Манго — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
.
Ред 1: Ред 1:
{{друго значење2|Манго}}
[[File:Mangoes pic.jpg|thumb|250п|Манго воће]]
{{Taxobox
{{Taxobox
| name = Манго
| name = Манго
Ред 14: Ред 14:
| subdivision_ranks = Врсте
| subdivision_ranks = Врсте
| subdivision =
| subdivision =
* ''Mangifera altissima''
* -{''Mangifera altissima''}-
* ''Mangifera caesia''
* -{''Mangifera caesia''}-
* ''Mangifera camptosperma''
* -{''Mangifera camptosperma''}-
* ''Mangifera casturi''
* -{''Mangifera casturi''}-
* ''Mangifera foetida''
* -{''Mangifera foetida''}-
* ''Mangifera indica''
* -{''Mangifera indica''}-
* ''Mangifera kemanga''
* -{''Mangifera kemanga''}-
* ''Mangifera longipes''
* -{''Mangifera longipes''}-
* ''Mangifera macrocarpa''
* -{''Mangifera macrocarpa''}-
* ''Mangifera odorata''
* -{''Mangifera odorata''}-
* ''Mangifera pajang''
* -{''Mangifera pajang''}-
* ''Mangifera pentandra''
* -{''Mangifera pentandra''}-
* ''Mangifera persiciformis''
* -{''Mangifera persiciformis''}-
* ''Mangifera siamensis''
* -{''Mangifera siamensis''}-
* и др.
* и др.
| zivotna_forma = P (фанерофите)
| zivotna_forma = P (фанерофите)
}}
}}
'''Манго''' ({{јез-лат|Mangifera}}) је [[биљке|биљка]] ([[воће]]) која расте у тропским крајевима. Постоји око 35 различитих [[Врста (биологија)|врста]] манга. На [[дрво|дрвету]] манга расте [[плод]], који се комерцијално користи. Манго се узгаја нарочито у [[Индија|Индији]] и [[Indokina|Индокини]].
'''Манго''' ({{јез-лат|Mangifera}}) је [[биљке|биљка]] ([[воће]]) која расте у тропским крајевима. Постоји око 35 различитих [[Врста (биологија)|врста]] манга. На [[дрво|дрвету]] манга расте [[плод]], који се комерцијално користи. Манго се узгаја нарочито у [[Индија|Индији]] и [[Indokina|Индокини]].<ref> [http://www.horticultureworld.net/botany-taxonomy.htm Mango: botany and taxonomy, HorticultureWorld]</ref> Око 5. века п. н. е. пренесен је из Индије до осталих делова тропске [[Азија|Азије]], одакле се даљом култивацијом раширио по свету. [[Португалија|Португалци]] су га пренели у [[Бразил]], одакле је стигао до [[Флорида|Флориде]] током [[18. век]]а.
{{rut}}
The majority of these species are found in nature as wild mangoes. The genus belongs to the [[cashew]] family [[Anacardiaceae]]. Mangoes are [[Indigenous (ecology)|native]] to [[South Asia]],<ref name="Morton">{{cite book |last=Morton|first=Julia Frances|date=1987 |title=Mango. In: Fruits of Warm Climates |publisher=NewCROP, New Crop Resource Online Program, Center for New Crops & Plant Products, Purdue University |pages=221–239 |url=https://www.hort.purdue.edu/newcrop/morton/mango_ars.html|isbn=978-0-9610184-1-2}}</ref><ref name="mango">{{cite book|last=Kostermans |first=AJHG |last2=Bompard|first2= JM|year=1993|title=The Mangoes: Their Botany, Nomenclature, Horticulture and Utilization|isbn=978-0-12-421920-5|publisher=Academic Press|url={{google books |plainurl=y |id=UpstquPSMYoC}}}}</ref> from where the "common mango" or "Indian mango", ''[[Mangifera indica]]'', has been distributed worldwide to become one of the most widely cultivated [[fruit]]s in the [[tropics]]. Other ''Mangifera'' species (e.g. horse mango, ''[[Mangifera foetida]]'') are grown on a more localized basis.


Манго је нераскидиво повезан с [[фолклор]]ним и вјерским обичајима у [[Индија|Индији]]. Плодови и листови манга користе се за украшавање сватова те јавних и религијских церемонија. И сам [[Gautama Buddha|Буда]] је седио испод дрвета манга кад је доживео просветљење, па се манго и данас користи у многим обредима.<ref name=brit/> It is the [[national fruit]] of [[India]] and [[Pakistan]], and the [[List of national trees|national tree]] of [[Bangladesh]].<ref name="bdnews24.com">{{cite web |url=http://bdnews24.com/bangladesh/2010/11/15/mango-tree-national-tree |title=Mango tree, national tree |date=15 November 2010 |accessdate=16 November 2013}}</ref> It is the unofficial national fruit of the [[Philippines]].<ref>{{cite web | last = Pangilinan, Jr. | first = Leon | title = In Focus: 9 Facts You May Not Know About Philippine National Symbols | url=http://ncca.gov.ph/about-culture-and-arts/in-focus/9-facts-you-may-not-know-about-philippine-national-symbols/ | date = 3 October 2014 | accessdate = 8 January 2019 | publisher = [[National Commission for Culture and the Arts]]}}</ref>
Око 5. века п. н. е. пренесен је из Индије до осталих делова тропске [[Азија|Азије]], одакле се даљом култивацијом раширио по свету. [[Португалија|Португалци]] су га пренели у [[Бразил]], одакле је стигао до [[Флорида|Флориде]] током [[18. век]]а.

