Митрополија загребачко-љубљанска — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 29: Ред 29:
[[Датотека:Pecka patrijarsija mapa sr.png|мини|270п|д|[[Српска патријаршија]] у 16. и 17. веку]]
[[Датотека:Pecka patrijarsija mapa sr.png|мини|270п|д|[[Српска патријаршија]] у 16. и 17. веку]]


'''Митрополија загребачко-љубљанска''' је епархија [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] која обухвата северни део [[Хрватска|Хрватске]] и већи део [[Словенија|Словеније]].
'''Митрополија загребачко-љубљанска''' је владичанство [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] која обухвата сјеверни део [[Хрватска|Хрватске]] и већи дио [[Словенија|Словеније]].


Надлежни архијереј је митрополит [[Порфирије Перић|Порфирије (Перић)]], а седиште митрополије је у [[Загреб]]у где се налази и [[Саборна црква у Загребу|Саборна црква]].
Надлежни првосвештеник је владика [[Порфирије Перић|Порфирије (Перић)]], а сједиште владичанства је у [[Загреб]]у гдје се налази и [[Саборна црква у Загребу|Саборна црква]].


== Историја ==
== Прошлост ==
Први помени о српском [[православље|православном]] свештенству на подручју данашње епархије потичу из 15. века, односно из времена [[Катарина Бранковић|Катарине Бранковић]], кћерке [[Срби|српског]] [[деспот]]а [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]]. Године [[1434]]. она се удала за грофа [[Улрих II Цељски|Улриха II Цељског]], те је са собом повела православног свештеника из [[Смедерево|Смедерева]]. На њен је захтев у [[Вараждин]]у [[1454]]. преписана богослужбена књига ''„Апостол“'' на [[Српски језик|српско-словенском језику]], а чува се у [[Музеј Српске православне цркве|Музеју Српске православне цркве]] у [[Београд]]у.
Први помени о српском [[православље|православном]] свештенству на подручју данашњег владичанства потичу из 15. вијека, односно из времена [[Катарина Бранковић|Катарине Бранковић]], кћерке [[Срби|српског]] [[деспот]]а [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]]. Године [[1434]]. она се удала за грофа [[Улрих II Цељски|Улриха II Цељског]], те је са собом повела православног свештеника из [[Смедерево|Смедерева]]. На њен је захтјев у [[Вараждин]]у [[1454]]. преписана богослужбена књига ''„Апостол“'' на [[Српски језик|српско-словенском језику]], а чува се у [[Музеј Српске православне цркве|Музеју Српске православне цркве]] у [[Београд]]у.


=== Марчанско владичанство ===
=== Марчанска епархија ===
Након обнове [[Пећка патријаршија|Српске патријаршије]] [[1557]]. године у време патријарха [[Патријарх српски Макарије|Макарија Соколовића]], на подручју доње [[Славонија|Славоније]], која је била под турском влашћу, установљена је српска православна [[Пожешка епархија]] чији су митрополити имали седиште у [[Манастир Ораховица|манастиру Ораховици]]. Током читаве друге половине 16. века, између Срба у турској (доњој) Славонији и Срба у хабзбуршкој (горњој) Славонији постојале су живе везе које су биле оснажене честим пресељавањем становништва. У јесен [[1595]]. године пожешки митрополит [[Василије (митрополит пожешки)|Василије]] напушта [[Османско царство|турску]] доњу Славонију и прелази под окриље хабзбуршке власти у горњу Славонију (Вараждински генералат). Његов долазак прихватиле су и војне власти. Тиме је постављен темељ за стварање посебне српске православне епархије на подручју [[Вараждински генералат|Вараждинског генералата]].
Након обнове [[Пећка патријаршија|Српске патријаршије]] [[1557]]. године у вријеме поглавара [[Патријарх српски Макарије|Макарија Соколовића]], на подручју доње [[Славонија|Славоније]], која је била под турском влашћу, установљена је српска православна [[Пожешка епархија|пожешко владичанство]] чије су владике имали сједиште у [[Манастир Ораховица|манастиру Ораховици]]. Током читаве друге половине 16. вијека, између Срба у турској (доњој) Славонији и Срба у хабзбуршкој (горњој) Славонији постојале су живе везе које су биле оснажене честим пресељавањем становништва. У јесен [[1595]]. године пожешки владика [[Василије (митрополит пожешки)|Василије]] напушта [[Османско царство|турску]] доњу Славонију и прелази под окриље хабзбуршке власти у горњу Славонију (Вараждински генералат). Његов долазак прихватиле су и војне власти. Тиме је постављена подлога за стварање посебног српског православног владичанства на подручју [[Вараждински генералат|Вараждинског генералата]].


