Митрополија загребачко-љубљанска — разлика између измена
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 29: | Ред 29: | ||
[[Датотека:Pecka patrijarsija mapa sr.png|мини|270п|д|[[Српска патријаршија]] у 16. и 17. веку]] |
[[Датотека:Pecka patrijarsija mapa sr.png|мини|270п|д|[[Српска патријаршија]] у 16. и 17. веку]] |
||
'''Митрополија загребачко-љубљанска''' је |
'''Митрополија загребачко-љубљанска''' је владичанство [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] која обухвата сјеверни део [[Хрватска|Хрватске]] и већи дио [[Словенија|Словеније]]. |
||
Надлежни |
Надлежни првосвештеник је владика [[Порфирије Перић|Порфирије (Перић)]], а сједиште владичанства је у [[Загреб]]у гдје се налази и [[Саборна црква у Загребу|Саборна црква]]. |
||
== |
== Прошлост == |
||
Први помени о српском [[православље|православном]] свештенству на подручју |
Први помени о српском [[православље|православном]] свештенству на подручју данашњег владичанства потичу из 15. вијека, односно из времена [[Катарина Бранковић|Катарине Бранковић]], кћерке [[Срби|српског]] [[деспот]]а [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]]. Године [[1434]]. она се удала за грофа [[Улрих II Цељски|Улриха II Цељског]], те је са собом повела православног свештеника из [[Смедерево|Смедерева]]. На њен је захтјев у [[Вараждин]]у [[1454]]. преписана богослужбена књига ''„Апостол“'' на [[Српски језик|српско-словенском језику]], а чува се у [[Музеј Српске православне цркве|Музеју Српске православне цркве]] у [[Београд]]у. |
||
=== Марчанско владичанство === |
|||
=== Марчанска епархија === |
|||
Након обнове [[Пећка патријаршија|Српске патријаршије]] [[1557]]. године у |
Након обнове [[Пећка патријаршија|Српске патријаршије]] [[1557]]. године у вријеме поглавара [[Патријарх српски Макарије|Макарија Соколовића]], на подручју доње [[Славонија|Славоније]], која је била под турском влашћу, установљена је српска православна [[Пожешка епархија|пожешко владичанство]] чије су владике имали сједиште у [[Манастир Ораховица|манастиру Ораховици]]. Током читаве друге половине 16. вијека, између Срба у турској (доњој) Славонији и Срба у хабзбуршкој (горњој) Славонији постојале су живе везе које су биле оснажене честим пресељавањем становништва. У јесен [[1595]]. године пожешки владика [[Василије (митрополит пожешки)|Василије]] напушта [[Османско царство|турску]] доњу Славонију и прелази под окриље хабзбуршке власти у горњу Славонију (Вараждински генералат). Његов долазак прихватиле су и војне власти. Тиме је постављена подлога за стварање посебног српског православног владичанства на подручју [[Вараждински генералат|Вараждинског генералата]]. |
||
Претпоставља се да су управо у то |
Претпоставља се да су управо у то вријеме учињени и први кораци ка стварању [[Манастир Марча|манастира Марче]]. Новостворена српска православна [[Марчанска епархија|марчанско владичанство]] која је касније називана и "Вретанијском" постојала је током већег дијела [[17. вијек]]а. Насљедници владике Василија морали су да издрже тешку борбу против насилног наметања уније са Римокатоличком црквом. Владика [[Гаврило Мијакић]] је [[1671]]. године оптужен и заточен под наводном кривицом за учешће у противдржавној завјери хрватских грофова Зринског и Франкопна. Живот је завршио [[1686]]. године, а у међувремену Срби у Вараждинском генералату нису имали свог православног владику. |
||
Током 17. |
