1942 — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Бот: козметичке измене |
||
Ред 8: | Ред 8: | ||
* [[1. јануар]] — Потписана је [[Декларација Организације уједињених нација|Декларација Уједињених нација]] (26 влада, међу којима и југословенска избегличка) - први пут се помињу [[Организација уједињених нација|Уједињене нације]]. |
* [[1. јануар]] — Потписана је [[Декларација Организације уједињених нација|Декларација Уједињених нација]] (26 влада, међу којима и југословенска избегличка) - први пут се помињу [[Организација уједињених нација|Уједињене нације]]. |
||
* [[2. јануар]] — [[Јапан]]ци освојили [[Манила|Манилу]], главни град [[Филипини|Филипина]]. |
* [[2. јануар]] — [[Јапан]]ци освојили [[Манила|Манилу]], главни град [[Филипини|Филипина]]. |
||
* [[2. јануар]] — Немачки заповедник у Србији под претњом смртне казне забранио скривање Јевреја и чување њихових ствари. |
* [[2. јануар]] — Немачки заповедник у Србији под претњом смртне казне забранио скривање Јевреја и чување њихових ствари. |
||
* [[4. јануар]] — Мађарска војска и жандармерија разбили Први шајкашки НОП одред код [[Жабаљ|Жабља]], почињу репресалије према цивилима у Бачкој, чији је врхунац [[Рација у јужној Бачкој|Новосадска рација]]. |
* [[4. јануар]] — Мађарска војска и жандармерија разбили Први шајкашки НОП одред код [[Жабаљ|Жабља]], почињу репресалије према цивилима у Бачкој, чији је врхунац [[Рација у јужној Бачкој|Новосадска рација]]. |
||
* [[6. јануар]] — Партизани извршили масакр већег броја цивила на пасјем гробљу у [[Колашин]]у. |
* [[6. јануар]] — Партизани извршили масакр већег броја цивила на пасјем гробљу у [[Колашин]]у. |
||
* [[7. јануар]] — Почела је [[битка за Батан]] на Филипинима. |
* [[7. јануар]] — Почела је [[битка за Батан]] на Филипинима. |
||
* [[11. јануар]] — ЦК КПЈ и ВШ НОП одреда Југославије донели одлуку од стварању [[Добровољачка војска Југославије|Добровољачке војске]] (нови назива штаба је ВШ НОП и ДВ Југославије). |
* [[11. јануар]] — ЦК КПЈ и ВШ НОП одреда Југославије донели одлуку од стварању [[Добровољачка војска Југославије|Добровољачке војске]] (нови назива штаба је ВШ НОП и ДВ Југославије). |
||
* [[11. јануар]] — Окончана [[Дражгошка битка]] код Шкофје Локе у Словенији - партизани се повукли након што су нанели губитке Немцима, који због тога пале село Дражгоше. |
* [[11. јануар]] — Окончана [[Дражгошка битка]] код Шкофје Локе у Словенији - партизани се повукли након што су нанели губитке Немцима, који због тога пале село Дражгоше. |
||
* [[12. јануар]] — [[Слободан Јовановић]] је постављен на чело [[владе Краљевине Југославије у егзилу|избегличке југословенске владе]], уместо генерала [[Душан Симовић|Симовића]] (коме је кабинет отказао послушност а краљ поверење). [[Драгољуб Михаиловић]] је именован за министра војске, морнарице и ваздухопловства. |
* [[12. јануар]] — [[Слободан Јовановић]] је постављен на чело [[владе Краљевине Југославије у егзилу|избегличке југословенске владе]], уместо генерала [[Душан Симовић|Симовића]] (коме је кабинет отказао послушност а краљ поверење). [[Драгољуб Михаиловић]] је именован за министра војске, морнарице и ваздухопловства. |
||
* [[12. јануар]] — Делови Кордунашког НОП одреда заузели [[Војнић]]. |
* [[12. јануар]] — Делови Кордунашког НОП одреда заузели [[Војнић]]. |
||
* [[13. јануар]] — Декларација неких савезничких влада (и југословенске) о кажњавању ратних злочина. |
* [[13. јануар]] — Декларација неких савезничких влада (и југословенске) о кажњавању ратних злочина. |
||
* [[14. јануар]] — Заједничка декларација Пољске, Чехословачке, Југославије и Грчке којим је установљен Планерски одбор Централне и источне Европе. Краљевина Југославија потписала Декларацију Уједињених нација о ратним злочинима. |