Претпоставља се да су управо у то време учињени и први кораци ка стварању [[Манастир Марча|манастира Марче]]. Новостворена српска православна [[Марчанска епархија]] која је касније називана и "Вретанијском" постојала је током већег дела [[17. век]]а. Наследници владике Василија морали су да издрже тешку борбу против насилног наметања уније са Римокатоличком црквом. Владика [[Гаврило Мијакић]] је [[1671]]. године оптужен и заточен под наводном кривицом за учешће у противдржавној завери хрватских грофова Зринског и Франкопна. Живот је завршио [[1686]]. године, а у међувремену Срби у Вараждинском генералату нису имали свог православног епископа.
Претпоставља се да су управо у то вријеме учињени и први кораци ка стварању [[Манастир Марча|манастира Марче]]. Новостворена српска православна [[Марчанска епархија|марчанско владичанство]] која је касније називана и "Вретанијском" постојала је током већег дијела [[17. вијек]]а. Насљедници владике Василија морали су да издрже тешку борбу против насилног наметања уније са Римокатоличком црквом. Владика [[Гаврило Мијакић]] је [[1671]]. године оптужен и заточен под наводном кривицом за учешће у противдржавној завјери хрватских грофова Зринског и Франкопна. Живот је завршио [[1686]]. године, а у међувремену Срби у Вараждинском генералату нису имали свог православног владику.


Током 17. века, уз [[манастир Марча|манастир Марчу]], друго главно средиште [[Православље|православља]] на овим просторима био је и [[манастир Лепавина]]. Током [[1692]]. и [[1693]]. године, на том подручју боравио је српски патријарх [[Арсеније III Црнојевић]], који се најдуже задржао управо у Лепавини. Пошто државна власт у то време није дозвољавала постављање посебог српског епископа за подручје Вараждинског генералата, патријарх Арсеније је пронашао друго решење. Приликом именовања [[Софроније Подгоричанин|Софронија Подгоричанина]] за пакрачко-славонског епископа ([[1705]]), под његову надложност је поред доње Славоније (Мала Влашка) потпала и горња Славонија са Вараждинским генералатом. Међутим, чак ни ово решење није било по вољи државним властима, услед чега су пакрачко-славонски епископи наилазили на бројне потешкоће приликом остваривања своје надлежности у областима горње Славоније. Управо због тога, тамошњи православни народ је заједно са својим свештенством покренуо борбу за обнову посебне епархије на подручју Вараждинског генералата.
Током 17. вијека, уз [[манастир Марча|манастир Марчу]], друго главно средиште [[Православље|православља]] на овим просторима био је и [[манастир Лепавина]]. Током [[1692]]. и [[1693]]. године, на том подручју боравио је српски поглавар [[Арсеније III Црнојевић]], који се најдуже задржао управо у Лепавини. Пошто државна власт у то вријеме није дозвољавала постављање посебог српског владику за подручје Вараждинског генералата, поглавар Арсеније је пронашао друго рјешење. Приликом именовања [[Софроније Подгоричанин|Софронија Подгоричанина]] за пакрачко-славонског владику ([[1705]]), под његову надлежност је поред доње Славоније (Мала Влашка) потпала и горња Славонија са Вараждинским генералатом. Међутим, ни ово рјешење није било по вољи државним властима, усљед чега су пакрачко-славонске владике наилазили на бројне потешкоће приликом остваривања своје надлежности у областима горње Славоније. Управо због тога, тамошњи православни народ је заједно са својим свештенством покренуо борбу за обнову посебног владичанства на подручју Вараждинског генералата.