Током 17. вијека, уз [[манастир Марча|манастир Марчу]], друго главно средиште [[Православље|православља]] на овим просторима био је и [[манастир Лепавина]]. Током [[1692]]. и [[1693]]. године, на том подручју боравио је српски поглавар [[Арсеније III Црнојевић]], који се најдуже задржао управо у Лепавини. Пошто државна власт у то вријеме није дозвољавала постављање посебог српског владику за подручје Вараждинског генералата, поглавар Арсеније је пронашао друго рјешење. Приликом именовања [[Софроније Подгоричанин|Софронија Подгоричанина]] за пакрачко-славонског владику ([[1705]]), под његову надлежност је поред доње Славоније (Мала Влашка) потпала и горња Славонија са Вараждинским генералатом. Међутим, ни ово рјешење није било по вољи државним властима, усљед чега су пакрачко-славонске владике наилазили на бројне потешкоће приликом остваривања своје надлежности у областима горње Славоније. Управо због тога, тамошњи православни народ је заједно са својим свештенством покренуо борбу за обнову посебног владичанства на подручју Вараждинског генералата. |
||
=== Лепавинско владичанство === |
|||
=== Лепавинска епархија === |
|||
Године [[1734]]. успостављена је [[Лепавинска епархија]] са првим |
Године [[1734]]. успостављена је [[Лепавинска епархија|лепавинско владичанство]] са првим сједиштем у [[Манастир Лепавина|манастиру Лепавина]], а потом у [[Северин (општина)|Северину]]. Њен први и једини владика био је [[Симеон Филиповић]] (1734-1743). Након његове смрти, владичанство је током неколико година била помагано. Године [[1750]]. ова је владичанство је сједињена са [[Костајничка епархија|Костајничким владичанством]], које је [[1771]]. укинута и подијељена, тако да је подручје некадашње лепавинског владичанство прикључено [[Епархија славонска|Славонско владичанство]] у чијем је саставу остало све до [[1931]]. године. |
||
=== Загребачко владичанство === |
|||
=== Загребачка митрополија === |
|||
Године [[1931]]. основана је [[Загреб]] |
Године [[1931]]. основана је [[Загреб]]ачко владичанство у рангу [[Митрополија|митрополије]], са сједиштем у Загребу. Први владика био је [[Доситеј Васић]]. Дана [[11. мај]]а [[1941]]. [[Усташе|усташке]] су власти ухапсиле [[Доситеј Васић|митрополита Доситеја]], те га у затвору у Петрињској улици мучиле, а онда и отпремиле у [[Београд]], гдје је [[14. јануар]]а [[1945]]. и умро. |
||
Након [[Други светски рат|Другог |
Након [[Други светски рат|Другог свјетског рата]], приликом попуњавања упражњених владичанстава, на првом посљератном редовном засједању Светог архијерејског сабора [[1947]]., изабран је [[Дамаскин Грданички]] за владику загребачког. Послије његове смрти [[1969]]., владичанство дуго није имала сопственог [[владика]]у, него су њоме управљали владике других владичанстава, све док на засједању [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]] [[1977]]. године није повјерена тадашњем [[епископ лепавински|владици лепавинском]] [[Јован Павловић|Јовану Павловићу]], који је [[1982]]. изабран и за владику загребачког. На његов приједлог, сљедеће године [[митрополија]] је преименована у Загребачко-љубљанску. |
||
Након што је |
Након што је овом владичанству [[1994]]. повјерена брига и за [[православље|православне]] [[Срби|Србе]] у [[Италија|Италији]], названа је ''„Митрополијом загребачко-љубљанском и целе Италије“''. Каснијим арондацијама владичанстава, [[Италија]] је изузета из њене надлежности и стављена под управу [[Епархија средњоевропска|владичанства средњоевропског]], а потом [[Епархија аустријско-швајцарска|владичанства аустријско-швајцарског]] са сједиштем у [[Беч]]у. |
||
Митрополија од [[2007]]. |
Митрополија од [[2007]]. додјељује [[орден Кантакузине Катарине Бранковић]], од [[2005]]. У [[Загреб]]у постоји [[Српска православна општа гимназија „Кантакузина Катарина Бранковић“|Српска православна општа гимназија]] истог имена. |