* [[14. јануар]] — Заједничка декларација Пољске, Чехословачке, Југославије и Грчке којим је установљен Планерски одбор Централне и источне Европе. Краљевина Југославија потписала Декларацију Уједињених нација о ратним злочинима. |
||
* [[15. јануар]] — Избегличке владе [[Краљевина Југославија|Југославије]] и [[Грчка|Грчке]] склопиле уговор који предвиђа њихову послератну конфедерацију (Балкански Савез). |
* [[15. јануар]] — Избегличке владе [[Краљевина Југославија|Југославије]] и [[Грчка|Грчке]] склопиле уговор који предвиђа њихову послератну конфедерацију (Балкански Савез). |
||
* [[15. јануар]] — [[7. фебруар]] - "[[Друга непријатељска офанзива]]" у источној Босни, у две етапе: Романијско-бирчанска и Друга озренска операција; четници пропуштају немачке јединице, партизани избегли уништење. |
* [[15. јануар]] — [[7. фебруар]] - "[[Друга непријатељска офанзива]]" у источној Босни, у две етапе: Романијско-бирчанска и Друга озренска операција; четници пропуштају немачке јединице, партизани избегли уништење. |
||
* [[19. јануар]] — Драгољуб Михаиловић унапређен у дивизијског генерала. |
* [[19. јануар]] — Драгољуб Михаиловић унапређен у дивизијског генерала. |
||
* [[20. јануар]] — Одржана је [[Ванзејска конференција]] високих [[нацизам|нацистичких]] званичника на којој је разматрано извршење ''[[коначно решење|коначног решења јеврејског питања]]''. |
* [[20. јануар]] — Одржана је [[Ванзејска конференција]] високих [[нацизам|нацистичких]] званичника на којој је разматрано извршење ''[[коначно решење|коначног решења јеврејског питања]]''. |
||
* [[20. јануар]] — Бугарски 1. окупациони корпус (три дивизије) завршио окупацију дела Недићеве Србије (приближно југоисточна четвртина, до Крагујевца и К. Митровице), замењујући немачке снаге. |
* [[20. јануар]] — Бугарски 1. окупациони корпус (три дивизије) завршио окупацију дела Недићеве Србије (приближно југоисточна четвртина, до Крагујевца и К. Митровице), замењујући немачке снаге. |
||
Ред 26: | Ред 26: | ||
* [[21. јануар]] — [[Ервин Ромел|Ромелов]] [[Немачки афрички корпус|Афрички корпус]] почиње контраофанзиву у [[Либија|Либији]]. |
* [[21. јануар]] — [[Ервин Ромел|Ромелов]] [[Немачки афрички корпус|Афрички корпус]] почиње контраофанзиву у [[Либија|Либији]]. |
||
* [[21. јануар|21]] - [[23. јануар]] - Новосадска рација - мађарски војници и жандари убили неколико хиљада Срба, Јевреја и Рома у Бачкој. |
* [[21. јануар|21]] - [[23. јануар]] - Новосадска рација - мађарски војници и жандари убили неколико хиљада Срба, Јевреја и Рома у Бачкој. |
||
* [[22. јануар]] — Равногорски покрет проглашен од избегличке владе за [[Југословенска војска у отаџбини|Југословенску војску у отаџбини]]. |
* [[22. јануар]] — Равногорски покрет проглашен од избегличке владе за [[Југословенска војска у отаџбини|Југословенску војску у отаџбини]]. |
||
* [[23. јануар]] — Почиње [[битка за Рабаул]], која Јапанцима отвара Нову Гвинеју. |
* [[23. јануар]] — Почиње [[битка за Рабаул]], која Јапанцима отвара Нову Гвинеју. |
||
* [[24. јануар]] — Избегличке владе [[Пољска|Пољске]] и [[Чехословачка|Чехословачке]] склопиле уговор који предвиђа њихову послератну конфедерацију. |
* [[24. јануар]] — Избегличке владе [[Пољска|Пољске]] и [[Чехословачка|Чехословачке]] склопиле уговор који предвиђа њихову послератну конфедерацију. |
||
* [[24. јануар]] — Анте Павелић основао [[Хрватски државни сабор]] (чланови именовани, саветодавна функција). |
* [[24. јануар]] — Анте Павелић основао [[Хрватски државни сабор]] (чланови именовани, саветодавна функција). |
||
* [[24. јануар]] — Партизани из Граца код [[Макарска|Макарске]] извели прву акцију на мору, заробивши једрењак "Меркур" са 90 тона хране. |