=== Лепавинско владичанство ===
=== Лепавинска епархија ===
Године [[1734]]. успостављена је [[Лепавинска епархија]] са првим седиштем у [[Манастир Лепавина|манастиру Лепавина]], а потом у [[Северин (општина)|Северину]]. Њен први и једини епископ био је [[Симеон Филиповић]] (1734-1743). Након његове смрти, епархија је током неколико година била администрирана. Године [[1750]]. ова је епархија је сједињена са [[Костајничка епархија|Костајничком епархијом]], која је [[1771]]. укинута и подељена, тако да је подручје некадашње Лепавинске епархије прикључено [[Епархија славонска|Славонској епархији]] у чијем је саставу остало све до [[1931]]. године.
Године [[1734]]. успостављена је [[Лепавинска епархија|лепавинско владичанство]] са првим сједиштем у [[Манастир Лепавина|манастиру Лепавина]], а потом у [[Северин (општина)|Северину]]. Њен први и једини владика био је [[Симеон Филиповић]] (1734-1743). Након његове смрти, владичанство је током неколико година била помагано. Године [[1750]]. ова је владичанство је сједињена са [[Костајничка епархија|Костајничким владичанством]], које је [[1771]]. укинута и подијељена, тако да је подручје некадашње лепавинског владичанство прикључено [[Епархија славонска|Славонско владичанство]] у чијем је саставу остало све до [[1931]]. године.


=== Загребачко владичанство ===
=== Загребачка митрополија ===
Године [[1931]]. основана је [[Загреб]]ачка епархија у рангу [[Митрополија|митрополије]], са седиштем у Загребу. Први митрополит био је [[Доситеј Васић]]. Дана [[11. мај]]а [[1941]]. [[Усташе|усташке]] су власти ухапсиле [[доситеј Васић|митрополита Доситеја]], те га у затвору у Петрињској улици мучиле, а онда и отпремиле у [[Београд]], где је [[14. јануар]]а [[1945]]. и умро.
Године [[1931]]. основана је [[Загреб]]ачко владичанство у рангу [[Митрополија|митрополије]], са сједиштем у Загребу. Први владика био је [[Доситеј Васић]]. Дана [[11. мај]]а [[1941]]. [[Усташе|усташке]] су власти ухапсиле [[Доситеј Васић|митрополита Доситеја]], те га у затвору у Петрињској улици мучиле, а онда и отпремиле у [[Београд]], гдје је [[14. јануар]]а [[1945]]. и умро.


Након [[Други светски рат|Другог светског рата]], приликом попуњавања упражњених епархија, на првом послератном редовном заседању Светог архијерејског сабора [[1947]]., изабран је [[Дамаскин Грданички]] за митрополита загребачког. После његове смрти [[1969]]., епархија дуго није имала сопственог [[митрополит]]а, него су њоме управљали епископи других [[епархија]], све док на заседању [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]] [[1977]]. године није поверена тадашњем [[епископ лепавински|епископу лепавинском]] [[Јован Павловић|Јовану Павловићу]], који је [[1982]]. изабран и за митрополита загребачког. На његов предлог, следеће године [[митрополија]] је преименована у Загребачко-љубљанску.
Након [[Други светски рат|Другог свјетског рата]], приликом попуњавања упражњених владичанстава, на првом посљератном редовном засједању Светог архијерејског сабора [[1947]]., изабран је [[Дамаскин Грданички]] за владику загребачког. Послије његове смрти [[1969]]., владичанство дуго није имала сопственог [[владика]]у, него су њоме управљали владике других владичанстава, све док на засједању [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]] [[1977]]. године није повјерена тадашњем [[епископ лепавински|владици лепавинском]] [[Јован Павловић|Јовану Павловићу]], који је [[1982]]. изабран и за владику загребачког. На његов приједлог, сљедеће године [[митрополија]] је преименована у Загребачко-љубљанску.


Након што је овој митрополији [[1994]]. поверена брига и за [[православље|православне]] [[Срби|Србе]] у [[Италија|Италији]], названа је ''„Митрополијом загребачко-љубљанском и целе Италије“''. Каснијим арондацијама епархија, [[Италија]] је изузета из њене надлежности и стављена под управу [[Епархија средњоевропска|Епархије средњоевропске]], а потом [[Епархија аустријско-швајцарска|Епархије аустријско-швајцарске]] са седиштем у [[Беч]]у.
Након што је овом владичанству [[1994]]. повјерена брига и за [[православље|православне]] [[Срби|Србе]] у [[Италија|Италији]], названа је ''„Митрополијом загребачко-љубљанском и целе Италије“''. Каснијим арондацијама владичанстава, [[Италија]] је изузета из њене надлежности и стављена под управу [[Епархија средњоевропска|владичанства средњоевропског]], а потом [[Епархија аустријско-швајцарска|владичанства аустријско-швајцарског]] са сједиштем у [[Беч]]у.