== Распрострањеност ==
Манго је око 500. пне. пренесен из [[Јужна Азија|Индијског подконтинента]] у остале делове тропске [[Азија|Азије]]. Веројатно се због тешкоћа у транспорту семена (које врло брзо пропадне), мангова стабла нису дуго могла пресадити по западној хемисфери, тек око [[1700]], успешно су засађена прва стабла по [[Бразил]]у, а на [[Кариби]]ма тек око [[1740]].<ref name=brit/>

Име ''манго'', по коме је то воће данас познато, изведено је из [[Тамилски језик|тамилског]] -{''man-kay''}- или -{''man-gay''}-, којег су [[Португалци]] чули као манго кад су се населили у западној Индији.<ref name=brit/>

== Карактеристике ==
Стабло манга је зимзелено, нарасте од 15 до 18 метара у висину, и живи изузетно дуго (до 300 година). Листови манга су дугуљасти нарасту до 30 -{cm}-, цветови су мали, ружичасти и необично мирисни, расту у великим бокорима. [[Полигамија|Полигамни]] су, односно неки имају и [[прашник]] и [[тучак]], а други само [[прашник]]е.<ref name=brit/>

Плодови манга варирају како величином тако и осталим особинама, најмањи нису пуно већи од [[шљива]], док највећи могу тежити од 1,8 до 2,3 -{kg}-. Облик им варира од овала, лопте, крушке до срцолике форме. Неки плодови су јарко обојени црвеном и жутом, док су други једнолично зелени. У средини плода је велика плосната семенка, окружена сочним месом од жуте до наранчасте боје, врло препознатљивог укуса.<ref name=brit/> Постоји око 35 [[Врста (биологија)|врста]] и око 500 подврста манга.

Стабла манга не захтевају никакву посебну земљу, али уколико је тло добро и суво стабло даје више плодова. Уколико расте на влажном тлу, оболева од гљивичне болести ''антракнозе'' која уништава [[цвет]] и младе плодове.<ref name=brit/>

Манго се размножава пресађивањем или калемљењем на постојећа стабла. По [[Азија|Азији]] се практикује релативно скуп и заморан поступак калемљења нових стабљика. По [[Флорида|Флориди]] су развијене ефикасније методе калемљења, које се данас користе у комерцијалне сврхе.<ref name=brit>{{cite web
| url =http://www.britannica.com/EBchecked/topic/362003/mango
| title =''Mango''
| accessdate = 15. 7. 2017.
| language=engleski
| publisher=Encyclopædia Britannica Online
}}</ref>


== Употреба ==
== Употреба ==
[[Датотека:Mango tree Kerala in full bloom.jpg|мини|лево|180п|Дрво манга у цвату у [[Kerala|Керали]], [[Индија]]]]
Манго се бере и транспортује док је још зелен. Зрео [[плод]] има интензивни [[цвет]]ни [[мирис]], који испушта под благим притиском. Да би сазрео, полу зрелом плоду на собној температури треба 3 до 5 дана, док се зрео може држати у фрижидеру 2 до 3 дана.<ref name="Encycl">"Encyclopedia of Foods: A Guide to Healthy Nutrition."</ref>
Манго се бере и транспортује док је још зелен. Зрео [[плод]] има интензивни [[цвет]]ни [[мирис]], који испушта под благим притиском. Да би сазрео, полу зрелом плоду на собној температури треба 3 до 5 дана, док се зрео може држати у фрижидеру 2 до 3 дана.<ref name="Encycl">"Encyclopedia of Foods: A Guide to Healthy Nutrition."</ref>


Исецкан на комаде често се комбинује са [[папаја|папајом]], [[банана]]ма и [[кокосова палма|кокосом]], у воћним салатама. Такође се користи самлевен уз лед и [[јогурт]], како би се добио освежавајући напитак. Од манга се прави и [[маринада]] за гриловано [[месо]] или десертне [[сос]]ове. Углавном се конзумира свеж, али постоје и различите комбинације конзервисаног. Од манга се праве и воћни сокови.<ref name="Encycl" />
Исецкан на комаде често се комбинује са [[папаја|папајом]], [[банана]]ма и [[кокосова палма|кокосом]], у воћним салатама. Такође се користи самлевен уз лед и [[јогурт]], како би се добио освежавајући напитак. Од манга се прави и [[маринада]] за гриловано [[месо]] или десертне [[сос]]ове. Углавном се конзумира свеж, али постоје и различите комбинације конзервисаног. Од манга се праве и воћни сокови.<ref name="Encycl" />

