Екосистеми мора — разлика између измена
м Dcirovic је преместио страницу Животне заједнице мора на Екосистеми мора: Spajanje istorija |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Екосистем мора''' представља јединство биоценозе и биотопа. Животна заједница у природи мора заузимати неки простор у коме чланови те заједнице задовољавају своје потребе: крећу се, узимају храну, дишу налазе заклон и заштиту. Тај простор се назива [[биотоп]] и њега насељавају припадници одговарајуће [[Биоценоза|биоценозе]]. Они успостављају врло сложене међусобне односе и такође се повезују са околином у којој живе. Биоценоза и биотоп заједно чине еколошки систем вишег реда — [[Екосистем|екосистем.]]<ref>{{Cite web|url=https://www.oceanicinstitute.org/aboutoceans/aquafacts.html|title=Oceanic Institute|website=www.oceanicinstitute.org| |
'''Екосистем мора''' представља јединство биоценозе и биотопа. Животна заједница у природи мора заузимати неки простор у коме чланови те заједнице задовољавају своје потребе: крећу се, узимају храну, дишу налазе заклон и заштиту. Тај простор се назива [[биотоп]] и њега насељавају припадници одговарајуће [[Биоценоза|биоценозе]]. Они успостављају врло сложене међусобне односе и такође се повезују са околином у којој живе. Биоценоза и биотоп заједно чине еколошки систем вишег реда — [[Екосистем|екосистем.]]<ref>{{Cite web|url=https://www.oceanicinstitute.org/aboutoceans/aquafacts.html|title=Oceanic Institute|website=www.oceanicinstitute.org|accessdate=1. 12. 2018}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.nationalgeographic.com/environment/habitats/ocean/|title=Ocean Habitats and Information|date=5. 01. 2017|accessdate=1. 12. 2018}}</ref> and 90% of habitable space on Earth.<ref>{{Cite web|url=http://www.unesco.org/new/en/natural-sciences/ioc-oceans/focus-areas/rio-20-ocean/blueprint-for-the-future-we-want/marine-biodiversity/facts-and-figures-on-marine-biodiversity/|title=Facts and figures on marine biodiversity {{!}} United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization|website=www.unesco.org|language=en|accessdate=1. 12. 2018}}</ref> Различити екосистеми у једној климатској зони групишу се у веће цјелине - [[биоме|биоме.]]<ref>[[Екосистем]]</ref> Јединство екосистема почива на интеракцијама живих бића и незиве околине: [[Земљиште|земљишта]], [[Вода|воде]], [[ваздух]]а и слично. Екосистеми су веома сложени и динамични системи. За разлику од континената од којих је већина углавном раздвојена огромним воденим пространствима, океани и мора су међусобно повезани и чине једну цјелину. Свјетско море обухвата око 71% Земљине површине. Због наадекватне заштите екосистеми могу бити уништени због [[Климатска промена|климатских промјена]]. |
||
У морским екосистемема разликују се два типа станишта: ''морско дно'' и ''слободна вода''. Њих насељавају различити организми који изграђују ''животну заједницу морског дна'' и ''животну заједницу слободне воде''. Животну заједницу морског дна чине организми који могу бити причвршћени за подлогу ([[бентос]]) или се могу слободно кретати по морском дну ([[планктон]] - лебде у води ношени воденим струјама и [[нектон]] — активни пливачи). |
У морским екосистемема разликују се два типа станишта: ''морско дно'' и ''слободна вода''. Њих насељавају различити организми који изграђују ''животну заједницу морског дна'' и ''животну заједницу слободне воде''. Животну заједницу морског дна чине организми који могу бити причвршћени за подлогу ([[бентос]]) или се могу слободно кретати по морском дну ([[планктон]] - лебде у води ношени воденим струјама и [[нектон]] — активни пливачи). |
||
Ред 17: | Ред 17: | ||
== Зона сталног ударања таласа о обалу == |
== Зона сталног ударања таласа о обалу == |
||
Граница између [[море|морске]] и [[копно|копнене]] животне средине може бити веома различита. На местима где се из мора одмах издижу мање или веће вертикалне [[стене]] морски таласи стално ударају у обалу, отежавајући живот [[организам|организмима]]. |