Митрополија од [[2007]]. додељује [[орден Кантакузине Катарине Бранковић]], од [[2005]]. У [[Загреб]]у постоји [[Српска православна општа гимназија „Кантакузина Катарина Бранковић“|Српска православна општа гимназија]] истог имена.
Митрополија од [[2007]]. додјељује [[орден Кантакузине Катарине Бранковић]], од [[2005]]. У [[Загреб]]у постоји [[Српска православна општа гимназија „Кантакузина Катарина Бранковић“|Српска православна општа гимназија]] истог имена.


[[Васељенски патријарх Вартоломеј I]] је посетио митрополију у Хрватској септембра 2016. године.<ref>[http://spc.rs/sr/istorijska_poseta_carigradskog_patrijarha_hrvatskoj_0 Историјска посета Цариградског патријарха Хрватској (СПЦ, 12. септембар 2016)]</ref>
[[Васељенски патријарх Вартоломеј I]] је посјетио владичанство у Хрватској септембра 2016. године.<ref>[http://spc.rs/sr/istorijska_poseta_carigradskog_patrijarha_hrvatskoj_0 Историјска посета Цариградског патријарха Хрватској (СПЦ, 12. септембар 2016)]</ref>


== Епископи и митрополити ==
== Владике и надвладике ==
[[Датотека:Manastir Lepavina28aug2004.jpg|мини|290п|д|[[Манастир Лепавина]]]]
[[Датотека:Manastir Lepavina28aug2004.jpg|мини|290п|д|[[Манастир Лепавина]]]]
Српски јерарси који су током историје имали надлежност над подручјем дањашње Митрополије загребачко-љубљанске:
Српски јерарси који су током историје имали надлежност над подручјем дањашње Митрополије загребачко-љубљанске:


=== [[Марчанска епархија|Епископи марчански]] ===
=== [[Марчанска епархија|владике марчанске]] ===
* [[Максим Предојевић]] (1630—1642),
* [[Максим Предојевић]] (1630—1642),
* [[Гаврило Предојевић]] (1642—1644),
* [[Гаврило Предојевић]] (1642—1644),
Ред 68: Ред 68:
* [[Гаврило Мијакић]] (1661—1671).
* [[Гаврило Мијакић]] (1661—1671).


Након 1705. године, епископи пакрачко-славонски.
Након 1705. године, владике пакрачко-славонске.


=== [[Лепавинска епархија|Епископи лепавински]] ===
=== [[Лепавинска епархија|владике лепавинске]] ===
* [[Симеон Филиповић]] (1734—1743).
* [[Симеон Филиповић]] (1734—1743).
* (1743-1750) администрирање
* (1743-1750) администрирање


=== [[Костајничка епархија|Епископи костајнички]] ===
=== [[Костајничка епархија|владике костајничке]] ===
* [[Арсеније Теофановић]] (1750—1753),
* [[Арсеније Теофановић]] (1750—1753),
* [[Јосиф Стојановић]] (1754—1771).
* [[Јосиф Стојановић]] (1754—1771).


Након 1771. године, поново епископи пакрачко-славонски.
Након 1771. године, поново владике пакрачко-славонске.


=== Митрополити загребачки и загребачко-љубљански ===
=== Владика загребачки и загребачко-љубљански ===
{| {{table}}
{| {{table}}
|- style="background: #ececec;"
|- style="background: #ececec;"
Ред 124: Ред 124:
|}
|}


== Устројство митрополије ==
== Устројство владичанства ==
* [[Загребачко архијерејско намесништво|Загребачко]],
* [[Загребачко архијерејско намесништво|Загребачко]],
* [[Бјеловарско архијерејско намесништво|Бјеловарско]],
* [[Бјеловарско архијерејско намесништво|Бјеловарско]],
Ред 130: Ред 130:
* [[Љубљанско архијерејско намесништво|Љубљанско]].
* [[Љубљанско архијерејско намесништво|Љубљанско]].


У Загребачко намесништво спадају црквене општине: [[Загреб]]ачка, [[Војаковац|Војаковачка]] и [[Сисак|Сисачка]].
У Загребачко намјесништво спадају црквене општине: [[Загреб]]ачка, [[Војаковац|Војаковачка]] и [[Сисак|Сисачка]].


