Живко Павловић (сликар) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta15)
Ред 25: Ред 25:
Осликао је Храм светог Николаја из 1825. године у свом родном селу [[Кисиљево]].<ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2006/04/26/srpski/R06042502.shtml www.glas-javnosti.co.yu], Приступљено 5. 4. 2013.</ref> [[Арсеније Јакшић]] је насликао 1826. престоне иконе и царске двери, а Живко Павловић је насликао 1837. северне и јужне двери и то је најранији податак о њему као иконописцу.<ref>[[Павле Васић]]: „Живко Павловић молер пожаревачки и његово доба“, Пожаревац, 1968. године, 54 стране.</ref>
Осликао је Храм светог Николаја из 1825. године у свом родном селу [[Кисиљево]].<ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2006/04/26/srpski/R06042502.shtml www.glas-javnosti.co.yu], Приступљено 5. 4. 2013.</ref> [[Арсеније Јакшић]] је насликао 1826. престоне иконе и царске двери, а Живко Павловић је насликао 1837. северне и јужне двери и то је најранији податак о њему као иконописцу.<ref>[[Павле Васић]]: „Живко Павловић молер пожаревачки и његово доба“, Пожаревац, 1968. године, 54 стране.</ref>


Осликао је иконостас Цркве Вазнесења Господњег у [[Чачак|Чачку]] 1841-1845. године.<ref>[http://archive.is/SqHE Цркве чачанског краја]</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.cacak.info/index.asp?item=159 |title=Црква Вазнесења Господњег |accessdate=7. 12. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090815080107/http://www.cacak.info/index.asp?item=159 |archive-date=15. 8. 2009 |dead-url=yes }}</ref>
Осликао је иконостас Цркве Вазнесења Господњег у [[Чачак|Чачку]] 1841-1845. године.<ref>{{Cite web |url=http://www.cacakmuzej.org.rs/?p=82 |title=Цркве чачанског краја |access-date=07. 07. 2012 |archive-url=https://archive.today/20120707110434/http://www.cacakmuzej.org.rs/?p=82 |archive-date=07. 07. 2012 |dead-url=no }}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.cacak.info/index.asp?item=159 |title=Црква Вазнесења Господњег |accessdate=7. 12. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090815080107/http://www.cacak.info/index.asp?item=159 |archive-date=15. 8. 2009 |dead-url=yes }}</ref>


Иконостас и зидни живопис [[манастир Заова|манастира Заова]] осликао је 1845-1849. године.<ref>[http://www.spc-siegen.de/latein/ebene02/eb8_hs8_us133.html Манастир Заова]</ref><ref>[http://www.danas.rs/dodaci/branicevo/manastir_zaova_najposeceniji_u_branicevskom_okrugu.59.html?news_id=148073 Dnevni list Danas | Braničevo | Manastir Zaova najposećeniji u Braničevskom okrugu], Приступљено 5. 4. 2013.</ref>
Иконостас и зидни живопис [[манастир Заова|манастира Заова]] осликао је 1845-1849. године.<ref>[http://www.spc-siegen.de/latein/ebene02/eb8_hs8_us133.html Манастир Заова]</ref><ref>[http://www.danas.rs/dodaci/branicevo/manastir_zaova_najposeceniji_u_branicevskom_okrugu.59.html?news_id=148073 Dnevni list Danas | Braničevo | Manastir Zaova najposećeniji u Braničevskom okrugu], Приступљено 5. 4. 2013.</ref>

Верзија на датум 25. јун 2019. у 04:35

Живко Павловић
Лични подаци
Датум смрти1850.

Живко Павловић, познат и као „молер пожаревачки“ (19. век) је био српски сликар, иконописац.

Црква Вазнесења Господњег у Чачку

Осликао је Храм светог Николаја из 1825. године у свом родном селу Кисиљево.[1] Арсеније Јакшић је насликао 1826. престоне иконе и царске двери, а Живко Павловић је насликао 1837. северне и јужне двери и то је најранији податак о њему као иконописцу.[2]

Осликао је иконостас Цркве Вазнесења Господњег у Чачку 1841-1845. године.[3][4]

Иконостас и зидни живопис манастира Заова осликао је 1845-1849. године.[5][6]

Учествовао је у изради икона за манастир Сретење, на дну престоне Богородичине иконе записао је „Живко Павловић, пожаревачки иконописац, у Крушевцу 16. априла 1844. године.“ Осликавање манастира су завршили 26. новембра 1844. Живко Павловић из Пожаревца и Никола Јанковић из Охрида.[7][8]

Црква Светог Стефана у Ивањици подигнута је 1836-1838, за њу су иконостас радили Јован Стергевић (познатији као Јања Молер) и Живко Павловић.[9]

Радио је живопис у манастиру Нимник, радови су завршени 20. септембра 1841. године. Молерском занату и писмености научио је Јосифа Петровића (1825—1877), сина нимничког свештеника Јакова Петровића.[10]

Живописао је и манастир Горњак 1847. године. Умро је 1850. или 1851. године.

О њему је Павле Васић написао књигу „Живко Павловић молер пожаревачки и његово доба“, Пожаревац, 1968. године, 54 стране.[11][12]

Референце

  1. ^ www.glas-javnosti.co.yu, Приступљено 5. 4. 2013.
  2. ^ Павле Васић: „Живко Павловић молер пожаревачки и његово доба“, Пожаревац, 1968. године, 54 стране.
  3. ^ „Цркве чачанског краја”. Архивирано из оригинала 07. 07. 2012. г. Приступљено 07. 07. 2012. 
  4. ^ „Црква Вазнесења Господњег”. Архивирано из оригинала 15. 8. 2009. г. Приступљено 7. 12. 2009. 
  5. ^ Манастир Заова
  6. ^ Dnevni list Danas | Braničevo | Manastir Zaova najposećeniji u Braničevskom okrugu, Приступљено 5. 4. 2013.
  7. ^ Untitled Document, Приступљено 5. 4. 2013.
  8. ^ Srpsko Nasledje, Приступљено 5. 4. 2013.
  9. ^ RTS :: Enciklopedija za radoznale: Karaš bara i dr. priče, Приступљено 5. 4. 2013.
  10. ^ Dnevni list Danas | Braničevo | Živopisac ikonostasa u Nimniku, Приступљено 5. 4. 2013.
  11. ^ Živko Pavlović, moler požarevački i njegovo doba. (Open Library), Приступљено 5. 4. 2013.
  12. ^ Arte - Pavle Vasić - Biografija, Приступљено 5. 4. 2013.

Види још