Граница између [[море|морске]] и [[копно|копнене]] животне средине може бити веома различита. На местима где се из мора одмах издижу мање или веће вертикалне [[стене]] морски таласи стално ударају у обалу, отежавајући живот [[организам|организмима]]. |
||
Тамо жива бића морају бити прилагођена да повремено живе у условима ваздушне, а повремено у условима [[вода|водене]] средине. Стално ударање снажних таласа прети становницима ових [[станиште|станишта]] да буду одвојени од подлога и однети у дубље делове мора. |
Тамо жива бића морају бити прилагођена да повремено живе у условима ваздушне, а повремено у условима [[вода|водене]] средине. Стално ударање снажних таласа прети становницима ових [[станиште|станишта]] да буду одвојени од подлога и однети у дубље делове мора. |
||
Ред 33: | Ред 33: | ||
У ову зону [[плима и осека|плима]] редовно доноси свежу морску воду са новим количинама хране у облику [[планктон]]а, а осека редовно односи у море отпадне материје, [[јаје|јаја]] и [[ларва|ларве]] становника обале. |
У ову зону [[плима и осека|плима]] редовно доноси свежу морску воду са новим количинама хране у облику [[планктон]]а, а осека редовно односи у море отпадне материје, [[јаје|јаја]] и [[ларва|ларве]] становника обале. |
||
У зони плиме и осеке живе многобројне ''[[алге|мрке и зелене алге]]'', ''[[морска саса|морске сасе]]'', ''[[пужеви]]'', ''[[шкољке]]'' и ''[[ |
У зони плиме и осеке живе многобројне ''[[алге|мрке и зелене алге]]'', ''[[морска саса|морске сасе]]'', ''[[пужеви]]'', ''[[шкољке]]'' и ''[[ракови]]''. |
||
== Зона морског дна == |
== Зона морског дна == |
||
[[Датотека:Riffbecken4.jpg| |
[[Датотека:Riffbecken4.jpg|262x262п|десно|слика]] |
||
Морско дно до дубине од око 50 m је најповољније место за живот. У овој зони има довољно [[светлост]]и, [[топлота|топлоте]], [[кисеоник]]а, минералних материја и хране за живот свих организама који сачињавају биоценизу мора. |
Морско дно до дубине од око 50 m је најповољније место за живот. У овој зони има довољно [[светлост]]и, [[топлота|топлоте]], [[кисеоник]]а, минералних материја и хране за живот свих организама који сачињавају биоценизу мора. |
||
Дејство [[Водени талас|таласа]] није тако снажно као на обали, а [[притисак]] због малих дубина није тако велики као у најдубљим деловима [[море|мора]]. Морске струје стално мешају воду. осим тога, разноврсни типови подлоге - [[камен]], [[песак]] или [[муљ]] - чине морско дно још разноврснијим типом [[станиште|станишта]]. Због тога је животна заједница морског дна у зони до 50m најбујнија и најразноврснија. |
Дејство [[Водени талас|таласа]] није тако снажно као на обали, а [[притисак]] због малих дубина није тако велики као у најдубљим деловима [[море|мора]]. Морске струје стално мешају воду. осим тога, разноврсни типови подлоге - [[камен]], [[песак]] или [[муљ]] - чине морско дно још разноврснијим типом [[станиште|станишта]]. Због тога је животна заједница морског дна у зони до 50m најбујнија и најразноврснија. |
||
На морском дну живе многобројне врсте ''[[алге|алги]]'', ''малобројне цветнице'', ''[[сунђери]]'', ''[[корал]]и'', ''[[морска саса|морске сасе]]'', ''[[црв]]и'', ''[[ракови]]'', ''[[пужеви]]'', ''[[шкољке]]'', ''[[главоношци]]'', ''[[бодљокошци]]'' и ''[[ |
На морском дну живе многобројне врсте ''[[алге|алги]]'', ''малобројне цветнице'', ''[[сунђери]]'', ''[[корал]]и'', ''[[морска саса|морске сасе]]'', ''[[црв]]и'', ''[[ракови]]'', ''[[пужеви]]'', ''[[шкољке]]'', ''[[главоношци]]'', ''[[бодљокошци]]'' и ''[[рибе]]''. |
||
== Животна заједница слободне воде == |
== Животна заједница слободне воде == |
||
Ред 69: | Ред 69: | ||
* Дмитар Лакушић, Слободан Јовановић: “Биологија за 8. разред основне школе” – Завод за уџбенике, Београд, 2010 |
* Дмитар Лакушић, Слободан Јовановић: “Биологија за 8. разред основне школе” – Завод за уџбенике, Београд, 2010 |
||
* [https://www.britannica.com/ Британика] |
* [https://www.britannica.com/ Британика] |