||
[[Васељенски патријарх Вартоломеј I]] је |
[[Васељенски патријарх Вартоломеј I]] је посјетио владичанство у Хрватској септембра 2016. године.<ref>[http://spc.rs/sr/istorijska_poseta_carigradskog_patrijarha_hrvatskoj_0 Историјска посета Цариградског патријарха Хрватској (СПЦ, 12. септембар 2016)]</ref> |
||
== |
== Владике и надвладике == |
||
[[Датотека:Manastir Lepavina28aug2004.jpg|мини|290п|д|[[Манастир Лепавина]]]] |
[[Датотека:Manastir Lepavina28aug2004.jpg|мини|290п|д|[[Манастир Лепавина]]]] |
||
Српски јерарси који су током историје имали надлежност над подручјем дањашње Митрополије загребачко-љубљанске: |
Српски јерарси који су током историје имали надлежност над подручјем дањашње Митрополије загребачко-љубљанске: |
||
=== [[Марчанска епархија| |
=== [[Марчанска епархија|владике марчанске]] === |
||
* [[Максим Предојевић]] (1630—1642), |
* [[Максим Предојевић]] (1630—1642), |
||
* [[Гаврило Предојевић]] (1642—1644), |
* [[Гаврило Предојевић]] (1642—1644), |
||
Ред 68: | Ред 68: | ||
* [[Гаврило Мијакић]] (1661—1671). |
* [[Гаврило Мијакић]] (1661—1671). |
||
Након 1705. године, |
Након 1705. године, владике пакрачко-славонске. |
||
=== [[Лепавинска епархија| |
=== [[Лепавинска епархија|владике лепавинске]] === |
||
* [[Симеон Филиповић]] (1734—1743). |
* [[Симеон Филиповић]] (1734—1743). |
||
* (1743-1750) администрирање |
* (1743-1750) администрирање |
||
=== [[Костајничка епархија| |
=== [[Костајничка епархија|владике костајничке]] === |
||
* [[Арсеније Теофановић]] (1750—1753), |
* [[Арсеније Теофановић]] (1750—1753), |
||
* [[Јосиф Стојановић]] (1754—1771). |
* [[Јосиф Стојановић]] (1754—1771). |
||
Након 1771. године, поново |
Након 1771. године, поново владике пакрачко-славонске. |
||
=== |
=== Владика загребачки и загребачко-љубљански === |
||
{| {{table}} |
{| {{table}} |
||
|- style="background: #ececec;" |
|- style="background: #ececec;" |
||
Ред 124: | Ред 124: | ||
|} |
|} |
||
== Устројство |
== Устројство владичанства == |
||
* [[Загребачко архијерејско намесништво|Загребачко]], |
* [[Загребачко архијерејско намесништво|Загребачко]], |
||
* [[Бјеловарско архијерејско намесништво|Бјеловарско]], |
* [[Бјеловарско архијерејско намесништво|Бјеловарско]], |
||
Ред 130: | Ред 130: | ||
* [[Љубљанско архијерејско намесништво|Љубљанско]]. |
* [[Љубљанско архијерејско намесништво|Љубљанско]]. |
||
У Загребачко |
У Загребачко намјесништво спадају црквене општине: [[Загреб]]ачка, [[Војаковац|Војаковачка]] и [[Сисак|Сисачка]]. |
||
Владици у управљању владичанства помажу [[Епархијски савјет|владичанскии савјет]] и [[Епархијски управни одбор]]. Усто, ту је и [[Епархијски црквени суд]]. Свим овим тијелима на челу је владика. |
|||
== Саборни храм == |
== Саборни храм == |
||
Саборна црква Митрополије загребачко-љубљанске је [[Саборна црква у Загребу|Црква Преображења Господњег]] на тзв. Цвјетном тргу или Тргу Петра Прерадовића у Загребу. Ради се о некадашњој [[Католичка црква|римокатоличкој]] Цркви Св. Маргарете која је припадала [[Загребачка надбискупија|Загребачкој бискупији]], а спомиње се на овом месту од [[1334]]. као жупна црква уз коју су се одржавали ''„маргаретски сајмови“'' (одржавали су се од [[1337]]). Касније је црква припала жупи Св. Марка, а [[1794]]. продана је [[Грци|грчким]] православним трговцима који су тада као трговци и новчари боравили у Загребу. Кад Грка више није било, црква је почела служити православним Србима. Због овакве |