* [[24. јануар]] — Партизани из Граца код [[Макарска|Макарске]] извели прву акцију на мору, заробивши једрењак "Меркур" са 90 тона хране. |
||
* [[25. јануар]] — [[10. мај]] - "[[Фочански период]]" - ЦК КПЈ и ВШ Народноослободилачке партизанске и Добровољачке војске Југославије се налазе у [[Фоча|Фочи]]. |
* [[25. јануар]] — [[10. мај]] - "[[Фочански период]]" - ЦК КПЈ и ВШ Народноослободилачке партизанске и Добровољачке војске Југославије се налазе у [[Фоча|Фочи]]. |
||
* [[27. јануар]] — [[Игмански марш]]. |
* [[27. јануар]] — [[Игмански марш]]. |
||
* [[29. јануар]] — Посланик [[Ендре Бајчи-Жилински]] у спољнополитичком одбору мађарског парламента осудио насиље у Бачкој (Новосадска рација). |
* [[29. јануар]] — Посланик [[Ендре Бајчи-Жилински]] у спољнополитичком одбору мађарског парламента осудио насиље у Бачкој (Новосадска рација). |
||
* [[29. јануар]] — Почела Друга озренска операција, друга етапа Друге офанзиве. |
* [[29. јануар]] — Почела Друга озренска операција, друга етапа Друге офанзиве. |
||
* [[29. јануар]] — Потписан уговор о савезу Велике Британије, СССР и Ирана, којим је регулисан боравак снага прве две државе у Ирану. |
* [[29. јануар]] — Потписан уговор о савезу Велике Британије, СССР и Ирана, којим је регулисан боравак снага прве две државе у Ирану. |
||
* [[30. јануар]] — [[1. фебруар]] - Разговори [[Јездимир Дангић|Јездимира Дангића]] (четничког команданта у источној Босни), [[Милан Недић|Недића]] и немачких представника у Београду - обећавано па опозвано прикључење 17 срезова источне Босне Недићевој Србији. |
* [[30. јануар]] — [[1. фебруар]] - Разговори [[Јездимир Дангић|Јездимира Дангића]] (четничког команданта у источној Босни), [[Милан Недић|Недића]] и немачких представника у Београду - обећавано па опозвано прикључење 17 срезова источне Босне Недићевој Србији. |
||
* [[31. јануар]] — [[Малајска кампања]] окончана јапанским заузећем [[Малајско полуострво|полуострва]]. |
* [[31. јануар]] — [[Малајска кампања]] окончана јапанским заузећем [[Малајско полуострво|полуострва]]. |
||
=== Фебруар === |
=== Фебруар === |
||
* [[1. фебруар]] — Вођа норвешких [[фашизам|фашиста]] [[Видкун Квислинг]] постао је председник марионетске владе у окупираној [[Норвешка|Норвешкој]], у [[Други светски рат|Другом светском рату]]. |
* [[1. фебруар]] — Вођа норвешких [[фашизам|фашиста]] [[Видкун Квислинг]] постао је председник марионетске владе у окупираној [[Норвешка|Норвешкој]], у [[Други светски рат|Другом светском рату]]. |
||
* [[7. фебруар]] — [[Усташе]] су [[Масакр у Дракулићу|убиле]] 2300 становника [[Бања Лука|бањалучких]] насеља [[Дракулић (Бања Лука)|Дракулић]], [[Шарговац]] и [[Мотике (Бања Лука)|Мотике]] [[Срби|српске]] националности. |
* [[7. фебруар]] — [[Усташе]] су [[Масакр у Дракулићу|убиле]] 2300 становника [[Бања Лука|бањалучких]] насеља [[Дракулић (Бања Лука)|Дракулић]], [[Шарговац]] и [[Мотике (Бања Лука)|Мотике]] [[Срби|српске]] националности. |
||
* [[7. фебруар|7]]—[[15. фебруар]] — [[Битка за Сингапур]] |
* [[7. фебруар|7]]—[[15. фебруар]] — [[Битка за Сингапур]] |
||
* [[8. фебруар]] — [[21. април]] — [[Демјански џеп]] |
* [[8. фебруар]] — [[21. април]] — [[Демјански џеп]] |
||
* [[9. фебруар]] — У [[њујорк|њујоршкој]] луци избио пожар на француском путничком броду „Нормандија“, тада највећем и најелегантнијем на свету, после чега је брод потонуо. |
* [[9. фебруар]] — У [[њујорк|њујоршкој]] луци избио пожар на француском путничком броду „Нормандија“, тада највећем и најелегантнијем на свету, после чега је брод потонуо. |
||
