Бодидарма — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљам преусмерења; козметичке измене
Ред 20: Ред 20:
| утицао_на =
| утицао_на =
}}
}}
'''Бодидарма''' (санскрт: बोधिधर्म ''Bodhidharma''; на кинеском: '''Та Мо'''; око [[470]] — [[543]].) је био индијски [[будизам|будистички]] [[монаштво|монах]] који је, према предању, донео [[зен|ч'ан]], медитативну школу будизма, у [[Кина|Кину]].
'''Бодидарма''' (санскрт: बोधिधर्म ''Bodhidharma''; на кинеском: '''Та Мо'''; око [[470]] — [[543]].) је био индијски [[будизам|будистички]] [[монаштво|монах]] који је, према предању, донео [[зен|ч'ан]], медитативну школу будизма, у [[Кина|Кину]].


== Живот ==
== Живот ==


Описи његовог живота претежно су легендарни. Он је између [[520]]. и [[526]]. године из [[Индија|Индије]] дошао у [[Кина|Кину]] где је постао први ''тсу'' ([[патријарх]], дословно предак) [[чан]] школе.<ref>E. Wood, „Zen Dictionary" (1962)</ref><ref name="Ju-Lan-285-296">Fung Ju-Lan, ''Istorija kineske filozofije'' (str. 285-296.), NOLIT, Beograd, 1977.</ref> У Кини је Бодидарма предао учење [[Dazu Huike|Хуејкеју]] (486—593), који је био други кинески патријарх. [[Чан]] учење је тамо убрзо успоставило изванредан утицај.<ref name="Ju-Lan-285-296"/>
Описи његовог живота претежно су легендарни. Он је између [[520]]. и [[526]]. године из [[Индија|Индије]] дошао у [[Кина|Кину]] где је постао први ''тсу'' ([[патријарх]], дословно предак) [[зен|чан]] школе.<ref>E. Wood, „Zen Dictionary" (1962)</ref><ref name="Ju-Lan-285-296">Fung Ju-Lan, ''Istorija kineske filozofije'' (str. 285-296.), NOLIT, Beograd, 1977.</ref> У Кини је Бодидарма предао учење [[Dazu Huike|Хуејкеју]] (486—593), који је био други кинески патријарх. [[Зен|Чан]] учење је тамо убрзо успоставило изванредан утицај.<ref name="Ju-Lan-285-296"/>


Данас научници углавном не узимају нарочито озбиљно ово предање. Заправо, историјску подлогу за ч'ан у Кини већ су били створили људи као што су [[Сенг-чао]] и [[Тао-шенг]]. <ref name="Ju-Lan-285-296"/>
Данас научници углавном не узимају нарочито озбиљно ово предање. Заправо, историјску подлогу за ч'ан у Кини већ су били створили људи као што су [[Сенг-чао]] и [[Tao Šeng|Тао-шенг]]. <ref name="Ju-Lan-285-296"/>


== Учење ==
== Учење ==


Своја учења је заснивао на Ланкаватара сутри, а његова порука је сажета у чувеним стиховима:
Своја учења је заснивао на Ланкаватара сутри, а његова порука је сажета у чувеним стиховима:
:Засебно преношење изван списа,
:Засебно преношење изван списа,
:Независно од речи или слова,
:Независно од речи или слова,
:Непосредно упућивање на ум,
:Непосредно упућивање на ум,
:Увиђање природе и постизање будаства.<ref>Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.</ref>
:Увиђање природе и постизање будаства.<ref>Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.</ref>



Верзија на датум 16. јун 2019. у 05:37

Бодидарма
Бодидарма, дрворез Јошитошија из 1887.
Лични подаци
Датум рођења483.
Место рођењаИндија,
Датум смрти540.
Место смртиShaolin Monastery,

Бодидарма (санскрт: बोधिधर्म Bodhidharma; на кинеском: Та Мо; око 470543.) је био индијски будистички монах који је, према предању, донео ч'ан, медитативну школу будизма, у Кину.

Живот

Описи његовог живота претежно су легендарни. Он је између 520. и 526. године из Индије дошао у Кину где је постао први тсу (патријарх, дословно предак) чан школе.[1][2] У Кини је Бодидарма предао учење Хуејкеју (486—593), који је био други кинески патријарх. Чан учење је тамо убрзо успоставило изванредан утицај.[2]

Данас научници углавном не узимају нарочито озбиљно ово предање. Заправо, историјску подлогу за ч'ан у Кини већ су били створили људи као што су Сенг-чао и Тао-шенг. [2]

Учење

Своја учења је заснивао на Ланкаватара сутри, а његова порука је сажета у чувеним стиховима:

Засебно преношење изван списа,
Независно од речи или слова,
Непосредно упућивање на ум,
Увиђање природе и постизање будаства.[3]

Референце

  1. ^ E. Wood, „Zen Dictionary" (1962)
  2. ^ а б в Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije (str. 285-296.), NOLIT, Beograd, 1977.
  3. ^ Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.

Види још

Спољашње везе