Краставац — разлика између измена
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
м О листовима и коријену |
||
Ред 19: | Ред 19: | ||
== Морфолошке особине == |
== Морфолошке особине == |
||
[[Корен]] краставца је осовински са разгранатим бочним жилама. |
[[Корен]] краставца је осовински са разгранатим бочним жилама. Коријен краставца је површински а у тло продире најдубље до 30 цм само ријетко може и до 50 цм. |
||
[[Стабло]] је полегљиво, може нарасти у дужину и преко 2 метра. На себи има чекињасте длаке и велики број рашљика које му служе за причвршћивање за друге биљке и предмете. |
[[Стабло]] је полегљиво, може нарасти у дужину и преко 2 метра. На себи има чекињасте длаке и велики број рашљика које му служе за причвршћивање за друге биљке и предмете. |
||
[[Лист]]ови су прости са урезима, налазе се на дугачкој [[лисна дршка|лисној дршци]] и величина им зависи од сорте. |
[[Лист]]ови су прости са урезима, налазе се на дугачкој [[лисна дршка|лисној дршци]] и величина им зависи од сорте. Једноставни су, крупни и длакави, петокрпастог облика. Из пазуха листова развијају се секундарне вријеже, а овисно о начину узгоја могу се развити и вријеже терцијарних те виших редова. |
||
[[Цвет]]ови су жуте боје, по правилу једнополни. Мушки цветови се образују у пазуху листова, више њих заједно са маљавим дршкама. Женски цветови по један или више њих такође у пазуху листа, са израженим плодником. И мушки и женски листови имају [[круница|круницу]] од 5 листића која је код женских цветова крупнија. |
[[Цвет]]ови су жуте боје, по правилу једнополни. Мушки цветови се образују у пазуху листова, више њих заједно са маљавим дршкама. Женски цветови по један или више њих такође у пазуху листа, са израженим плодником. И мушки и женски листови имају [[круница|круницу]] од 5 листића која је код женских цветова крупнија. |
Верзија на датум 24. јун 2019. у 12:00
Краставац | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | |
Дивизија: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Врста: | C. sativus
|
Биномно име | |
Cucumis sativus |
Краставац је врста зељастих биљака из породице бундева (Cucurbitaceae). Користи се у људској исхрани као поврће.
Порекло
Краставац је пореклом из Индије. Пре 5.000 година су га користили древни народи са падина Хималаја. Стари Египћани и Индијанци почели су га гајити пре 4.000 година, Грци око 600. године п. н. е а Римљани нешто касније.[1]
Морфолошке особине
Корен краставца је осовински са разгранатим бочним жилама. Коријен краставца је површински а у тло продире најдубље до 30 цм само ријетко може и до 50 цм.
Стабло је полегљиво, може нарасти у дужину и преко 2 метра. На себи има чекињасте длаке и велики број рашљика које му служе за причвршћивање за друге биљке и предмете.
Листови су прости са урезима, налазе се на дугачкој лисној дршци и величина им зависи од сорте. Једноставни су, крупни и длакави, петокрпастог облика. Из пазуха листова развијају се секундарне вријеже, а овисно о начину узгоја могу се развити и вријеже терцијарних те виших редова.
Цветови су жуте боје, по правилу једнополни. Мушки цветови се образују у пазуху листова, више њих заједно са маљавим дршкама. Женски цветови по један или више њих такође у пазуху листа, са израженим плодником. И мушки и женски листови имају круницу од 5 листића која је код женских цветова крупнија.
Плод је велика сочна бобица која садржи вискок проценат воде, а мало угљених хидрата, беланчевина, минералних материја. Од минералних материја најзастуљенији је калијум, а у мањим количинама има фософора, натријума, мангана, калцијума. Плод има највише Ц витамина и све витамине из групе Б али у мањим количинама. Облик плода може бити: јајаст, вретенаст, округласт, издужен, цилиндричан. Величина плода је различита а тежина се креће од неколико грама до 1 килограм. Површина плодова је глатка или покривена брадавицама са белим или црним бодљастим израштајима.Покожица плода је зелене боје.[2]
Семе је бледожуте боје, издужено, пљоснато, благо испупчено. Има добру клијавост која траје до 8 година.
Услови успевања
За нормалан раст и развиће потребан је интензитет светлости од 8.000-9.000 лукса, а дужина дана од 10-12 сати. Оптимална темепература је од 28-32 °C. Изнад 36° престаје асимилација, на 42° престаје растење, испод 14° образовање орагана, испод 7° пораст органа, а испод 0,5° долази до угинућа биљке.[3] Краставцу је потребно доста влаге и то: влажност ваздуха од 70-90% а влажност земљишта од 65-75%. Најбоље резултате даје на дубоким, плодним и структурним земљиштима. Нису погодни терени који су изложени јаким ветровима.