Саборна црква Митрополије загребачко-љубљанске је [[Саборна црква у Загребу|Црква Преображења Господњег]] на тзв. Цвјетном тргу или Тргу Петра Прерадовића у Загребу. Ради се о некадашњој [[Католичка црква|римокатоличкој]] Цркви Св. Маргарете која је припадала [[Загребачка надбискупија|Загребачкој бискупији]], а спомиње се на овом месту од [[1334]]. као жупна црква уз коју су се одржавали ''„маргаретски сајмови“'' (одржавали су се од [[1337]]). Касније је црква припала жупи Св. Марка, а [[1794]]. продана је [[Грци|грчким]] православним трговцима који су тада као трговци и новчари боравили у Загребу. Кад Грка више није било, црква је почела служити православним Србима. Због овакве прошлости саборног храма, улица која пролази иза цркве и данас се зове Маргаретска, а она која пролази испред ње зове се Преображенска. |
||
Дана [[4. мај]]а [[2007]]. довршен је иконопис у унутрашњости цркве, а израдио га је руски иконописац Николај Александрович Мухин. |
Дана [[4. мај]]а [[2007]]. довршен је иконопис у унутрашњости цркве, а израдио га је руски иконописац Николај Александрович Мухин. |
||
Ред 146: | Ред 146: | ||
# [[Манастир Свете Петке у Загребу|Света Петка]]. |
# [[Манастир Свете Петке у Загребу|Света Петка]]. |
||
== |
== Богомоље == |
||
* Црква Благовештења Пресвете Богородице, [[Новосељани]] |
* Црква Благовештења Пресвете Богородице, [[Новосељани]] |
||
* Црква Ваведења Пресвете Богородице, [[Брезовац]] |
* Црква Ваведења Пресвете Богородице, [[Брезовац]] |
||
Ред 222: | Ред 222: | ||
* [[Православље у Италији]] |
* [[Православље у Италији]] |
||
== |
== Извори == |
||
{{reflist}} |
{{reflist}} |
||
== Књижевни помен == |
|||
== Литература == |
|||
{{refbegin|2}} |
{{refbegin|2}} |
||
* {{Cite book|ref=harv|last=Веселиновић|first=Рајко|authorlink=Рајко Веселиновић|chapter=Срби у Хрватској у XVI и XVII веку|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=SukJAQAAIAAJ|volume=књ. 3, св. 1|year=1993|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=427-490}} |
* {{Cite book|ref=harv|last=Веселиновић|first=Рајко|authorlink=Рајко Веселиновић|chapter=Срби у Хрватској у XVI и XVII веку|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=SukJAQAAIAAJ|volume=књ. 3, св. 1|year=1993|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=427-490}} |
||
Ред 257: | Ред 257: | ||
* [http://www.mitropolija-zagrebacka.org Званична страница Митрополије загребачко-љубљанске] |
* [http://www.mitropolija-zagrebacka.org Званична страница Митрополије загребачко-љубљанске] |
||
* [https://web.archive.org/web/20090820163920/http://www.spc.rs/Genocid/Zagrebacko/zagrebackoc.html Загребачко-љубљанска митрополија] |
* [https://web.archive.org/web/20090820163920/http://www.spc.rs/Genocid/Zagrebacko/zagrebackoc.html Загребачко-љубљанска митрополија] |
||
* [http://mitropolija-zagrebacka.org/] |
|||
{{Српска православна црква}} |
{{Српска православна црква}} |
||
[[Категорија:Митрополија загребачко-љубљанска|*]] |
[[Категорија:Митрополија загребачко-љубљанска|*]] |
||
[[Категорија:Организације Срба у Хрватској]] |
[[Категорија:Организације Срба у Хрватској]] |
Верзија на датум 14. јул 2019. у 15:48
Митрополија загребачко-љубљанска Српска православна црква | |
---|---|
Основни подаци | |
Седиште | Загреб |
Држава | Југославија (1931—1991) Италија (1994—2011) Хрватска (1991—данас) Словенија (1991—данас) |
Основана | 1931. |
Број намесништава | 4 |
Број манастира | 4 |
[[1] Званични веб-сајт] | |
Архијереј | |
Чин архијереја | митрополит |
Титула архијереја | митрополит загребачко-љубљански |
Митрополија загребачко-љубљанска је владичанство Српске православне цркве која обухвата сјеверни део Хрватске и већи дио Словеније.