Митрополиту у управљању епархијом помажу [[Епархијски савјет|Епархијски савет]] и [[Епархијски управни одбор]]. Усто, ту је и [[Епархијски црквени суд]]. Свим овим телима на челу је митрополит.
Владици у управљању владичанства помажу [[Епархијски савјет|владичанскии савјет]] и [[Епархијски управни одбор]]. Усто, ту је и [[Епархијски црквени суд]]. Свим овим тијелима на челу је владика.


== Саборни храм ==
== Саборни храм ==


Саборна црква Митрополије загребачко-љубљанске је [[Саборна црква у Загребу|Црква Преображења Господњег]] на тзв. Цвјетном тргу или Тргу Петра Прерадовића у Загребу. Ради се о некадашњој [[Католичка црква|римокатоличкој]] Цркви Св. Маргарете која је припадала [[Загребачка надбискупија|Загребачкој бискупији]], а спомиње се на овом месту од [[1334]]. као жупна црква уз коју су се одржавали ''„маргаретски сајмови“'' (одржавали су се од [[1337]]). Касније је црква припала жупи Св. Марка, а [[1794]]. продана је [[Грци|грчким]] православним трговцима који су тада као трговци и новчари боравили у Загребу. Кад Грка више није било, црква је почела служити православним Србима. Због овакве историје саборног храма, улица која пролази иза цркве и данас се зове Маргаретска, а она која пролази испред ње зове се Преображенска.
Саборна црква Митрополије загребачко-љубљанске је [[Саборна црква у Загребу|Црква Преображења Господњег]] на тзв. Цвјетном тргу или Тргу Петра Прерадовића у Загребу. Ради се о некадашњој [[Католичка црква|римокатоличкој]] Цркви Св. Маргарете која је припадала [[Загребачка надбискупија|Загребачкој бискупији]], а спомиње се на овом месту од [[1334]]. као жупна црква уз коју су се одржавали ''„маргаретски сајмови“'' (одржавали су се од [[1337]]). Касније је црква припала жупи Св. Марка, а [[1794]]. продана је [[Грци|грчким]] православним трговцима који су тада као трговци и новчари боравили у Загребу. Кад Грка више није било, црква је почела служити православним Србима. Због овакве прошлости саборног храма, улица која пролази иза цркве и данас се зове Маргаретска, а она која пролази испред ње зове се Преображенска.


Дана [[4. мај]]а [[2007]]. довршен је иконопис у унутрашњости цркве, а израдио га је руски иконописац Николај Александрович Мухин.
Дана [[4. мај]]а [[2007]]. довршен је иконопис у унутрашњости цркве, а израдио га је руски иконописац Николај Александрович Мухин.
Ред 146: Ред 146:
# [[Манастир Свете Петке у Загребу|Света Петка]].
# [[Манастир Свете Петке у Загребу|Света Петка]].


== Цркве ==
== Богомоље ==
* Црква Благовештења Пресвете Богородице, [[Новосељани]]
* Црква Благовештења Пресвете Богородице, [[Новосељани]]
* Црква Ваведења Пресвете Богородице, [[Брезовац]]
* Црква Ваведења Пресвете Богородице, [[Брезовац]]
Ред 222: Ред 222:
* [[Православље у Италији]]
* [[Православље у Италији]]


== Референце ==
== Извори ==
{{reflist}}
{{reflist}}


== Књижевни помен ==
== Литература ==
{{refbegin|2}}
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Веселиновић|first=Рајко|authorlink=Рајко Веселиновић|chapter=Срби у Хрватској у XVI и XVII веку|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=SukJAQAAIAAJ|volume=књ. 3, св. 1|year=1993|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=427-490}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Веселиновић|first=Рајко|authorlink=Рајко Веселиновић|chapter=Срби у Хрватској у XVI и XVII веку|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=SukJAQAAIAAJ|volume=књ. 3, св. 1|year=1993|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=427-490}}
Ред 257: Ред 257:
* [http://www.mitropolija-zagrebacka.org Званична страница Митрополије загребачко-љубљанске]
* [http://www.mitropolija-zagrebacka.org Званична страница Митрополије загребачко-љубљанске]
* [https://web.archive.org/web/20090820163920/http://www.spc.rs/Genocid/Zagrebacko/zagrebackoc.html Загребачко-љубљанска митрополија]
* [https://web.archive.org/web/20090820163920/http://www.spc.rs/Genocid/Zagrebacko/zagrebackoc.html Загребачко-љубљанска митрополија]
* [http://mitropolija-zagrebacka.org/]


