Црква Свете Ане у Доњој Вријеској — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 14: Ред 14:
| longd = 17 | longm = 16 | longs = 9.01 | longEW = E
| longd = 17 | longm = 16 | longs = 9.01 | longEW = E
}}
}}
'''Манастир Свете Ане''' је [[манастир]]ска [[Црква (грађевина)|црква]] која се налази у [[Доња Вријеска|Доњој Вријеској]] недалеко [[Дарувар]]а, и припада невеликој групи релативно добро сачуваних готичких сакралних грађевина на подручју [[Славонија|Славоније]]. Манастир припада [[Епархија славонска|Епархији славонској]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]].<ref>[http://eparhija-slavonska.com/manastiri/ Манастир Ораховица]</ref>
'''Манастир Свете Ане''' је [[манастир]]ска [[Црква (грађевина)|црква]] која се налази у [[Доња Вријеска|Доњој Вријеској]] недалеко [[Дарувар]]а, и припада невеликој скупини осредње добро сачуваних готичких сакралних грађевина на подручју [[Славонија|Славоније]]. Манастир припада [[Епархија славонска|Епархији славонској]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]].<ref>[http://eparhija-slavonska.com/manastiri/ Манастир Ораховица]</ref>


== Историја ==
== Прошлост ==
Ради се о једнобродној, за славонске прилике релативно великој [[Грађевина|грађевини]] са светиштем дугим 8 m и бродом дугим 14 m. Цркву је [[1412]]. године саградио католички ред Павлина. Напуштена је [[1542]]. године након османског освајања. За време турске власти грађевина је доста пропала. [[Свод]] који је покривао брод и светиште је пао, па је касније замењен кровом, но о изворном изгледу унутрашњости сведоче и данас остаци ребара. Када су они напустили Манастир, на рушевине долази патријарх Арсеније Чарнојевић, а пакрански монаси (предвођени игуманом Нићифором Јовановићем) 1730. године обнављају запустели Манастир. Када су цркву уредили они су по дозволи грофа Локателија, комаданта Славоније 1731. године уселили.
Ради се о једнобродној, за славонске прилике осредње великој [[Грађевина|грађевини]] са светиштем дугим 8 m и бродом дугим 14 m. Цркву је [[1412]]. године саградио католички ред Павлина. Напуштена је [[1542]]. године након османског освајања. За вријеме турске власти грађевина је доста пропала. [[Свод]] који је покривао брод и светиште је пало, па је касније замијењен кровом, но о изворном изгледу унутрашњости свједоче и данас остаци ребара. Када су они напустили Манастир, на рушевине долази патријарх Арсеније Чарнојевић, а пакрански монаси (предвођени игуманом Нићифором Јовановићем) 1730. године обнављају запустјели Манастир. Када су цркву уредили они су по дозволи грофа Локателија, комаданта Славоније 1731. године уселили.


Почетком [[18. вијек]]а Света Ана је адаптирана за православно богослужење. Неко је време била чак и седиште православног манастира (1735—1775), након чега је припала оближњем [[Манастир Пакра|манастиру Пакри]]. Крајем 18. века одузета је од овог манастира и подређена парохији у [[Велики Бастаји|Великим Бастајима]]. Од тада грађевина је почела пропадати тако да је напослетку 1852. године морала бити потпуно затворена због опасности од урушавања [[кров]]а.<ref>{{Cite web|url=http://eparhija-slavonska.com/html/latinica/manastiri.html |title=Манастир Свете Ане (епархија славонска) |accessdate=17. 3. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120424004116/http://eparhija-slavonska.com/html/latinica/manastiri.html#svana |archive-date=24. 4. 2012 |dead-url=yes }}</ref>
Почетком [[18. вијек]]а Света Ана је обновљена за православно богослужење. Неко је вријеме била и сједиште православног манастира (1735—1775), након чега је припала оближњем [[Манастир Пакра|манастиру Пакри]]. Крајем 18. вијека одузета је од овог манастира и подређена парохији у [[Велики Бастаји|Великим Бастајима]]. Од тада грађевина је почела пропадати тако да је напослетку 1852. године морала бити потпуно затворена због опасности од урушавања [[кров]]а.<ref>{{Cite web|url=http://eparhija-slavonska.com/html/latinica/manastiri.html |title=Манастир Свете Ане (епархија славонска) |accessdate=17. 3. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120424004116/http://eparhija-slavonska.com/html/latinica/manastiri.html#svana |archive-date=24. 4. 2012 |dead-url=yes }}</ref>