* [[10. фебруар]] — Амерички [[џез]]-музичар [[Глен Милер]] постао први музичар који је добио „[[златна плоча|златну плочу]]“ за продају милионитог примерка неке композиције, „-{Chattanooga Choo Choo}-“. |
* [[10. фебруар]] — Амерички [[џез]]-музичар [[Глен Милер]] постао први музичар који је добио „[[златна плоча|златну плочу]]“ за продају милионитог примерка неке композиције, „-{Chattanooga Choo Choo}-“. |
||
* [[11. фебруар|11]]—[[13. фебруар]] — [[Операција Керберус|Операција Керберус 1942.]] |
* [[11. фебруар|11]]—[[13. фебруар]] — [[Операција Керберус|Операција Керберус 1942.]] |
||
* [[12. фебруар]] — Немачки војници убили 42 затвореника која су бежала из [[логор Црвени крст у Нишу|логора Црвени крст]] код [[Ниш]]а, у [[Други светски рат|Другом светском рату]], а 105 затвореника успело да побегне. |
* [[12. фебруар]] — Немачки војници убили 42 затвореника која су бежала из [[логор Црвени крст у Нишу|логора Црвени крст]] код [[Ниш]]а, у [[Други светски рат|Другом светском рату]], а 105 затвореника успело да побегне. |
||
Ред 61: | Ред 61: | ||
=== Април === |
=== Април === |
||
<!--* [[1. април]] —--> |
<!--* [[1. април]] —--> |
||
* [[18. април]] — Амерички авиони у [[Други светски рат|Другом светском рату]] први пут су [[Дулитлов напад|бомбардовали]] [[Токио]], [[Јокохама|Јокохаму]] и [[Нагоја|Нагоју]]. |
* [[18. април]] — Амерички авиони у [[Други светски рат|Другом светском рату]] први пут су [[Дулитлов напад|бомбардовали]] [[Токио]], [[Јокохама|Јокохаму]] и [[Нагоја|Нагоју]]. |
||
* [[26. април]] — У највећој несрећи у историји рударства, у кинеском руднику угља у [[Бенкси]]ју, тада под окупацијом [[Јапан]]а, погинуло најмање 1.540 људи. |
* [[26. април]] — У највећој несрећи у историји рударства, у кинеском руднику угља у [[Бенкси]]ју, тада под окупацијом [[Јапан]]а, погинуло најмање 1.540 људи. |
||
Ред 91: | Ред 91: | ||
=== Септембар === |
=== Септембар === |
||
<!--* [[1. септембар]] —--> |
<!--* [[1. септембар]] —--> |
||
* [[12. септембар]] — Немачка подморница је [[торпедо]]валаа [[РМС Лаконија|РМС Лаконију]] код обале [[Западна Африка|западне Африке]], усмртивши око 1650 особа од 2725 путника на броду. |
* [[12. септембар]] — Немачка подморница је [[торпедо]]валаа [[РМС Лаконија|РМС Лаконију]] код обале [[Западна Африка|западне Африке]], усмртивши око 1650 особа од 2725 путника на броду. |
||
* [[12. септембар|12]]—[[14. септембар]] — [[Битка за Едсонов гребен]] |
* [[12. септембар|12]]—[[14. септембар]] — [[Битка за Едсонов гребен]] |
||
Ред 130: | Ред 130: | ||
* [[12. март]] — [[Ратко Младић]], генерал-пуковник [[ВРС]]. |
* [[12. март]] — [[Ратко Младић]], генерал-пуковник [[ВРС]]. |
||
* [[21. март]] — [[Фрадик де Менезес]], политичар и председник [[Сао Томе и Принсипе|Сао Томе и Принципе]]. |
* [[21. март]] — [[Фрадик де Менезес]], политичар и председник [[Сао Томе и Принсипе|Сао Томе и Принципе]]. |
||
* [[21. март]] — [[Али Абдулах Салих]], јеменски генерал и политичар |
* [[21. март]] — [[Али Абдулах Салих]], јеменски генерал и политичар |
||
* [[25. март]] — [[Арета Френклин]], америчка певачица. |
* [[25. март]] — [[Арета Френклин]], америчка певачица. |
||
* [[26. март]] — [[Ерика Џонг]], амерички писац. |
* [[26. март]] — [[Ерика Џонг]], амерички писац. |
||
Ред 212: | Ред 212: | ||
=== Јун === |
=== Јун === |
||
* [[4. јун]] — [[Рајнхард Хајдрих]], немачки гувернер и нациста. (*[[1904]].) |
* [[4. јун]] — [[Рајнхард Хајдрих]], немачки гувернер и нациста. (*[[1904]].) |
||
* [[11. јун]] — [[Анђа Ранковић]], текстилна радница, учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|НОБ]]-а и [[народни херој Југославије|народни херој]] (* [[1909]].) |
* [[11. јун]] — [[Анђа Ранковић]], текстилна радница, учесница [[Народноослободилачка борба народа Југославије|НОБ]]-а и [[народни херој Југославије|народни херој]] (* [[1909]].) |
