Накит — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 5: | Ред 5: | ||
Посебну важност иамао је накит код блискоисточних народа, Сумераца, Вавилоњана, Хетита, Египћана. Био је у употреби, наравно и код античких народа Грка, Римљана, и других, а наставио је да се употребљава и у [[Византијско царство|Византији]] и западноевропским феудалним државама. Неки од тих предмета су и до данас сачувани. |
Посебну важност иамао је накит код блискоисточних народа, Сумераца, Вавилоњана, Хетита, Египћана. Био је у употреби, наравно и код античких народа Грка, Римљана, и других, а наставио је да се употребљава и у [[Византијско царство|Византији]] и западноевропским феудалним државама. Неки од тих предмета су и до данас сачувани. |
||
У новијој историји за накит је више коришћено [[драго камење]] и [[племенити метали]] односно уметнички предмети израђени од њих. |
У новијој историји за накит је више коришћено [[драго камење]] и [[племенити метали]] односно уметнички предмети израђени од њих.<ref>[https://blago.ua/press-center/news/skolko-stoit-gramm-zolota-v-lombarde Шта одређује цену накита]</ref> |
||
Накит је често био и национално обележје, део [[фолклор]]а и [[традиција|традиције]] па је то и до данас остао. У двадесетом веку је развој науке и технологије довео да стварања нових облика и нове врсте накита уз задржавање старих и њихову модификацију. |
Накит је често био и национално обележје, део [[фолклор]]а и [[традиција|традиције]] па је то и до данас остао. У двадесетом веку је развој науке и технологије довео да стварања нових облика и нове врсте накита уз задржавање старих и њихову модификацију. |
||
| Ред 35: | Ред 35: | ||
== Сродне теме == |
== Сродне теме == |
||
* [[Занат|Стари занати]], |
* [[Занат|Стари занати]], |
||
== Референце == |
|||
{{reflist}} |
|||
{{клица}} |
{{клица}} |
||
Верзија на датум 6. јул 2019. у 17:39
Накит чине украсни предмети. То су обично предмети које људи стављају као украсе на телу, обући и одећи. Раније су их производиле занатлије или уметници, данас се тиме бави, ређе, примењена уметност, а све се више производе масовно, у серијској производњи.
Човек је почео са украшавањем, односно обележавањем свога тела још у праисторији, у почетку су то били обликовани предмети од костију, камена или шкољки а касније се користио метал и стакло.
Посебну важност иамао је накит код блискоисточних народа, Сумераца, Вавилоњана, Хетита, Египћана. Био је у употреби, наравно и код античких народа Грка, Римљана, и других, а наставио је да се употребљава и у Византији и западноевропским феудалним државама. Неки од тих предмета су и до данас сачувани.
У новијој историји за накит је више коришћено драго камење и племенити метали односно уметнички предмети израђени од њих.[1]
Накит је често био и национално обележје, део фолклора и традиције па је то и до данас остао. У двадесетом веку је развој науке и технологије довео да стварања нових облика и нове врсте накита уз задржавање старих и њихову модификацију.
Наводимо неке од предмета који служе као накит (или модни детаљ) а на посебним страницама је сваки од предмета (накита) детаљније описан са називима који су се одомаћили у српском језику:
- Беџ
- Брош
- Бурма
- Значка
- Знојница
- Игла за кравату
- Кравата
- Ланац
- Минђуша
- Наруквица
- Нушница
- Огрлица
- Перика
- Пирсинг
- Привезак за кључеве
- Прстен
- Трака за косу
- Шнала за косу
Литература
Баљ, Лидија; Станковић-Пештерац, Тијана (2014). Накит - скривено значење. Нови Сад: Музеј Војводине. ISBN 978-86-87723-51-1.