Надлежни првосвештеник је владика Порфирије (Перић), а сједиште владичанства је у Загребу гдје се налази и Саборна црква.
Прошлост
Први помени о српском православном свештенству на подручју данашњег владичанства потичу из 15. вијека, односно из времена Катарине Бранковић, кћерке српског деспота Ђурђа Бранковића. Године 1434. она се удала за грофа Улриха II Цељског, те је са собом повела православног свештеника из Смедерева. На њен је захтјев у Вараждину 1454. преписана богослужбена књига „Апостол“ на српско-словенском језику, а чува се у Музеју Српске православне цркве у Београду.
Марчанско владичанство
Након обнове Српске патријаршије 1557. године у вријеме поглавара Макарија Соколовића, на подручју доње Славоније, која је била под турском влашћу, установљена је српска православна пожешко владичанство чије су владике имали сједиште у манастиру Ораховици. Током читаве друге половине 16. вијека, између Срба у турској (доњој) Славонији и Срба у хабзбуршкој (горњој) Славонији постојале су живе везе које су биле оснажене честим пресељавањем становништва. У јесен 1595. године пожешки владика Василије напушта турску доњу Славонију и прелази под окриље хабзбуршке власти у горњу Славонију (Вараждински генералат). Његов долазак прихватиле су и војне власти. Тиме је постављена подлога за стварање посебног српског православног владичанства на подручју Вараждинског генералата.
Претпоставља се да су управо у то вријеме учињени и први кораци ка стварању манастира Марче. Новостворена српска православна марчанско владичанство која је касније називана и "Вретанијском" постојала је током већег дијела 17. вијека. Насљедници владике Василија морали су да издрже тешку борбу против насилног наметања уније са Римокатоличком црквом. Владика Гаврило Мијакић је 1671. године оптужен и заточен под наводном кривицом за учешће у противдржавној завјери хрватских грофова Зринског и Франкопна. Живот је завршио 1686. године, а у међувремену Срби у Вараждинском генералату нису имали свог православног владику.
Током 17. вијека, уз манастир Марчу, друго главно средиште православља на овим просторима био је и манастир Лепавина. Током 1692. и 1693. године, на том подручју боравио је српски поглавар Арсеније III Црнојевић, који се најдуже задржао управо у Лепавини. Пошто државна власт у то вријеме није дозвољавала постављање посебог српског владику за подручје Вараждинског генералата, поглавар Арсеније је пронашао друго рјешење. Приликом именовања Софронија Подгоричанина за пакрачко-славонског владику (1705), под његову надлежност је поред доње Славоније (Мала Влашка) потпала и горња Славонија са Вараждинским генералатом. Међутим, ни ово рјешење није било по вољи државним властима, усљед чега су пакрачко-славонске владике наилазили на бројне потешкоће приликом остваривања своје надлежности у областима горње Славоније. Управо због тога, тамошњи православни народ је заједно са својим свештенством покренуо борбу за обнову посебног владичанства на подручју Вараждинског генералата.
Лепавинско владичанство
Године 1734. успостављена је лепавинско владичанство са првим сједиштем у манастиру Лепавина, а потом у Северину. Њен први и једини владика био је Симеон Филиповић (1734-1743). Након његове смрти, владичанство је током неколико година била помагано. Године 1750. ова је владичанство је сједињена са Костајничким владичанством, које је 1771. укинута и подијељена, тако да је подручје некадашње лепавинског владичанство прикључено Славонско владичанство у чијем је саставу остало све до 1931. године.