||
* Barange M, Field JG, Harris RP, Eileen E, Hofmann EE, Perry RI and Werner F (2010) [https://books.google.com/books?id=vUsk4tskgwsC&printsec=frontcover&dq=%22marine+ecosystems%22&hl=en&ei=GYJXTNv-As-xcdyCtL8M&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=6&ved=0CEMQ6AEwBQ#v=onepage&q&f=false |
* Barange M, Field JG, Harris RP, Eileen E, Hofmann EE, Perry RI and Werner F (2010) [https://books.google.com/books?id=vUsk4tskgwsC&printsec=frontcover&dq=%22marine+ecosystems%22&hl=en&ei=GYJXTNv-As-xcdyCtL8M&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=6&ved=0CEMQ6AEwBQ#v=onepage&q&f=false ''Marine Ecosystems and Global Change''] Oxford University Press. {{page|year=|isbn=978-0-19-955802-5|pages=}} |
||
* Boyd IL, Wanless S and Camphuysen CJ (2006) [https://books.google.com/books?id=r4HfMfgWKv0C&printsec=frontcover&dq=%22marine+ecosystems%22&hl=en&ei=GYJXTNv-As-xcdyCtL8M&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=8&ved=0CE0Q6AEwBw#v=onepage&q&f=false ''Top predators in marine ecosystems: their role in monitoring and management''] Volume 12 of Conservation biology series. Cambridge University Press. {{ |
* Boyd IL, Wanless S and Camphuysen CJ (2006) [https://books.google.com/books?id=r4HfMfgWKv0C&printsec=frontcover&dq=%22marine+ecosystems%22&hl=en&ei=GYJXTNv-As-xcdyCtL8M&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=8&ved=0CE0Q6AEwBw#v=onepage&q&f=false ''Top predators in marine ecosystems: their role in monitoring and management''] Volume 12 of Conservation biology series. Cambridge University Press. {{page|year=|isbn=978-0-521-84773-5|pages=}} |
||
* Davenport J (2008) [https://books.google.com/books?id=1_UnjWytNCYC&printsec=frontcover&dq=%22marine+ecosystems%22&hl=en&ei=GYJXTNv-As-xcdyCtL8M&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=9&ved=0CFIQ6AEwCA#v=onepage&q&f=false ''Challenges to Marine Ecosystems: Proceedings of the 41st European Marine Biology Symposium''] Volume 202 of ''Developments in hydrobiology''. {{ |
* Davenport J (2008) [https://books.google.com/books?id=1_UnjWytNCYC&printsec=frontcover&dq=%22marine+ecosystems%22&hl=en&ei=GYJXTNv-As-xcdyCtL8M&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=9&ved=0CFIQ6AEwCA#v=onepage&q&f=false ''Challenges to Marine Ecosystems: Proceedings of the 41st European Marine Biology Symposium''] Volume 202 of ''Developments in hydrobiology''. {{page|year=|isbn=978-1-4020-8807-0|pages=}} |
||
* Levner E, Linkov I and Proth J (2005) [https://books.google.com/books?id=ojDLSRNmwdkC&printsec=frontcover&dq=%22marine+ecosystems%22&hl=en&ei=GYJXTNv-As-xcdyCtL8M&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=7&ved=0CEgQ6AEwBg#v=onepage&q&f=false ''Strategic management of marine ecosystems''] Springer. Volume 50 of NATO Science Series IV. {{ |
* Levner E, Linkov I and Proth J (2005) [https://books.google.com/books?id=ojDLSRNmwdkC&printsec=frontcover&dq=%22marine+ecosystems%22&hl=en&ei=GYJXTNv-As-xcdyCtL8M&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=7&ved=0CEgQ6AEwBg#v=onepage&q&f=false ''Strategic management of marine ecosystems''] Springer. Volume 50 of NATO Science Series IV. {{page|year=|isbn=978-1-4020-3158-8|pages=}} |
||
* Mann KH and Lazier JRN (2006) [https://books.google.com/books?id=3My1f9gylPIC&printsec=frontcover&dq=%22marine+ecosystems%22&hl=en&ei=GYJXTNv-As-xcdyCtL8M&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=5&ved=0CD4Q6AEwBA#v=onepage&q&f=false ''Dynamics of marine ecosystems: biological-physical interactions in the oceans''] Wiley-Blackwell. {{ |
* Mann KH and Lazier JRN (2006) [https://books.google.com/books?id=3My1f9gylPIC&printsec=frontcover&dq=%22marine+ecosystems%22&hl=en&ei=GYJXTNv-As-xcdyCtL8M&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=5&ved=0CD4Q6AEwBA#v=onepage&q&f=false ''Dynamics of marine ecosystems: biological-physical interactions in the oceans''] Wiley-Blackwell. {{page|year=|isbn=978-1-4051-1118-8|pages=}} |
||
