Међународни празник рада — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м pravljenje sablona Cite book
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta15)
Ред 70: Ред 70:
== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|May Day}}
{{Commonscat|May Day}}
* [http://www.oxfordcityguide.com/MayDay2006.html May Day in Oxford 2006 - Oxford City Guide]
* [https://web.archive.org/web/20111120211738/http://www.oxfordcityguide.com/MayDay2006.html May Day in Oxford 2006 - Oxford City Guide]


[[Категорија:Празници]]
[[Категорија:Празници]]

Верзија на датум 1. јул 2019. у 20:42

Међународни празник рада
1. мај 2013. године у Бечу, Аустрија
Одржава се широм света
Тип међународни
Значај Дан опште солидарности радништва
Дан радника и радница
Дан борбе за радна права
Датум 1. маја
Учесталост годишња
Везани празници Међународни дан жена

Међународни празник рада или Први мај је празник којим припадници и симпатизери радничког покрета исказују општу солидарност радништва и обележавају сећање на достигнућа радничког покрета, односно жртве које су припадници радничког покрета поднели како би се изборили за већа радна права.[1]

Први мај је проглашен међународним празником рада са намером обележавања сећања на демонстрације радничког покрета 1886. године, одржане у Чикагу. Дан рада је један од најраспрострањенијих празника на планети.[2]

Слави се у већини земаља света.[3]

Историја

Најраширенија илустрација демонстрација у Чикагу, 1886. године
Црвени каранфил, симбол радничког бунта

Као сећање на велике радничке демонстрације које су се одржале у Чикагу, маја 1886. године, 1. мај је изабран као датум када се широм света обележава Међународни празник рада.[4]

Замах прве индустријске револуције и индустријализације у 19. веку обележио је немилосрдно искоришћавање радника и радница од стране власника и послодаваца. Мале наднице, дневни рад од 12 до чак 18 сати, искоришћавање дечје радне снаге и живот на ивици егзистенције резултирали су низом штрајкова у којима су се захтевали достојнији услови рада и живота. Највећи замах раднички покрети су доживели у земљи која је имала најбрже растућу индустрију – САД.[5][6]

Врхунац се догодио у Чикагу, маја 1886. године, када је на улице изашла маса од око 40.000 припадника радничког покрета истичући захтеве симболизоване у три осмице: 8 сати рада, 8 сати одмора и 8 сати културног образовања. Власт је на демонстранте послала јаке полицијске снаге те је избио жестоки сукоб при чему је шест радника убијено, а њих педесетак рањено. Много је демонстраната ухваћено, а вође штрајка изведени су пред суд. Петеро их је осуђено на смрт, а тројица на дугогодишњу робију.[7]

1. мај 2013. у Хановеру, Немачка

Три године касније, 1889. на првом конгресу Друге интернационале одлучено је да ће се сваког 1. маја одржавати демонстрације док год радници и раднице не изборе право на достојан живот и рад. Већ од следеће године тај дан се слави као међународни дан опште солидарности радништва.

Требало је проћи неколико деценија док су се радници и раднице, првествено у западним демократским земљама, деловањем све јачих синдиката успели изборити за нешто већа права споразумевајући се са послодавцима уз посредовање државе, тако да су се временом смириле социјалне тензије.[8]

Након бољшевичке револуције, Први мај је постао државни празник у СССР, а потом и у другим насталим једнопартијским државама, којима је политичко-програмски узор био СССР, те је у њима дан временом изгубио своје изворно значење и своју изворну сврху. У једнопартијским режимима и неразвијеним државама раднички покрет је био заштићен само декларативно, а у стварности је био диригован и контролисан за бољитак бирократске елите.

Демонстрације анархосиндикалиста 2010. године у Мадриду, Шпанија

Због каснијих повезивања са једнопартијским системом и бољшевичким комунизмом, Сједињене Америчке Државе помериле су прославу 1. маја на септембар.[9]

Након пада блока једнопартијских режима Први мај добија нову афирмацију као дан борбе за радна и људска права развојем синдикализма и настанком нове левице, која је демократска, те се противи ауторитарности.[10]

Међународни празник рада обележава се великим маршевима, акцијама и демонстрацијама, које организују различити припадници и симпатизери радничког, синдикалног и широког антикапиталистичког покрета. Антикапитализам као широка политичка филозофија окупља различите политичке струје као што су социјалдемократија, демократски социјализам, марксизам различитих струја и анархизам различитих струја.[11][12]

Први мај данас

Данас се Први мај или Међународни празник рада обележава кроз различите видове демонстрација и акција као дан борбе за основна људска права сваког радника и сваке раднице или једноставно као дан борбе за права на живот достојан човека. Борба за радна и људска права, која може да подразумева борбу за даље скраћивање радног времена, веће плате, већу заштиту на раду и уопштено даље развијање праведнијег радног законодавства траје још и данас и врло је изгледно да ће и наша деца и деца њихове деце на свој начин водити борбу за своја права.[13]

На простору Западног Балкана обележавање Првог маја више се веже уз гозбу и славље у природи, а мање се веже за историјско сећање на достигнућа светског радничког покрета, демонстрације и борбу за радна права, те је због тога потребно указивати на важност овог дана, његовог значења и његове сврхе.

Извори

  1. ^ Rothman, Lily (1 May 2017). "The Bloody Story of How May Day Became a Holiday for Workers". Time. Time Magazine. Retrieved 2 May 2017.
  2. ^ Grant, Jordan. "May Day: America's traditional, radical, complicated holiday". The National Museum of American History. Retrieved 2 May 2017.
  3. ^ "The Brief Origins of May Day". IWW Historical Archives. Industrial Workers of the World. Retrieved 2 May 2014.
  4. ^ Foner, Philip S. (1986). May Day: A Short History of the International Workers' Holiday, 1886–1986. . New York: International Publishers. pp. 41-43. ISBN 978-0-7178-0624-9. 
  5. ^ Haymarket and May Day, Encyclopedia of Chicargo
  6. ^ "Act II: Let Your Tragedy Be Enacted Here". The Dramas of Haymarket. Chicago Historical Society. 2000. Retrieved 30 December 2017.
  7. ^ Ward, William (24 May 1886). "Letter from Captain William Ward to Inspector John Bonfield". Haymarket Affair Digital Collection. Chicago Historical Society. Retrieved 30 December 2017.
  8. ^ Knights of Labor. Progressive Historians (3 September 2007).
  9. ^ "United States Department of Labor: The History of Labor Day". Archived from the original on 3 September 2011. Retrieved 2 September 2011.
  10. ^ Wright, C. Wright (1960). "Letter to the New Left".
  11. ^ Harrington, Austin, et al. Encyclopedia of Social Theory Routledge
  12. ^ "Socialism". Encyclopædia Britannica.
  13. ^ "Thousands join May Day march against corruption in Madrid". www.thelocal.es. 1 May 2017.

Спољашње везе