Загребачко владичанство
Године 1931. основана је Загребачко владичанство у рангу митрополије, са сједиштем у Загребу. Први владика био је Доситеј Васић. Дана 11. маја 1941. усташке су власти ухапсиле митрополита Доситеја, те га у затвору у Петрињској улици мучиле, а онда и отпремиле у Београд, гдје је 14. јануара 1945. и умро.
Након Другог свјетског рата, приликом попуњавања упражњених владичанстава, на првом посљератном редовном засједању Светог архијерејског сабора 1947., изабран је Дамаскин Грданички за владику загребачког. Послије његове смрти 1969., владичанство дуго није имала сопственог владикау, него су њоме управљали владике других владичанстава, све док на засједању Светог архијерејског сабора 1977. године није повјерена тадашњем владици лепавинском Јовану Павловићу, који је 1982. изабран и за владику загребачког. На његов приједлог, сљедеће године митрополија је преименована у Загребачко-љубљанску.
Након што је овом владичанству 1994. повјерена брига и за православне Србе у Италији, названа је „Митрополијом загребачко-љубљанском и целе Италије“. Каснијим арондацијама владичанстава, Италија је изузета из њене надлежности и стављена под управу владичанства средњоевропског, а потом владичанства аустријско-швајцарског са сједиштем у Бечу.
Митрополија од 2007. додјељује орден Кантакузине Катарине Бранковић, од 2005. У Загребу постоји Српска православна општа гимназија истог имена.
Васељенски патријарх Вартоломеј I је посјетио владичанство у Хрватској септембра 2016. године.[1]
Владике и надвладике
Српски јерарси који су током историје имали надлежност над подручјем дањашње Митрополије загребачко-љубљанске:
владике марчанске
- Максим Предојевић (1630—1642),
- Гаврило Предојевић (1642—1644),
- Василије Предојевић (1644—1648),
- Сава Станиславић (1648—1661) и
- Гаврило Мијакић (1661—1671).
Након 1705. године, владике пакрачко-славонске.
владике лепавинске
- Симеон Филиповић (1734—1743).
- (1743-1750) администрирање
владике костајничке
- Арсеније Теофановић (1750—1753),
- Јосиф Стојановић (1754—1771).
Након 1771. године, поново владике пакрачко-славонске.
Владика загребачки и загребачко-љубљански
Портрет | Име и презиме | Време старешина | Напомене |
---|---|---|---|
Доситеј Васић | 1931-45 | ||
Арсеније Брадваревић | 1945-47, администрирао митрополијом | ||
Датотека:ДамаскинГрденички.jpg | Дамаскин Грданички | 1947-69 | |
Емилијан Мариновић | 1969-77, администрирао митрополијом | ||
Јован Павловић | 1977-2014 | администрирао митрополијом до 1982. | |
Фотије Сладојевић | 2014, администрирао митрополијом | ||
Порфирије Перић | од 2014. |
Устројство владичанства
У Загребачко намјесништво спадају црквене општине: Загребачка, Војаковачка и Сисачка.
Владици у управљању владичанства помажу владичанскии савјет и Епархијски управни одбор. Усто, ту је и Епархијски црквени суд. Свим овим тијелима на челу је владика.
Саборни храм
Саборна црква Митрополије загребачко-љубљанске је Црква Преображења Господњег на тзв. Цвјетном тргу или Тргу Петра Прерадовића у Загребу. Ради се о некадашњој римокатоличкој Цркви Св. Маргарете која је припадала Загребачкој бискупији, а спомиње се на овом месту од 1334. као жупна црква уз коју су се одржавали „маргаретски сајмови“ (одржавали су се од 1337). Касније је црква припала жупи Св. Марка, а 1794. продана је грчким православним трговцима који су тада као трговци и новчари боравили у Загребу. Кад Грка више није било, црква је почела служити православним Србима. Због овакве прошлости саборног храма, улица која пролази иза цркве и данас се зове Маргаретска, а она која пролази испред ње зове се Преображенска.