{{Српска православна црква}}
{{Српска православна црква}}

[[Категорија:Митрополија загребачко-љубљанска|*]]
[[Категорија:Митрополија загребачко-љубљанска|*]]
[[Категорија:Организације Срба у Хрватској]]
[[Категорија:Организације Срба у Хрватској]]

Верзија на датум 14. јул 2019. у 15:48

Митрополија загребачко-љубљанска
Српска православна црква
Саборни храм Преображења Господњег у Загребу
Основни подаци
СедиштеЗагреб
Држава Југославија (1931—1991)
 Италија (1994—2011)
 Хрватска (1991—данас)
 Словенија (1991—данас)
Основана1931.
Број намесништава4
Број манастира4
[[1] Званични веб-сајт]
Архијереј
Чин архијерејамитрополит
Титула архијерејамитрополит загребачко-љубљански
Српска патријаршија у 16. и 17. веку

Митрополија загребачко-љубљанска је владичанство Српске православне цркве која обухвата сјеверни део Хрватске и већи дио Словеније.

Надлежни првосвештеник је владика Порфирије (Перић), а сједиште владичанства је у Загребу гдје се налази и Саборна црква.

Прошлост

Први помени о српском православном свештенству на подручју данашњег владичанства потичу из 15. вијека, односно из времена Катарине Бранковић, кћерке српског деспота Ђурђа Бранковића. Године 1434. она се удала за грофа Улриха II Цељског, те је са собом повела православног свештеника из Смедерева. На њен је захтјев у Вараждину 1454. преписана богослужбена књига „Апостол“ на српско-словенском језику, а чува се у Музеју Српске православне цркве у Београду.

Марчанско владичанство

Након обнове Српске патријаршије 1557. године у вријеме поглавара Макарија Соколовића, на подручју доње Славоније, која је била под турском влашћу, установљена је српска православна пожешко владичанство чије су владике имали сједиште у манастиру Ораховици. Током читаве друге половине 16. вијека, између Срба у турској (доњој) Славонији и Срба у хабзбуршкој (горњој) Славонији постојале су живе везе које су биле оснажене честим пресељавањем становништва. У јесен 1595. године пожешки владика Василије напушта турску доњу Славонију и прелази под окриље хабзбуршке власти у горњу Славонију (Вараждински генералат). Његов долазак прихватиле су и војне власти. Тиме је постављена подлога за стварање посебног српског православног владичанства на подручју Вараждинског генералата.

Претпоставља се да су управо у то вријеме учињени и први кораци ка стварању манастира Марче. Новостворена српска православна марчанско владичанство која је касније називана и "Вретанијском" постојала је током већег дијела 17. вијека. Насљедници владике Василија морали су да издрже тешку борбу против насилног наметања уније са Римокатоличком црквом. Владика Гаврило Мијакић је 1671. године оптужен и заточен под наводном кривицом за учешће у противдржавној завјери хрватских грофова Зринског и Франкопна. Живот је завршио 1686. године, а у међувремену Срби у Вараждинском генералату нису имали свог православног владику.

Током 17. вијека, уз манастир Марчу, друго главно средиште православља на овим просторима био је и манастир Лепавина. Током 1692. и 1693. године, на том подручју боравио је српски поглавар Арсеније III Црнојевић, који се најдуже задржао управо у Лепавини. Пошто државна власт у то вријеме није дозвољавала постављање посебог српског владику за подручје Вараждинског генералата, поглавар Арсеније је пронашао друго рјешење. Приликом именовања Софронија Подгоричанина за пакрачко-славонског владику (1705), под његову надлежност је поред доње Славоније (Мала Влашка) потпала и горња Славонија са Вараждинским генералатом. Међутим, ни ово рјешење није било по вољи државним властима, усљед чега су пакрачко-славонске владике наилазили на бројне потешкоће приликом остваривања своје надлежности у областима горње Славоније. Управо због тога, тамошњи православни народ је заједно са својим свештенством покренуо борбу за обнову посебног владичанства на подручју Вараждинског генералата.