== Прва обнова ==
== Прва обнова ==
Овако лоше стање Свете Ане подстакло је њену прву обнову у [[19. век]]у. Главни покретачи обнове били су први конзерватор у [[Хрватска|Хрватској]] и [[Славонија|Славонији]], [[Иван Кукуљевић Сакцински]], затим епископ православне Пакрачке епархије (на чијој се територији налази црква Свете Ане), Стефан Крагујевић, и игуман Манастира Пакре, [[Гедеон Пауновић]]. С обновом се настојало почети већ 1859, када је Света Ана поново стављена под управу манастира Пакре, но на крају је до ње дошло тек две године касније због противљења грофа Јулија Јанковића, власника земље која је окруживала капелу, а који се бојао да ће обнова ове грађевине угрозити његов посед.<ref>{{Cite web|url=http://www.svetigora.com/node/18024 |title=Прослављена слава манастира Свете Ане у Славонији |accessdate=1. 4. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170402081459/http://www.svetigora.com/node/18024 |archive-date=2. 4. 2017 |dead-url=yes }}</ref>
Овако лоше стање Свете Ане подстакло је њену прву обнову у [[19. вијек]]у. Главни покретачи обнове били су први конзерватор у [[Хрватска|Хрватској]] и [[Славонија|Славонији]], [[Иван Кукуљевић Сакцински]], затим владика православне Пакрачког владичанства (на чијој се територији налази црква Свете Ане), Стефан Крагујевић, и настојатељ Манастира Пакре, [[Гедеон Пауновић]]. С обновом се настојало почети већ 1859, када је Света Ана поново стављена под управу манастира Пакре, но на крају је до ње дошло тек двије године касније због противљења грофа Јулија Јанковића, власника земље која је окруживала капелу, а који се бојао да ће обнова ове грађевине угрозити његов посјед.<ref>{{Cite web|url=http://www.svetigora.com/node/18024 |title=Прослављена слава манастира Свете Ане у Славонији |accessdate=1. 4. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170402081459/http://www.svetigora.com/node/18024 |archive-date=2. 4. 2017 |dead-url=yes }}</ref>


Интервенције које су учињене на Светој Ани 1861. године готово да нису имале никакав стилски, већ искључиво практичан карактер. Поправљен је кров како црква не би даље пропадала и дограђен је једноставни дрвени [[звоник]].
Уплитање које су учињене на Светој Ани 1861. године готово да нису имале никакав стилски, већ искључиво практичан карактер. Поправљен је кров како црква не би даље пропадала и дограђен је једноставни дрвени [[звоник]].