Дана 4. маја 2007. довршен је иконопис у унутрашњости цркве, а израдио га је руски иконописац Николај Александрович Мухин.
Манастири
Богомоље
- Црква Благовештења Пресвете Богородице, Новосељани
- Црква Ваведења Пресвете Богородице, Брезовац
- Црква Вазнесења Господњег, Ровиште
- Црква Преноса моштију светог Николе, Велика Бршљаница
- Црква Преноса моштију светог Николе, Горње Средице
- Црква Преноса моштију светог Николе, Липница
- Црква Преноса моштију светог Николе, Осијек Војаковачки
- Црква Преображења Господњег, Беденик
- Црква Рођења Пресвете Богородице, Купиновац
- Црква Рођења Пресвете Богородице, Мали Зденци
- Црква Рођења светог Јована Крститеља, Велики Пашијан
- Црква Рођења светог Јована Крститеља, Криж
- Црква Рођења светог Јована Крститеља, Свети Иван Жабно
- Црква свете Марије Магдалине, Доња Ковачица
- Црква свете Петке, Болфан
- Црква свете Петке, Велика Ператовица
- Црква свете Петке, Подгорци
- Црква свете Петке, Салник
- Црква свете Петке, Сисак
- Црква свете Петке, Трновитички Поповац
- Црква свете Тројице, Бјеловар
- Црква свете Тројице, Велики Грђевац
- Црква свете Тројице, Дуга Ријека
- Црква свете Тројице, Копривница
- Црква свете Тројице, Повелић
- Црква светих апостола Петра и Павла, Гудовац
- Црква светих апостола Петра и Павла, Северин
- Црква светих апостола Петра и Павла, Сибеник
- Црква светих арханђела Михаила и Гаврила, Болч
- Црква светих Отаца Првог васељенског сабора, Мала Чрешњевица
- Црква светог апостола и јеванђелисте Луке, Велико Вуковје
- Црква светог апостола и јеванђелисте Луке, Рибњачка
- Црква светог апостола и јеванђелисте Марка, Велика Барна
- Црква светог апостола Павла, Нови Пављани
- Црква светог апостола Томе, Дишник
- Црква светог апостола Томе, Чађавац
- Црква светог арханђела Михаила, Велика Мучна
- Црква светог архиђакона Стефана, Турчевић Поље
- Црква светог великомученика Георгија, Вараждин
- Црква светог великомученика Георгија, Велики Поганац
- Црква светог великомученика Георгија, Војаковац
- Црква светог великомученика Георгија, Глоговац
- Црква светог великомученика Георгија, Грубишно Поље
- Црква светог великомученика Георгија, Клокочевац
- Црква светог великомученика Георгија, Кутиница
- Црква светог великомученика Георгија, Нарта
- Црква светог великомученика Георгија, Српска Капела
- Црква светог великомученика Димитрија, Растовац
- Црква светог великомученика Димитрија, Ступовача
- Црква светог великомученика Пантелејмона, Павловац
- Црква светог Лазара Четвородневног, Велика Писаница
- Црква светог Лазара Четвородневног, Плавшинац
- Црква светог Николе, Кабо
- Црква светог Николе, Чуковец
- Црква светог пророка Илије, Миклеушка
- Црква светог пророка Илије, Подбрђани Војаковачки
- Црква светог пророка Илије, Широко Село (Мала Мучна)
- Црква светог Саве, Крижевци
- Црква Успења Пресвете Богородице, Доња Рашеница
- Црква Успења Пресвете Богородице, Сриједска
- Капела Васкрсења Христовог, Загреб (Мирогој)
- Капела Рођења светог Јована Крститеља, Средице
- Капела светих апостола Петра и Павла, Загреб (Мирогој)
- Капела светих Отаца Првог васељенског сабора, Јаворовац
- Капела светог великомученика Георгија, Бреза (Пргомеље)
- Капела светог пророка Амоса, Грабовница
- Капела светог пророка Амоса, Зрињска
- Капела светог пророка Илије, Берек
Види још
- Српска православна црква у Хрватској
- Српска православна црква Светог Николе у Ријеци
- Црква Светих Ћирила и Методија у Љубљани
- Православље у Италији
Извори
Књижевни помен
- Веселиновић, Рајко (1993). „Срби у Хрватској у XVI и XVII веку”. Историја српског народа. књ. 3, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 427—490.
- Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро.
- Гавриловић, Владан (2012). „Примери унијаћења српског народа у Хрватској до краја XVIII века” (PDF). Српске студије (3): 207—218.
- Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Хрватској од бечког рата до рата 1716-1718”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 62—77.
- Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Хрватској од аустро-турског рата 1716-1718. до рата 1737-1739”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 176—191.
- Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Хрватској од Београдског мира до краја XVIII века”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 217—232.
- Гавриловић, Славко (1995). „О унијаћењу и покатоличавању Срба у Хрватској, Славонији и Угарској (XIII-XIX век)”. Зборник о Србима у Хрватској. 3: 7—44.
- Гавриловић, Славко (1996а). „Унијаћење Срба у Хрватској, Славонији и Барањи (XVI-XVIII век)”. Српски народ ван граница данашње СР Југославије од краја XV века до 1914. године. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 37—47.
- Гавриловић, Славко (1996b). „Проблем унијаћења и кроатизације Срба”. Република Српска Крајина. Топуско-Книн-Београд: Српско културно друштво "Сава Мркаљ", Српско културно друштво "Зора", Радничка штампа. стр. 111—126.
- Грујић, Радослав (1908). Пропаст манастира Марче. Загреб: Српска штампарија.
- Грујић, Радослав (1909). Апологија српскога народа у Хрватској и Славонији и његових главних обележја. Нови Сад.
- Ивић, Алекса (1909). Сеоба Срба у Хрватску и Славонију: Прилог испитивању српске прошлости током 16. и 17. века. Сремски Карловци.
- Ивић, Алекса (1923). „Миграције Срба у Хрватску током 16., 17. и 18. столећа”. Српски етнографски зборник. 28: 1—158.
- Ивић, Алекса (1923). „Марчанска епископија од Симеона Вретање до Гаврила Предојевића (1609-1642)”. Браство. 17: 156—165.
- Ивић, Алекса (1924). „Марчанска епископија од Гаврила Предојевића до Гаврила Мијакића (1642-1660)”. Браство. 18: 86—100.
- Ивић, Алекса (1925). „Марчанска епископија од 1662 до 1670”. Браство. 19: 196—216.
- Ивић, Алекса (1926). „Марчанска епископија: Трагедија епископа Мијакића и његових калуђера”. Браство. 20: 68—82.
- Ивић, Алекса (1926). „Миграције Срба у Славонију током 16., 17. и 18. столећа”. Српски етнографски зборник. 36: 1—228.
- Кашић, Душан Љ. (1967). Срби и православље у Славонији и сјеверној Хрватској. Загреб: Савез удружења православног свештенства Хрватске.
- Кашић, Душан Љ. (1971). Српски манастири у Хрватској и Славонији. Београд: Српска Патријаршија.
- Кашић, Душан Љ. (1986). Отпор Марчанској унији: Лепавинско-северинска епархија. Београд: Православље.
- Кашић, Душан Љ. (1988). Српска насеља и цркве у сјеверној Хрватској и Славонији. Загреб: Савез удружења православних свештеника Хрватске.
- Крестић, Василије (1991). Историја Срба у Хрватској и Славонији 1848-1914. Београд: Политика.
- Milošević, Slobodan D. (1985). „O prekrštavanju pravoslavnog stanovništva u NDH u vreme Drugog svetskog rata” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 3 (2): 71—92.
- Škiljan, Filip (2014). „Preveravanje Srba na području sjeverozapadne Hrvatske 1941. i 1942. godine” (PDF). Tokovi istorije: Časopis Instituta za noviju istoriju Srbije (1): 135—173.