Сорте краставца
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz) | |
---|---|
Енергија | 65 kJ (16 kcal) |
3,63 g | |
Шећери | 1,67 |
Прехрамбена влакна | 0,5 g |
0,11 g | |
0,65 g | |
Витамини | |
Тиамин (Б1) | (2%) 0,027 mg |
Рибофлавин (Б2) | (3%) 0,033 mg |
Ниацин (Б3) | (1%) 0,098 mg |
Витамин Б5 | (5%) 0,259 mg |
Витамин Б6 | (3%) 0,04 mg |
Фолат (Б9) | (2%) 7 μg |
Витамин Ц | (3%) 2,8 mg |
Витамин К | (16%) 16,4 μg |
Минерали | |
Калцијум | (2%) 16 mg |
Гвожђе | (2%) 0,28 mg |
Магнезијум | (4%) 13 mg |
Манган | (4%) 0,079 mg |
Фосфор | (3%) 24 mg |
Калијум | (3%) 147 mg |
Натријум | (0%) 2 mg |
Цинк | (2%) 0,2 mg |
Остали конституенти | |
Вода | 95,23 g |
Fluoride | 1.3 µg |
| |
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. |
Сорте краставца се деле по дужини плодова, па зато постоје сорте са дугим, средње дугим и кратким плодовима. Сорте са дугим плодовима се користе за производњу у стакленицима. За индустријску прераду користе се сорте са кратким плодовима(корнишони), а средње дуги плодови (салатне сорте) за потрошњу у свежем стању.
Сорте кратких плодова: корнишони
- Париски корнишон
- Париски корнишон је најраспрострањенија сорта ко нас. Биљке имају дугачке рашљике. Плодови су цилиндрични са крупним брадавицама и црним бодљама, при основи тамно зелени а на врху светлији. Погодни су за конзервирање.[4]
- Парифин
- Наис F1
- Је сорта која има само женске цветове. Отпорна је на неповољне климатске услове и мозаик краставца. Рађа у великим количинама. Плод је вретенасто-цилиндричан, тамнозелене боје. Брадавице су средње величине са црним бодљама.[4]
Салатне сорте
- Деликатес
- Рана и родна сорта. Плодови су ваљкасти, средње дужине са ситним и густо распоређеним брадавицама, а бодље су нежне и беле боје. Имају тамнозелену боју са зракастим шарама на врху.Прилагођен је нашој клими и погодан је за прераду.[5]
- Ева
- Личи на Деликатес али има дуже и тање плодове.[6]
- Цариградска ланга
- Сунчани поток
- Плодови су вретенасто-цилиндрични, дужине до 18 центиметара, тамнозелене боје са крупним брадавицаама и белим бодљама.[3]
- Маркетер
- Америчка сорта са вретенасто-цилиндричним плодом, дужине до 22 центиметара. Има крупне брадавице, беле бодље и тамнозелену боју.[3]
- Супермаркетер
- Сорта са тамнозеленим плодовима, отпорна на мозаик, краставост и племењачу.[3]
- Гемини F1
- Женски тип отпоран на антракнозу, мозаик, краставост. Даје високе приносе. Плод је тамнозелен у облику цилиндра са ретким и крупним брадавицама.[3]
- Белер F1
- Хибрид женcког типа. Плод је цилиндричан, тамнозелене боје.[3]
Болести и штеточине краставца
- Ова болест се јавља када је време топло и влажно. Болест изазива гљивица Colletotrichum lagenarium. Напада краставац у свим фазама развића. На листовима се појављује у виду жутих пега на којима се по влажном времену јавља љубичаста превлака. На плодовима, стаблима и лисним дршкама образују се црвене пеге у виду красте која касније поцрни. Преноси се преко заражених биљних остатака и семеном, а напада старија биљна ткива. Сузбија се агротехничким мерама и хемијским средствима, а биљне остатке нападнутог усева треба спалити.
- Јавља се на краставцу у топлим лејама.На плодовима се испољава у виду тамних улегнутих пега које личе на красте.
- Пепелница може напасти краставац где год да се гаји. Лишће изгледа као да је посуто пепелом. Сузбија се прскањем усева катраном.
- Болест изазива бактерија Pseudomonas lachrymans. Јавља се када су лета влажна и топла. На листу се појављују пеге неправлиног облика које су оивичене нерватуром листа. Пеге временом потамне а ткиво се на том делу суши и отпада. На плодовима се јављају у виду ситних улегнутих краста.
- Мозаик је вирус који се преноси преко заражених коровских биљака с којих га биљне ваши раѕносе.Биљке су закржљале а на листовима се јавља мозаична шара. Плодови су мозаично шарени, рапави и лошег квалитета.
Лековито дејство
Краставац је ефикасан код лечења камена у бубрегу и бешици јер раствара мокраћну киселину и подстиче излучивање воде и отровних материја из организма. Снижава крвни притисак и лечи реуму. Регулише рад црева.[7]
Референце
- ^ Максимовић, Петар С. (1991). Побртарство. Чачак: Агрономски факултет. стр. 170.
- ^ Максимовић, Петар С. (1991). Повртарство. Чачак: Агрономски факултет. стр. 170.
- ^ а б в г д ђ Поповић, Мирослав (1981). Повртарство. Београд: Нолит. стр. 146.
- ^ а б в Поповић, Мирослав (1981). Повртарство. Београд: Нолит. стр. 143.
- ^ Поповић, Мирослав (1981). Повртарство. Београд: Нолит. стр. 144.
- ^ а б Поповић, Мирослав (1981). Повртарство. Београд: Нолит. стр. 145.
- ^ Максмовић, Петар С. (1991). Повртарство. Чачак: Агрономски факултет. стр. 170.
Спољашње везе
- Cucumber variety information
- How to Grow Cucumbers
- Plant profile at the Plants Database (http://plants.usda.gov/) - shows classification and distribution by US state.
- Nutrition information for raw and pickled cucumbers.
- Cucumbers for home gardeners
- Cucumbers, regular: Plants for a Future database