== Друга обнова ==
== Друга обнова ==
Друга обнова Свете Ане изведена је између [[1904]]. и [[1907]]. године. Иако и при овој обнови све првобитно планиране интервенције нису изведене, због недостатка средстава, ипак је дошло до много опсежнијих захвата у поређењу са ситуацијом из 1861. године. Поправљене су контрафоре, дограђен је врх главног прочеља, метални звоник на крову, као и дрвени кор у унутрашњости. Већина је додатака изведена у готичком стилу, у складу с уобичајеним приступом рестаурацији средњовековних споменика, стилу у којем је грађевина саграђена у [[15. век]]у. Рестаурацију је пројектовао архитекта [[Винко (Винзенз) Раухер]], ученик најзначајнијег архитекте неоготике у Аустроугарској монархији [[Фридрих фон Шмит|Фридриха Шмита]], ком је био поверен цели низ сличних пројеката на градњи нових и рестаурацији старих, како католичких тако и православних цркава у Хрватској. По Раухеровим је пројектима изведен и нови иконостас у унутрашњости. [[Иконе]] не [[иконостас]]у извео је сликар Марко Перош, професор Школе за уметност и обрт у [[Загреб]]у. Сликар [[Иван Друсани]], такође из [[Загреб]]а, извео је ново декоративно осликавање с мањим бројем фигуралних поља, које је касније прекречено.
Друга обнова Свете Ане изведена је између [[1904]]. и [[1907]]. године. Иако и при овој обнови све првобитно зацртано уплитањем нису изведене, због недостатка средстава, ипак је дошло до много опсежнијих захвата у поређењу са стањем из 1861. године. Поправљене су контрафоре, дограђен је врх главног прочеља, метални звоник на крову, као и дрвени кор у унутрашњости. Већина је додатака изведена у готичком стилу, у складу с уобичајеним приступом обнављањем средњовековних споменика, стилу у којем је грађевина саграђена у [[15. вијек]]у. Обанављање је плаћао архитекта [[Винко (Винзенз) Раухер]], ученик најзначајнијег архитекте неоготике у Аустроугарској монархији [[Фридрих фон Шмит|Фридриха Шмита]], ком је био повјерен цијели низ сличних пројеката на градњи нових и обнављањем старих, како католичких тако и православних цркава у Хрватској. По Раухеровим је пројектима изведен и нови иконостас у унутрашњости. [[Иконе]] не [[иконостас]]у извео је сликар Марко Перош, професор Школе за умјетност и обрт у [[Загреб]]у. Сликар [[Иван Друсани]], такође из [[Загреб]]а, извео је ново декоративно осликавање с мањим бројем фигуралних поља, које је касније прекречено.


Црква Свете Ане данас се поново налази у јако лошем стању и прети јој пропадање.
Црква Свете Ане данас се поново налази у јако лошем стању и пријети јој пропадање.


== Види још ==
== Види још ==
* [[Списак манастира Српске православне цркве]]
* [[Списак манастира Српске православне цркве]]


== Референце ==
== Извори ==
{{reflist}}
{{reflist}}


== Књижевни помен ==
== Литература ==
* [http://hrcak.srce.hr/file/92067 Historicističke obnove crkve Svete Ane u Donjoj Vrijeskoj, Scrinia Slavonica, Vol.9 No.1, Slavonski Brod, (2009). стр. 125—160.] {{hr}}
* [http://hrcak.srce.hr/file/92067 Historicističke obnove crkve Svete Ane u Donjoj Vrijeskoj, Scrinia Slavonica, Vol.9 No.1, Slavonski Brod, (2009). стр. 125—160.] {{hr}}


Ред 44: Ред 44:
* [http://www.skdprosvjeta.com/page.php?id=29 Света Ана]
* [http://www.skdprosvjeta.com/page.php?id=29 Света Ана]
* [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:794052-Mati-Gerasima-sama-uz-vucjaka-sluzi-svom-narodu Мати Герасима сама уз вучјака служи свом народу („Вечерње новости”, 12. мај 2019)]
* [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:794052-Mati-Gerasima-sama-uz-vucjaka-sluzi-svom-narodu Мати Герасима сама уз вучјака служи свом народу („Вечерње новости”, 12. мај 2019)]
* [https://www.zapadnisrbi.com/pravoslavlje/manastiri-i-crkve/143-manastir-sveta-ana]


{{Манастири Епархије славонске}}
{{Манастири Епархије славонске}}

[[Категорија:Цркве у Хрватској]]
[[Категорија:Цркве у Хрватској]]
[[Категорија:Манастири Епархије пакрачко-славонске|Света Ана]]
[[Категорија:Манастири Епархије пакрачко-славонске|Света Ана]]

Верзија на датум 11. јул 2019. у 11:29

Манастир Свете Ане
Основни подаци
ЈурисдикцијаСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија славонска
Оснивање1730
ОснивачНићифор Јовановић
Локација
МестоДоња Вријеска
Држава Хрватска
Координате45° 38′ 42″ N 17° 16′ 9.01″ E / 45.64500° С; 17.2691694° И / 45.64500; 17.2691694
Манастир Свете Ане на карти Хрватске
Манастир Свете Ане
Манастир Свете Ане
Манастир Свете Ане на карти Хрватске

