisher=|location=London|year=2004|isbn=978-977-424-878-8|pages=52}}–61.
* Klaus-Peter Kuhlmann: ''Der „Wasserberg des Djedefre“ (Chufu 01/1). Ein Lagerplatz mit Expeditionsinschriften der 4. Dynastie im Raum der Oase Dachla.'' In: ''Mitteilungen des Deutschen Archäologischen Instituts, Abteilung Kairo.'' (MDAIK) Bd. 61, von Zabern, Mainz. {{page|year=2005|isbn=978-3-8053-3496-9|pages=243}}–289.
* Klaus-Peter Kuhlmann: ''Der „Wasserberg des Djedefre“ (Chufu 01/1). Ein Lagerplatz mit Expeditionsinschriften der 4. Dynastie im Raum der Oase Dachla.'' In: ''Mitteilungen des Deutschen Archäologischen Instituts, Abteilung Kairo.'' (MDAIK) Bd. 61, von Zabern, Mainz. {{page|year=2005|isbn=978-3-8053-3496-9|pages=243}}–289.
Ред 71: Ред 71:
{{портал|Стари Египат}}
{{портал|Стари Египат}}
{{Commonscat|Djedefra}}
{{Commonscat|Djedefra}}

* [http://www.touregypt.net/featurestories/djedefre.htm -{www.touregypt.net}-]
* [http://www.touregypt.net/featurestories/djedefre.htm -{www.touregypt.net}-]


{{низ
{{низ
|пре=[[Кеопс]]
| пре=[[Кеопс]]
|списак=[[Фараон|Египатски фараон]]<br />[[Четврта египатска династија|Четврта династија]]
| списак=[[Фараон|Египатски фараон]]<br />[[Четврта египатска династија|Четврта династија]]
|после=[[Кефрен]]
| после=[[Кефрен]]
}}
}}
{{Фараони Египта}}
{{Фараони Египта}}

Верзија на датум 10. јун 2019. у 04:24

Џедеф Ре
Џедеф Реова статуа
Лични подаци
Хијероглифско име
N5R11I9
СахрањенГиза
Породица
СупружникХетепхерес II
РодитељиКеопс
Владавина
Период владавинеоко 2566. п. н. е. — 2558. п. н. е. (Четврта династија)
ПретходникКеопс
НаследникКефрен

Џедеф Ре (познат и као Џедефра, Редједеф или Радједеф, 2566 – 2558) био је староегипатски фараон Четврте династије, Кеопсов син и наследник. Мајка му је вероватно била једна од Кеопсовх нижеразредних супруга. Оженио се полусестром Хетепхерес II. Друга жена била је Кхентетенка, са којом је имао синове Сетка, Бака, Хернета и кћерку Неферхетепес. Био је први фараон који је користио као краљевску титулу Син Ра.

Сазидао је пирамиду у Абу Равашу, 8 km северно од Гизе.

Краљева гробница

Џедеф Ре је саградио пирамиду у близини села Абу Раваш [1], која се налази око 10 km од града Каира, око 8 km [2] северозападно [3] од Гизе [4], на стеновитим падинама [1], успињући се високо над Нилом. Владарева пирамида је најсеверније положена пирамида у Египту [5]. Градња пирамиде се свршила брзо после њеног отпочињања градње.[3] Њена основа је имала око 100 x 100 m[5] и остаци пирамиде се уздижу до 10 m. Јако лоше стање остатака пирамиде се догађа после вађења камена у 19. веку, када је отуда сваког дана у Каиро одношен камен на 300 дева[2]. Археолози сада допуштају теорију да пирамида никада није била завршена. Најновија истраживања доказују да је пирамида била завршена, али је велика количина пирамиде у 2. веку била растављена. У бољем стању се сачувало само подземље пирамиде, али погребна комора је затрпана и неприступна и сматра се да би ту могао да буде и владарев саркофаг.[2]

