Дисидент — разлика између измена
м Бот: обликујем ISBN |
м Уклоњена веза: Отпор |
||
Ред 3: | Ред 3: | ||
Дисидентско деловање постало је посебно интересантно и значајно у [[20. век|20. веку]] појавом [[тоталитаризам|тоталитарних]] режима: [[комунизам|комунизма]], [[фашизам|фашизма]], [[нацизам|нацизма]]. У тим системима поједини интелектуалци успевали су да нађу снаге и храбрости да тоталитарним режимима супротставе своје идеје и искажу их кроз најчешће [[уметност]] или директним обраћењем у јавности, колико је то уопште дисидентима било могуће. Својим деловањем у књижевности, сликарству, филмској, позоришној уметности и другим начинима јавног деловања они су обично критиковали тоталитарни режим и указивали на пут враћања у слободно друштво. |
Дисидентско деловање постало је посебно интересантно и значајно у [[20. век|20. веку]] појавом [[тоталитаризам|тоталитарних]] режима: [[комунизам|комунизма]], [[фашизам|фашизма]], [[нацизам|нацизма]]. У тим системима поједини интелектуалци успевали су да нађу снаге и храбрости да тоталитарним режимима супротставе своје идеје и искажу их кроз најчешће [[уметност]] или директним обраћењем у јавности, колико је то уопште дисидентима било могуће. Својим деловањем у књижевности, сликарству, филмској, позоришној уметности и другим начинима јавног деловања они су обично критиковали тоталитарни режим и указивали на пут враћања у слободно друштво. |
||
Често се дешавало да режим прогања своје дисиденте користећи различите облике [[репресија|репресије]], а неретко је прибегавао и [[ликвидација|ликвидацији]]. На овај начин режим би ширио [[страх]] међу становништвом и смањивао број оних који би пружили евентуални организовани |
Често се дешавало да режим прогања своје дисиденте користећи различите облике [[репресија|репресије]], а неретко је прибегавао и [[ликвидација|ликвидацији]]. На овај начин режим би ширио [[страх]] међу становништвом и смањивао број оних који би пружили евентуални организовани отпор. |
||
Пошто је дисидентско деловање често једини могући облик [[политика|политичког]] [[Активизам|деловања]] у тоталитарним системима, јер је у њима најчешће забрањено свако политичко организовање осим режимског или под окриљем режима, [[диктатура|диктатори]] су често прибегавали фабриковању лажних дисидената, како би с једне стране унели раздор међу дисидентима, а с друге стране себе представили толерантним. |
Пошто је дисидентско деловање често једини могући облик [[политика|политичког]] [[Активизам|деловања]] у тоталитарним системима, јер је у њима најчешће забрањено свако политичко организовање осим режимског или под окриљем режима, [[диктатура|диктатори]] су често прибегавали фабриковању лажних дисидената, како би с једне стране унели раздор међу дисидентима, а с друге стране себе представили толерантним. |
Верзија на датум 13. јун 2019. у 21:07
Дисидент (лат. dissident од dissidere што значи видети одвојено, по страни[1]) је отпадник, одметник, онај који се издваја у мишљењу од владајуће већине. Дисидент је противник државно—политичког система своје земље, онај који одбаци своју веру или напусти своју политичку партију.
Дисидентско деловање постало је посебно интересантно и значајно у 20. веку појавом тоталитарних режима: комунизма, фашизма, нацизма. У тим системима поједини интелектуалци успевали су да нађу снаге и храбрости да тоталитарним режимима супротставе своје идеје и искажу их кроз најчешће уметност или директним обраћењем у јавности, колико је то уопште дисидентима било могуће. Својим деловањем у књижевности, сликарству, филмској, позоришној уметности и другим начинима јавног деловања они су обично критиковали тоталитарни режим и указивали на пут враћања у слободно друштво.
Често се дешавало да режим прогања своје дисиденте користећи различите облике репресије, а неретко је прибегавао и ликвидацији. На овај начин режим би ширио страх међу становништвом и смањивао број оних који би пружили евентуални организовани отпор.
Пошто је дисидентско деловање често једини могући облик политичког деловања у тоталитарним системима, јер је у њима најчешће забрањено свако политичко организовање осим режимског или под окриљем режима, диктатори су често прибегавали фабриковању лажних дисидената, како би с једне стране унели раздор међу дисидентима, а с друге стране себе представили толерантним.
Извори
- ^ Велики лексикон страних речи и израза, ISBN 978-86-7710-148-0
Литература
- Radojević, Mira (2010). „Jugoslovenska politička emigracija i disidentstvo u Jugoslaviji (podrška Saveza "Oslobođenje" demokratskoj opoziciji)”. Disidentstvo u suvremenoj povijesti. Zagreb: Hrvatski institut za povijest. стр. 271—291.