||
=== Јул === |
=== Јул === |
||
* [[3. јул]] — [[Луј Франше д' Епере]], француски маршал и генерал из Првог светског рата. (*[[1856]].) |
* [[3. јул]] — [[Луј Франше д' Епере]], француски маршал и генерал из Првог светског рата. (*[[1856]].) |
||
=== Август === |
|||
<!--* [[1. август]] —--> |
|||
=== Септембар === |
=== Септембар === |
||
<!--* [[1. септембар]] —--> |
<!--* [[1. септембар]] —--> |
||
* [[18. септембар]] — [[Драгутин Инкиостри Медењак]], српски декоратер и сликар. (*[[1866]].) |
* [[18. септембар]] — [[Драгутин Инкиостри Медењак]], српски декоратер и сликар. (*[[1866]].) |
||
=== Октобар === |
|||
<!--* [[1. октобар]] —--> |
|||
=== Новембар === |
=== Новембар === |
||
Ред 232: | Ред 226: | ||
* [[4. новембар]] — [[Жарко Зрењанин]], народни херој Југославије |
* [[4. новембар]] — [[Жарко Зрењанин]], народни херој Југославије |
||
=== Децембар === |
=== Децембар === |
||
* [[Википедија:Непознат датум]] — |
* [[Википедија:Непознат датум]] — |
||
** [[Википедија:Непознат датум]] — [[Дионисије Миковић]], српски игуман, књижевник и етнограф. (*[[1861]]) |
** [[Википедија:Непознат датум]] — [[Дионисије Миковић]], српски игуман, књижевник и етнограф. (*[[1861]]) |
||
== Дани сећања == |
|||
* |
|||
== Нобелове награде == |
== Нобелове награде == |
||
Ред 247: | Ред 238: | ||
== Види још == |
== Види још == |
||
* |
* |
||
* |
* |
||
* [[Хронологија Народноослободилачке борбе 1942.]] |
* [[Хронологија Народноослободилачке борбе 1942.]] |
||
Верзија на датум 23. јул 2019. у 09:00
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Векови: | |
Деценије: | |
Године: | |
1942 на Викимедијиној остави. |
1942. је била проста година.
Догађаји
Јануар
- 1. јануар — Потписана је Декларација Уједињених нација (26 влада, међу којима и југословенска избегличка) - први пут се помињу Уједињене нације.
- 2. јануар — Јапанци освојили Манилу, главни град Филипина.
- 2. јануар — Немачки заповедник у Србији под претњом смртне казне забранио скривање Јевреја и чување њихових ствари.
- 4. јануар — Мађарска војска и жандармерија разбили Први шајкашки НОП одред код Жабља, почињу репресалије према цивилима у Бачкој, чији је врхунац Новосадска рација.
- 6. јануар — Партизани извршили масакр већег броја цивила на пасјем гробљу у Колашину.
- 7. јануар — Почела је битка за Батан на Филипинима.
- 11. јануар — ЦК КПЈ и ВШ НОП одреда Југославије донели одлуку од стварању Добровољачке војске (нови назива штаба је ВШ НОП и ДВ Југославије).
- 11. јануар — Окончана Дражгошка битка код Шкофје Локе у Словенији - партизани се повукли након што су нанели губитке Немцима, који због тога пале село Дражгоше.
- 12. јануар — Слободан Јовановић је постављен на чело избегличке југословенске владе, уместо генерала Симовића (коме је кабинет отказао послушност а краљ поверење). Драгољуб Михаиловић је именован за министра војске, морнарице и ваздухопловства.
- 12. јануар — Делови Кордунашког НОП одреда заузели Војнић.
- 13. јануар — Декларација неких савезничких влада (и југословенске) о кажњавању ратних злочина.
- 14. јануар — Заједничка декларација Пољске, Чехословачке, Југославије и Грчке којим је установљен Планерски одбор Централне и источне Европе. Краљевина Југославија потписала Декларацију Уједињених нација о ратним злочинима.
- 15. јануар — Избегличке владе Југославије и Грчке склопиле уговор који предвиђа њихову послератну конфедерацију (Балкански Савез).
- 15. јануар — 7. фебруар - "Друга непријатељска офанзива" у источној Босни, у две етапе: Романијско-бирчанска и Друга озренска операција; четници пропуштају немачке јединице, партизани избегли уништење.