* Moustakas A and Karakassis I (2005) [https://web.archive.org/web/20160716095645/http://www.uni-jena.de/unijenamedia/Aris_Aquatic_Ecology-p-8026.pdf |
* Moustakas A and Karakassis I (2005) [https://web.archive.org/web/20160716095645/http://www.uni-jena.de/unijenamedia/Aris_Aquatic_Ecology-p-8026.pdf "How diverse is aquatic biodiversity research?"] ''Aquatic Ecology'', '''39''': 367-375. |
||
{{refend}} |
{{refend}} |
||
Верзија на датум 17. јун 2019. у 05:50
Екосистем мора представља јединство биоценозе и биотопа. Животна заједница у природи мора заузимати неки простор у коме чланови те заједнице задовољавају своје потребе: крећу се, узимају храну, дишу налазе заклон и заштиту. Тај простор се назива биотоп и њега насељавају припадници одговарајуће биоценозе. Они успостављају врло сложене међусобне односе и такође се повезују са околином у којој живе. Биоценоза и биотоп заједно чине еколошки систем вишег реда — екосистем.[1][2] and 90% of habitable space on Earth.[3] Различити екосистеми у једној климатској зони групишу се у веће цјелине - биоме.[4] Јединство екосистема почива на интеракцијама живих бића и незиве околине: земљишта, воде, ваздуха и слично. Екосистеми су веома сложени и динамични системи. За разлику од континената од којих је већина углавном раздвојена огромним воденим пространствима, океани и мора су међусобно повезани и чине једну цјелину. Свјетско море обухвата око 71% Земљине површине. Због наадекватне заштите екосистеми могу бити уништени због климатских промјена.
У морским екосистемема разликују се два типа станишта: морско дно и слободна вода. Њих насељавају различити организми који изграђују животну заједницу морског дна и животну заједницу слободне воде. Животну заједницу морског дна чине организми који могу бити причвршћени за подлогу (бентос) или се могу слободно кретати по морском дну (планктон - лебде у води ношени воденим струјама и нектон — активни пливачи).
Географски положај мора
Географски положај мора, дубина морске воде и природа морског дна најзначајнији су фактори који одређују састав и структуру морских биоценоза. Тако се разликују животне заједнице:
- тропских, умерених и поларних мора,
- плиме и осеке,
- сталног ударања таласа о обалу,
- плитководних,
- дубинских и најдубљих делова мора.
Екосистем мора
За разлику од континената, од којих је већина потпуно раздвојена огромним воденим пространствима, океани и мора су међусобно повезани и чине једну јединствену целину - Светско море, које обухвата око 71% Земљине површине.
У односу на дубину морске воде и природу морског дна, који представљају најзначајније факторе који одређују састав и структуру морских биоценоза, разликују се заједнице у зони сталног ударања таласа о обалу, заједнице у зони плиме и осеке, као и заједнице плитких, дубинских и најдубљих делова мора.
Зона сталног ударања таласа о обалу
Граница између морске и копнене животне средине може бити веома различита. На местима где се из мора одмах издижу мање или веће вертикалне стене морски таласи стално ударају у обалу, отежавајући живот организмима.
Тамо жива бића морају бити прилагођена да повремено живе у условима ваздушне, а повремено у условима водене средине. Стално ударање снажних таласа прети становницима ових станишта да буду одвојени од подлога и однети у дубље делове мора.
Због тога су се жива бића на оваквим стаништима прилагодила да се ефикасно причврсте за стеновиту подлогу, као и на повремену сушу.
У овој зони живе многобројне слузаве модрозелене алге, пужеви литорине, као и ракови витичари и мокрице.
Зона плиме и осеке
Зона плиме и осеке је станиште на коме владају тешки услови за живот, а основни проблем на овим стаништима је ритмично повлачење морске воде и потпуно исушивање обале, која је у периоду осеке изложена јакој Сунчевој светлост и високој температури.
У време осеке концентрација соли постаје велика због испаравања воде, па је и велика заслањеност проблем који живи организми у овој зони морају да реше.