Манастир Свете Ане је манастирска црква која се налази у Доњој Вријеској недалеко Дарувара, и припада невеликој скупини осредње добро сачуваних готичких сакралних грађевина на подручју Славоније. Манастир припада Епархији славонској Српске православне цркве.[1]

Прошлост

Ради се о једнобродној, за славонске прилике осредње великој грађевини са светиштем дугим 8 m и бродом дугим 14 m. Цркву је 1412. године саградио католички ред Павлина. Напуштена је 1542. године након османског освајања. За вријеме турске власти грађевина је доста пропала. Свод који је покривао брод и светиште је пало, па је касније замијењен кровом, но о изворном изгледу унутрашњости свједоче и данас остаци ребара. Када су они напустили Манастир, на рушевине долази патријарх Арсеније Чарнојевић, а пакрански монаси (предвођени игуманом Нићифором Јовановићем) 1730. године обнављају запустјели Манастир. Када су цркву уредили они су по дозволи грофа Локателија, комаданта Славоније 1731. године уселили.

Почетком 18. вијека Света Ана је обновљена за православно богослужење. Неко је вријеме била и сједиште православног манастира (1735—1775), након чега је припала оближњем манастиру Пакри. Крајем 18. вијека одузета је од овог манастира и подређена парохији у Великим Бастајима. Од тада грађевина је почела пропадати тако да је напослетку 1852. године морала бити потпуно затворена због опасности од урушавања крова.[2]

Прва обнова

Овако лоше стање Свете Ане подстакло је њену прву обнову у 19. вијеку. Главни покретачи обнове били су први конзерватор у Хрватској и Славонији, Иван Кукуљевић Сакцински, затим владика православне Пакрачког владичанства (на чијој се територији налази црква Свете Ане), Стефан Крагујевић, и настојатељ Манастира Пакре, Гедеон Пауновић. С обновом се настојало почети већ 1859, када је Света Ана поново стављена под управу манастира Пакре, но на крају је до ње дошло тек двије године касније због противљења грофа Јулија Јанковића, власника земље која је окруживала капелу, а који се бојао да ће обнова ове грађевине угрозити његов посјед.[3]

Уплитање које су учињене на Светој Ани 1861. године готово да нису имале никакав стилски, већ искључиво практичан карактер. Поправљен је кров како црква не би даље пропадала и дограђен је једноставни дрвени звоник.

Друга обнова

Друга обнова Свете Ане изведена је између 1904. и 1907. године. Иако и при овој обнови све првобитно зацртано уплитањем нису изведене, због недостатка средстава, ипак је дошло до много опсежнијих захвата у поређењу са стањем из 1861. године. Поправљене су контрафоре, дограђен је врх главног прочеља, метални звоник на крову, као и дрвени кор у унутрашњости. Већина је додатака изведена у готичком стилу, у складу с уобичајеним приступом обнављањем средњовековних споменика, стилу у којем је грађевина саграђена у 15. вијеку. Обанављање је плаћао архитекта Винко (Винзенз) Раухер, ученик најзначајнијег архитекте неоготике у Аустроугарској монархији Фридриха Шмита, ком је био повјерен цијели низ сличних пројеката на градњи нових и обнављањем старих, како католичких тако и православних цркава у Хрватској. По Раухеровим је пројектима изведен и нови иконостас у унутрашњости. Иконе не иконостасу извео је сликар Марко Перош, професор Школе за умјетност и обрт у Загребу. Сликар Иван Друсани, такође из Загреба, извео је ново декоративно осликавање с мањим бројем фигуралних поља, које је касније прекречено.

Црква Свете Ане данас се поново налази у јако лошем стању и пријети јој пропадање.

Види још

Извори

  1. ^ Манастир Ораховица
  2. ^ „Манастир Свете Ане (епархија славонска)”. Архивирано из оригинала 24. 4. 2012. г. Приступљено 17. 3. 2012. 
  3. ^ „Прослављена слава манастира Свете Ане у Славонији”. Архивирано из оригинала 2. 4. 2017. г. Приступљено 1. 4. 2017. 

Књижевни помен

Спољашње везе