- 19. јануар — Драгољуб Михаиловић унапређен у дивизијског генерала.
- 20. јануар — Одржана је Ванзејска конференција високих нацистичких званичника на којој је разматрано извршење коначног решења јеврејског питања.
- 20. јануар — Бугарски 1. окупациони корпус (три дивизије) завршио окупацију дела Недићеве Србије (приближно југоисточна четвртина, до Крагујевца и К. Митровице), замењујући немачке снаге.
- 21. јануар — На станици Пјеновац, између Олова и Хан Пијеска, изненађено и погинуло 59 партизана Шумадијског батаљона 1. пролетерске и дела Романијског НОП одреда, међу њима и Славиша Вајнер Чича.
- 21. јануар — Ромелов Афрички корпус почиње контраофанзиву у Либији.
- 21 - 23. јануар - Новосадска рација - мађарски војници и жандари убили неколико хиљада Срба, Јевреја и Рома у Бачкој.
- 22. јануар — Равногорски покрет проглашен од избегличке владе за Југословенску војску у отаџбини.
- 23. јануар — Почиње битка за Рабаул, која Јапанцима отвара Нову Гвинеју.
- 24. јануар — Избегличке владе Пољске и Чехословачке склопиле уговор који предвиђа њихову послератну конфедерацију.
- 24. јануар — Анте Павелић основао Хрватски државни сабор (чланови именовани, саветодавна функција).
- 24. јануар — Партизани из Граца код Макарске извели прву акцију на мору, заробивши једрењак "Меркур" са 90 тона хране.
- 25. јануар — 10. мај - "Фочански период" - ЦК КПЈ и ВШ Народноослободилачке партизанске и Добровољачке војске Југославије се налазе у Фочи.
- 27. јануар — Игмански марш.
- 29. јануар — Посланик Ендре Бајчи-Жилински у спољнополитичком одбору мађарског парламента осудио насиље у Бачкој (Новосадска рација).
- 29. јануар — Почела Друга озренска операција, друга етапа Друге офанзиве.
- 29. јануар — Потписан уговор о савезу Велике Британије, СССР и Ирана, којим је регулисан боравак снага прве две државе у Ирану.
- 30. јануар — 1. фебруар - Разговори Јездимира Дангића (четничког команданта у источној Босни), Недића и немачких представника у Београду - обећавано па опозвано прикључење 17 срезова источне Босне Недићевој Србији.
- 31. јануар — Малајска кампања окончана јапанским заузећем полуострва.
Фебруар
- 1. фебруар — Вођа норвешких фашиста Видкун Квислинг постао је председник марионетске владе у окупираној Норвешкој, у Другом светском рату.
- 7. фебруар — Усташе су убиле 2300 становника бањалучких насеља Дракулић, Шарговац и Мотике српске националности.
- 7—15. фебруар — Битка за Сингапур
- 8. фебруар — 21. април — Демјански џеп
- 9. фебруар — У њујоршкој луци избио пожар на француском путничком броду „Нормандија“, тада највећем и најелегантнијем на свету, после чега је брод потонуо.
- 10. фебруар — Амерички џез-музичар Глен Милер постао први музичар који је добио „златну плочу“ за продају милионитог примерка неке композиције, „Chattanooga Choo Choo“.
- 11—13. фебруар — Операција Керберус 1942.
- 12. фебруар — Немачки војници убили 42 затвореника која су бежала из логора Црвени крст код Ниша, у Другом светском рату, а 105 затвореника успело да побегне.
- 17. фебруар — На брду Бубањ код Ниша Немци су као одмазду због побуне у логору Црвени крст, стрељали преко 1000 Јевреја из Ниша источне и јужне Србије.
- 19. фебруар — Јапански авиони у првом нападу на Аустралију у Другом светском рату бомбардовали град Дарвин и оближњу војну базу.
- 20. фебруар — Јапанци су у Другом светском рату напали португалски Тимор и острво Бали у Холандској источној Индији.
- 27. фебруар — Битка у Јаванском мору
Март
- 1. март — У Чајничу је у Другом светском рату од око хиљаду бораца формирана Друга пролетерска бригада с четири батаљона, у чији су састав ушли Први и Четврти батаљон Ужичког, Други батаљон Чачанског и Трећи батаљон Шумадијског одреда.
- 9. март — Јапанске инвазионе снаге су у Другом светском рату окончале заузимање индонежанског острва Јава, тада под холандском колонијалном влашћу.
- 28. март — Британске поморске снаге су изненадним нападом са копна, мора и из ваздуха уништили луку Сен Назер у окупираној Француској, у којој су били усидрени немачки ратни бродови.