У ову зону плима редовно доноси свежу морску воду са новим количинама хране у облику планктона, а осека редовно односи у море отпадне материје, јаја и ларве становника обале. У зони плиме и осеке живе многобројне мрке и зелене алге, морске сасе, пужеви, шкољке и ракови.
Зона морског дна
Морско дно до дубине од око 50 m је најповољније место за живот. У овој зони има довољно светлости, топлоте, кисеоника, минералних материја и хране за живот свих организама који сачињавају биоценизу мора.
Дејство таласа није тако снажно као на обали, а притисак због малих дубина није тако велики као у најдубљим деловима мора. Морске струје стално мешају воду. осим тога, разноврсни типови подлоге - камен, песак или муљ - чине морско дно још разноврснијим типом станишта. Због тога је животна заједница морског дна у зони до 50m најбујнија и најразноврснија. На морском дну живе многобројне врсте алги, малобројне цветнице, сунђери, корали, морске сасе, црви, ракови, пужеви, шкољке, главоношци, бодљокошци и рибе.
Животна заједница слободне воде
Зона слободне воде, од површине до дубина од око 50 m, представља повољно место за живот. И овде има довољно светлости, топлоте, кисеоника, минералних материја и хране за живот најразличитијих организама.
Због основних проблема у овој животној заједници као су: како не потонути на дно или како се одупрети сталним морским струјама биљке и животиње које чине ову биоценозу развиле најразличитије начине актвиног и пасивног пливања. У овој зони живе многобројне једноћелијске и вишећелијске врсте лебдећих планктонских организама. Планктон чине алге, које формирају фитопланктон и животиње, које формирају зоопланктон. У биоценози слободне воде налази се и велики број најразличитијих врста медуза, главоножаца, риба и сисара, који активно пливају.
Зона дубинских делова мора
Са повећањем дубине мора погоршавају се услови за живот. У великим морским дубинама влада потпуни мрак, температура је веома ниска, у неким деловима чак близу нуле, а притисак висок. Због тога су животне заједнице у најдубљим деловима мора веома сиромашне.
У највећим морским дубинама живе најнеобичнија бића која су током дуге еволуције пронашла решења за опстанак у наизглед немогућим животним условима. Животну заједницу у најдубљим деловима мора чине малобројне брсте бескичмењака, као што су морске сасе, морски црви, ракови и морски краставци, али и најнеобичније врсте риба.
Види још
Референце
- ^ „Oceanic Institute”. www.oceanicinstitute.org. Приступљено 1. 12. 2018.
- ^ „Ocean Habitats and Information”. 5. 01. 2017. Приступљено 1. 12. 2018.
- ^ „Facts and figures on marine biodiversity | United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization”. www.unesco.org (на језику: енглески). Приступљено 1. 12. 2018.
- ^ Екосистем
Lитература
- Јанковић, М., Ђорђевић, В: Примењена екологија, Научна књига, Београд, 1981.
- Ђукановић, Мара: Еколошки изазов, Београд, 1991.
- Станковић, С: Екологија животиња, Београд, 1979.
- Јанковић, М: Фитоекологија, Београд, 1986.
- Дмитар Лакушић, Слободан Јовановић: “Биологија за 8. разред основне школе” – Завод за уџбенике, Београд, 2010
- Британика
- Barange M, Field JG, Harris RP, Eileen E, Hofmann EE, Perry RI and Werner F (2010) Marine Ecosystems and Global Change Oxford University Press. ISBN 978-0-19-955802-5.
- Boyd IL, Wanless S and Camphuysen CJ (2006) Top predators in marine ecosystems: their role in monitoring and management Volume 12 of Conservation biology series. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-84773-5.
- Davenport J (2008) Challenges to Marine Ecosystems: Proceedings of the 41st European Marine Biology Symposium Volume 202 of Developments in hydrobiology. ISBN 978-1-4020-8807-0.
- Levner E, Linkov I and Proth J (2005) Strategic management of marine ecosystems Springer. Volume 50 of NATO Science Series IV. ISBN 978-1-4020-3158-8.
- Mann KH and Lazier JRN (2006) Dynamics of marine ecosystems: biological-physical interactions in the oceans Wiley-Blackwell. ISBN 978-1-4051-1118-8.
- Moustakas A and Karakassis I (2005) "How diverse is aquatic biodiversity research?" Aquatic Ecology, 39: 367-375.