Ђердапска клисура — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Датотека:Đerdapska klisura1.jpg|мини|Đerdapska klisura]] |
[[Датотека:Đerdapska klisura1.jpg|мини|Đerdapska klisura]] |
||
[[Датотека:Đerdapska klisura100.jpg|мини]] |
|||
{{coord|44.671111|N|22.529722|E|source:wikidata|display=title}} |
{{coord|44.671111|N|22.529722|E|source:wikidata|display=title}} |
||
{{Друго значење3|Ђердап}} |
{{Друго значење3|Ђердап}} |
||
Верзија на датум 17. јул 2019. у 17:50
_gorge.JPG)
Ђердапска клисура (рум. Porţile de Fier; мађ. Vaskapu; слч. Železné vráta; тур. Demirkapı; нем. Eisernes Tor; буг. Железни врата) је најдужа (100 km) и највећа клисура у Европи. Она формира део границе између Румуније и Србије, при чему се северно налази Румунија а јужно Србија. Румунски, мађарски, словачки, турски, немачки и бугарски назив има значење железна врата, док је клисура у Србији позната као Ђердап. На румунској страни се налази национални парк Железна врата (рум. Parcul Natural Porţile de Fier), а са српске национални парк Ђердап.
Ђердапска клисура представља композитну (чине је наизменично 3 котлине и 4 клисуре) и антесцедентну (усецање корита је ишло паралелно са тектонским померањима) долину и она изгледа овако:
- Голубачка клисура
- Љупковска котлина (названа по румунском селу Љупкова)
- Клисура Госпођин вир
- Доњомилановачка котлина
- Клисура Казан
- Оршавска котлина
- Сипска клисура (добила име по месту Сип)
- Влашко-понтијска низија
Клисура је још и полигенетска, полифазна, попречна, дубока, лактаста и делом кањонска. Горњи део клисуре усекла је морска (језерска) отока Панонског мора која је отицала ка Понтијском мору. Нижи делови клисуре одговарају ерозији Дунава који је наследио отоку.
У Голубачкој клисури, са дна корита Дунава, дижу се остењаци. Љупковску котлину са јужне стране ограничава планина Шомрда. У клисури Госпођин вир има џиновских лонаца. У једном од њих измерена је дубина од 82 m што је једна од највећих речних дубина на планети. Са дна корита ове клисуре дижу се остењаци и прагови. Клисура Казан усечена је у старије и отпорније стене са скоро вертикалним странама. Она је најужа клисура у Ђердапу (150 m). У Великом Казану има дубоких џиновских лонаца (до 71 m) чија дна допиру испод нивоа мора. Корито Дунава у Сипској клисури је стеновито и пуно остењака. Од њих се састоји стеновита пречага Преграда. Целокупна клисура Ђердап добила је назив по једном делу Сипске клисуре. [1]
У клисури има археолошких налаза и културно-историјских споменика, као што су насеље Лепенски Вир, Голубачки град, остаци Трајановог моста, Трајанове табле, као и разни очувани примери народне словенске архитектуре.
Након изградње хидроелектране Ђердап, дошло је до подизања нивоа воде и тако је настало акумулационо Ђердапско језеро.
Види још
Референце
- ^ Марковић, Јован; Павловић, Мила (1995). Географске регије Југославије (Србија и Црна Гора). Београд: Савремена администрација.
Литература
- Марковић, Јован; Павловић, Мила (1995). Географске регије Југославије (Србија и Црна Гора). Београд: Савремена администрација.
Спољашње везе
- Паркови за природу и људе: Ђердап, прва прича РТС Образовно-научни програм - Званични канал
- Паркови за природу и људе: Ђердап, друга приче РТС Образовно-научни програм - Званични канал
- [1] На леђима Дунава
- НЕИСТРАЖЕНО: Тајне Ђердапске клисуре N1 - Званични канал
 | ||