Због тога што је у Абу Равашу нађен велики број изломљених скулптура, сматрало се да је Редеф Ре дошао на власт и трон на укор свога брата Каџаба и да је после смрти био затрт.[1] Ова теорија је данас превазиђена [1] Између фрагмената више од 20 скулптура је једна остала сама недотакнута која је представљала владара као сфингу.[2] Осим тога се сачувала још једна скулптура која је израђена од црвеног камена кремена, која је израђена у највишем уметничком квалитету.[2] Употреба црвене боје је резултовала сунчаним култом као и чињеницом да је црвена боја блиска тону људског тела.[6] Ту се у ствари ради о најстаријим вајарским делима сфинга у Египту и нешто мање старије од Редеф Реове сфинге у Гизи.[2]

Референце

  1. ^ а б в г Verner, Bareš & Vachala 2007, стр. 397
  2. ^ а б в г д ђ Krejčí & Magdolen 2005, стр. 285
  3. ^ а б Shaw 2003, стр. 112
  4. ^ Krejčí & Magdolen 2005, стр. 234
  5. ^ а б Zamarovský 2005, стр. 262
  6. ^ Krejčí & Magdolen 2005, стр. 286

Литература

Додатна литература

  • Peter A. Clayton: Die Pharaonen. Bechtermünz, Augsburg. 1994. ISBN 978-3-8289-0661-7. стр. 50.–51.
  • Thomas Schneider: Lexikon der Pharaonen. Albatros, Düsseldorf. 2002. ISBN 978-3-491-96053-4. стр. 112.–113.
  • Jürgen von Beckerath: Handbuch der Ägyptischen Königsnamen. 2. izdanje. von Zabern, Mainz. 1999. ISBN 978-3-8053-2591-2. стр. 52.–53, 178.
  • Fondation Eugéne Piot: Monuments et Mémoires. Paris, S. 25, 59.
  • Jean-Claude Goyon: Nouvelles inscrpitions rupestres du Wâdi Hammâmât. Paris 1957, Nr. 23s.
  • Zahi Hawass (Hrsg.): Die Schätze der Pyramiden. Weltbild, Augsburg. 2003. ISBN 978-3-8289-0809-3. стр. 224.–230.
  • Mark Lehner: Geheimnis der Pyramiden. Orbis. . München. 1999. pp. 120. ISBN 978-3-572-01039-4. –121.
  • Michel Valloggia: Au cœur d'une pyramide. Une mission archéologique en Egypte. InFolio, Gollion. 2001. ISBN 978-2-88474-100-2.
  • Miroslav Verner: Die Pyramiden. Rowohlt, Hamburg. 1999. ISBN 978-3-499-60890-2. стр. 247.–253.
  • Jürgen von Beckerath: Chronologie des pharaonischen Ägypten. von Zabern, Mainz. 1997. ISBN 978-3-8053-2310-9. стр. 26, 38.f., 154, 156–159, 175, 188.
  • Aidan Dodson, Dyan Hilton: The Complete Royal Families of Ancient Egypt. The American University in Cairo Press. . London. 2004. pp. 52. ISBN 978-977-424-878-8. –61.
  • Klaus-Peter Kuhlmann: Der „Wasserberg des Djedefre“ (Chufu 01/1). Ein Lagerplatz mit Expeditionsinschriften der 4. Dynastie im Raum der Oase Dachla. In: Mitteilungen des Deutschen Archäologischen Instituts, Abteilung Kairo. (MDAIK) Bd. 61, von Zabern, Mainz. 2005. ISBN 978-3-8053-3496-9. стр. 243.–289.
  • Miroslav Verner: Archaeological Remarks on the 4th and 5th Dynasty Chronology. In: Archiv Orientální. Bd. 69, Prag 2001, S. 363–418 (PDF; 31 MB).
  • Dietrich Wildung: Die Rolle ägyptischer Könige im Bewußtsein ihrer Nachwelt. Teil I. Posthume Quellen über die Könige der ersten vier Dynastien (= Münchener Ägyptologische Studien. (MÄS) Bd. 17). Deutscher Kunstverlag, München/ Berlin 1969, S. 193–199.
  • Otto H. Muck: Cheops und die grosse Pyramide : Die Glanzzeit d. altägypt. Reiches. Olten ; Freiburg i. Br. : Walter, 1958

Спољашње везе

Џедеф Ре на Викимедијиној остави.


Египатски фараон
Четврта династија
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џедеф_Ре&oldid=21962117”