Лепавинско владичанство

Године 1734. успостављена је лепавинско владичанство са првим сједиштем у манастиру Лепавина, а потом у Северину. Њен први и једини владика био је Симеон Филиповић (1734-1743). Након његове смрти, владичанство је током неколико година била помагано. Године 1750. ова је владичанство је сједињена са Костајничким владичанством, које је 1771. укинута и подијељена, тако да је подручје некадашње лепавинског владичанство прикључено Славонско владичанство у чијем је саставу остало све до 1931. године.

Загребачко владичанство

Године 1931. основана је Загребачко владичанство у рангу митрополије, са сједиштем у Загребу. Први владика био је Доситеј Васић. Дана 11. маја 1941. усташке су власти ухапсиле митрополита Доситеја, те га у затвору у Петрињској улици мучиле, а онда и отпремиле у Београд, гдје је 14. јануара 1945. и умро.

Након Другог свјетског рата, приликом попуњавања упражњених владичанстава, на првом посљератном редовном засједању Светог архијерејског сабора 1947., изабран је Дамаскин Грданички за владику загребачког. Послије његове смрти 1969., владичанство дуго није имала сопственог владикау, него су њоме управљали владике других владичанстава, све док на засједању Светог архијерејског сабора 1977. године није повјерена тадашњем владици лепавинском Јовану Павловићу, који је 1982. изабран и за владику загребачког. На његов приједлог, сљедеће године митрополија је преименована у Загребачко-љубљанску.

Након што је овом владичанству 1994. повјерена брига и за православне Србе у Италији, названа је „Митрополијом загребачко-љубљанском и целе Италије“. Каснијим арондацијама владичанстава, Италија је изузета из њене надлежности и стављена под управу владичанства средњоевропског, а потом владичанства аустријско-швајцарског са сједиштем у Бечу.

Митрополија од 2007. додјељује орден Кантакузине Катарине Бранковић, од 2005. У Загребу постоји Српска православна општа гимназија истог имена.

Васељенски патријарх Вартоломеј I је посјетио владичанство у Хрватској септембра 2016. године.[1]

Владике и надвладике

Манастир Лепавина

Српски јерарси који су током историје имали надлежност над подручјем дањашње Митрополије загребачко-љубљанске:

владике марчанске

Након 1705. године, владике пакрачко-славонске.

владике лепавинске

владике костајничке

Након 1771. године, поново владике пакрачко-славонске.

Владика загребачки и загребачко-љубљански

Портрет Име и презиме Време старешина Напомене
Доситеј Васић 1931-45
Арсеније Брадваревић 1945-47, администрирао митрополијом
Датотека:ДамаскинГрденички.jpg Дамаскин Грданички 1947-69
Емилијан Мариновић 1969-77, администрирао митрополијом
Јован Павловић 1977-2014 администрирао митрополијом до 1982.
Фотије Сладојевић 2014, администрирао митрополијом
Порфирије Перић од 2014.

Устројство владичанства

У Загребачко намјесништво спадају црквене општине: Загребачка, Војаковачка и Сисачка.

Владици у управљању владичанства помажу владичанскии савјет и Епархијски управни одбор. Усто, ту је и Епархијски црквени суд. Свим овим тијелима на челу је владика.

Саборни храм

Саборна црква Митрополије загребачко-љубљанске је Црква Преображења Господњег на тзв. Цвјетном тргу или Тргу Петра Прерадовића у Загребу. Ради се о некадашњој римокатоличкој Цркви Св. Маргарете која је припадала Загребачкој бискупији, а спомиње се на овом месту од 1334. као жупна црква уз коју су се одржавали „маргаретски сајмови“ (одржавали су се од 1337). Касније је црква припала жупи Св. Марка, а 1794. продана је грчким православним трговцима који су тада као трговци и новчари боравили у Загребу. Кад Грка више није било, црква је почела служити православним Србима. Због овакве прошлости саборног храма, улица која пролази иза цркве и данас се зове Маргаретска, а она која пролази испред ње зове се Преображенска.

Дана 4. маја 2007. довршен је иконопис у унутрашњости цркве, а израдио га је руски иконописац Николај Александрович Мухин.

Манастири

  1. Бршљанац,
  2. Лепавина,
  3. Марча,
  4. Света Петка.

Богомоље

Види још

Извори

  1. ^ Историјска посета Цариградског патријарха Хрватској (СПЦ, 12. септембар 2016)

Књижевни помен

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Митрополија_загребачко-љубљанска&oldid=22022641”