- 31. март — Због побуне индијских војника против њихових британских официра, јапански војници су заузели Божићно острво без икаквог отпора.
Април
- 18. април — Амерички авиони у Другом светском рату први пут су бомбардовали Токио, Јокохаму и Нагоју.
- 26. април — У највећој несрећи у историји рударства, у кинеском руднику угља у Бенксију, тада под окупацијом Јапана, погинуло најмање 1.540 људи.
Мај
- 8. мај — Окончана је битка у Коралном мору када су авиони са јапанског носача авиона потопили амерички носач авиона УСС Лексингтон.
- 27. мај — У окупираној Чешкој смртно је рањен шеф Рајхсзихерхајтсхауптамтa Рајнхард Хајдрих.
Јун
- 6. јун — Амерички понирући бомбардери су потопили четири јапанска носача авиона у бици код Мидвеја.
- 8. јун — Јапанске подморнице у Другом светском рату бомбардовале Сиднеј и Њукасл.
- 10. јун — Нацисти су у Другом светском рату потпуно уништили чешко село Лидице, што је била одмазда за атентат на нацистичког протектора Чешке и Моравске и једног од најзначајнији Хитлерових сарадника Рајнхарда Хајдриха.
- 10. јун — Почела је битка на Козари.
- 21. јун — Немачки афрички корпус фелдмаршала Ервина Ромела заузео је у Другом светском рату град Тобрук у Либији и заробио 25.000 британских војника.
Јул
- 1. јул — Немачке трупе су у Другом светском рату, после осмомесечне опсаде, заузеле Севастопољ, најважнију совјетску црноморску луку на полуострву Крим.
- 1—31. јул — Прва битка код Ел Аламејна
- 18. јул — Окончана је битка на Козари у Другом светском рату немачка војска је, уз помоћ војске НДХ, после више од месец дана борбе, победила југословенске партизане на планини Козари.
- 23. јул — Почеле су са радом гасне коморе у логору Треблинка, убивши око 6.500 Јевреја који су дан раније транспортовани из Варшавског гета.
Август
- 7. август — Искрцавањем америчких поморско-десантних снага на острво Гвадалканал почела је битка за Гвадалканал на Пацифику у Другом светском рату.
- 7—9. август — Битка за Тулаги, Гавуту и Танамбого
- 8—9. август — Битка код острва Саво
- 19. август — Британске и канадске трупе извеле су десант на француску луку Дјеп, где су, уз велике губитке, разорили немачке војне објекте.
- 21. август — Битка на реци Тенару
- 24—25. август — Битка код источних Соломона
Септембар
- 12. септембар — Немачка подморница је торпедовалаа РМС Лаконију код обале западне Африке, усмртивши око 1650 особа од 2725 путника на броду.
- 12—14. септембар — Битка за Едсонов гребен
Октобар
- 11. октобар — Америчка морнарица је у бици код рта Есперанс код северозападне обале Гвадалканала пресрела и поразила јапанску флоту послату да уништи Хендерсоново поље.
Новембар
- 4. новембар — Бихаћ су координираном акцијом заузеле партизанске снаге из Хрватске и БиХ у Бихаћкој операцији.
- 8. новембар — Операција Бакља
- 10. новембар — Немачка је напала Вишијевску Француску након што је адмирал Франсоа Дарлан потписао споразум са Савезницима у северној Африци.
- 26. новембар — У Бихаћу је у Другом светском рату основано Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије.
- 27. новембар — Французи у Другом светском рату потопили већи део ратне флоте у тулонској луци како би спречили да бродови падну у руке Немцима, који су управо ушли у Тулон.
- 30. новембар — Битка код Тасафаронге
Децембар
- 2. децембар — На Универзитету у Чикагу, где су нуклеарни физичари предвођени Енриком Фермијем радили на тајном пројекту израде атомске бомбе, први пут је демонстрирана нуклеарна ланчана фисија.
- 12. децембар — Немачке снаге су започеле операцију Зимска олуја, покушајући да одблокирају опкољене осовинске снаге током битке за Стаљинград.
Рођења
Јануар
- 5. јануар — Звонко Богдан, српски певач.
- 8. јануар — Џуничиро Коизуми, јапански политичар и премијер.
- 8. јануар — Стивен Хокинг, британски теоријски физичар.
- 17. јануар — Мухамед Али, амерички боксер.
- 25. јануар — Еузебио, португалски фудбалер
Фебруар
- 1. фебруар — Тери Џоунс, енглески глумац
- 12. фебруар — Ехуд Барак, израелски политичар и премијер 1999—2001.
- 20. фебруар — Арбо Валдма, пијаниста и клавирски педагог.
Март
- 12. март — Ратко Младић, генерал-пуковник ВРС.
- 21. март — Фрадик де Менезес, политичар и председник Сао Томе и Принципе.
- 21. март — Али Абдулах Салих, јеменски генерал и политичар
- 25. март — Арета Френклин, америчка певачица.
- 26. март — Ерика Џонг, амерички писац.
- 27. март — Мајкл Јорк, енглески глумац.
- 28. март — Данијел Денет, амерички филозоф и писац.
Април
- 12. април — Џејкоб Зума, јужноафрички политичар
- 24. април — Барбра Страјсенд, америчка певачица и глумица
- 25. април — Слободан Принцип Сељо, народни херој Југославије. (*1914)
Мај
- 3. мај — Вера Чаславска, чехословачка гимнастичарка
- 23. мај — Милутин Мркоњић, српски политичар
Јун
- 7. јун — Муамер ел Гадафи, либијски вођа
- 18. јун — Пол Макартни, британски певач, музичар и текстописац.
- 18. јун — Роџер Иберт, амерички филмски критичар.
- 13. јун — Јелисавета Саблић, српска глумица.
Јул
- 2. јул — Висенте Фокс Кесада, политичар и председник Мексика.
- 10. јул — Мирјана Марковић, српска политичарка и супруга Слободана Милошевића
- 10. јул — Рони Џејмс Дио, амерички музичар
- 13. јул — Харисон Форд, амерички глумац.
- 14. јул — Хавијер Солана, шпански политичар.
Август
- 2. август — Џери Гарсија, амерички музичар
- 2. август — Изабела Аљенде, чилеанска књижевница.
- 20. август — Ајзак Хејз, амерички музичар и глумац
- 22. август — Мира Адања Полак, српска новинарка и продуценткиња.
Септембар
- 14. септембар — Мато Пижурица, српски филолог.
- 29. септембар — Феличе Ђимонди, италијански бициклиста.
Октобар
- 23. октобар — Мајкл Крајтон, амерички књижевник
Новембар
- 1. новембар — Лари Флинт, амерички издавач, творац првог порно часописа.
- 16. новембар — Јагош Пурић, српски физичар и ректор Универзитета у Београду 1998—2000.
- 17. новембар — Мартин Скорсезе, амерички редитељ
- 27. новембар — Џими Хендрикс, амерички певач и гитариста, (†1970.)
Децембар
- 6. децембар — Петер Хандке, аустријски књижевник.
- 19. децембар — Милан Милутиновић, српски политичар и председник Србије.
- 30. децембар — Јанко Прунк, словеначки историчар и политичар
Смрти
Јануар
- 4. јануар — Јордан Николов Орце, македонски народни херој. (*1916.)
- 17. јануар — Валтер фон Рајхенау, немачки фелдмаршал
- 21. јануар — Душан Раденковић, српски редитељ и драмски првак. (*1892.)
Фебруар
- 2. фебруар — Данил Хармс, совјетски сатиричар. (*1905.)
Март
- 12. март — Жикица Јовановић Шпанац, шпански борац и народни херој. (* 1914.)
- 16. март — Аугуст фон Гедрих, немачки бициклиста. (*1895)
- 17. март — Нада Димић, партизанка и народни херој. (* 1923.)
Април
- 17. април — Жан Батист Перен, француски физичар и Нобеловац 1926. (*1870.)
Мај
- 6. мај — Хасан Кикић, босански књижевник. (*1905.)
- 22. мај — Раде Кончар, организациони секретар ЦК КПХ и народни херој. (*1911.)
Јун
- 4. јун — Рајнхард Хајдрих, немачки гувернер и нациста. (*1904.)
- 11. јун — Анђа Ранковић, текстилна радница, учесница НОБ-а и народни херој (* 1909.)
Јул
- 3. јул — Луј Франше д' Епере, француски маршал и генерал из Првог светског рата. (*1856.)
Септембар
- 18. септембар — Драгутин Инкиостри Медењак, српски декоратер и сликар. (*1866.)
Новембар
- 2. новембар — Китахара Хакушу, јапански песник. (*1885.)
- 4. новембар — Жарко Зрењанин, народни херој Југославије
Децембар
- Википедија:Непознат датум —
- Википедија:Непознат датум — Дионисије Миковић, српски игуман, књижевник и етнограф. (*1861)
Нобелове награде
- Физика — Награда није додељена
- Хемија — Награда није додељена
- Медицина — Награда није додељена
- Књижевност — Награда није додељена
- Мир — Награда није додељена
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још