== Галерија слика ==
{{-}}
<gallery widths="250px" heights="180px" mode=packed-hover >
Датотека:Mango tree Kerala in full bloom.jpg|Дрво манга у цвату у [[Kerala|Керали]], [[Индија]]
Datoteka:Mango blossoms.jpg||Расцветало стабло ''манга''
Datoteka:Apple mango and cross section edit1.jpg|Плод манга (цео и разрезан)
Datoteka:Green mango.jpg|<center>Зелени манго из [[Филипини|Филипина]]
</gallery>

== Извори ==
== Извори ==
{{reflist}}
{{reflist}}


== Литература ==
== Литература ==
{{refbegin}}
* {{cite book |author1=Experts from Dole Food Company |author2=Experts from The Mayo Clinic |author3=Experts from UCLA Center for H |title=Encyclopedia of Foods: A Guide to Healthy Nutrition |url=http://books.google.com/books?id=wLf8IpZDh48C&pg=PR4 |date = 13. 01. 2002. |publisher=Elsevier |isbn=978-0-08-053087-1 |pages=}}
* {{cite book |author1=Experts from Dole Food Company |author2=Experts from The Mayo Clinic |author3=Experts from UCLA Center for H |title=Encyclopedia of Foods: A Guide to Healthy Nutrition |url=http://books.google.com/books?id=wLf8IpZDh48C&pg=PR4 |date = 13. 01. 2002. |publisher=Elsevier |isbn=978-0-08-053087-1 |pages=}}
* {{Cite book |last=Ensminger |first=Audrey H. |title=The Concise Encyclopedia of Foods & Nutrition |publisher=CRC Press |year=1995 |page=651 |isbn=978-0-8493-4455-8|display-authors=etal|ref=harv}}

* Litz, Richard E. (editor, 2009). ''The Mango: Botany, Production and Uses''. 2nd edition. CABI. {{ISBN|978-1-84593-489-7}}.
* Susser, Allen (2001). ''The Great Mango Book: A Guide with Recipes''. Ten Speed Press. {{ISBN|978-1-58008-204-4}}.
{{refend}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Mangifera}}
{{Commonscat|Mangifera}}
* [http://www.plantnames.unimelb.edu.au/Sorting/Mangifera.html Sorting ''Mangifera'' species]
* -{[http://www.plantnames.unimelb.edu.au/Sorting/Mangifera.html Sorting ''Mangifera'' species]}-
* [http://www.horticultureworld.net/mango-researches.htm Mango research pages]
* -{[http://www.horticultureworld.net/mango-researches.htm Mango research pages]}-
* [http://www.horticultureworld.net/cultivars.htm Mango cultivar list]
* -{[http://www.horticultureworld.net/cultivars.htm Mango cultivar list]}-
* [https://web.archive.org/web/20050827120252/http://www.nationalpak.com/healthmangoes.asp Mangoes and health]
* -{[https://web.archive.org/web/20050827120252/http://www.nationalpak.com/healthmangoes.asp Mangoes and health]}-
* [http://www.hort.purdue.edu/newcrop/morton/mango_ars.html Mango]
* -{[http://www.hort.purdue.edu/newcrop/morton/mango_ars.html Mango]}-
* -{[http://www.tropicalfruitnursery.com/mango/ Pine Island Nursery's Mango Variety viewer]}-
{{Клица-воће}}

{{Taxonbar}}
{{Taxonbar}}
{{Authority control}}


[[Категорија:Манго|*]]
[[Категорија:Манго|*]]

Верзија на датум 31. јул 2019. у 08:59

Манго воће

Манго
Незрели плодови манга
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Mangifera

Врсте
  • Mangifera altissima
  • Mangifera caesia
  • Mangifera camptosperma
  • Mangifera casturi
  • Mangifera foetida
  • Mangifera indica
  • Mangifera kemanga
  • Mangifera longipes
  • Mangifera macrocarpa
  • Mangifera odorata
  • Mangifera pajang
  • Mangifera pentandra
  • Mangifera persiciformis
  • Mangifera siamensis
  • и др.

Манго (лат. Mangifera) је биљка (воће) која расте у тропским крајевима. Постоји око 35 различитих врста манга. На дрвету манга расте плод, који се комерцијално користи. Манго се узгаја нарочито у Индији и Индокини.[1] Око 5. века п. н. е. пренесен је из Индије до осталих делова тропске Азије, одакле се даљом култивацијом раширио по свету. Португалци су га пренели у Бразил, одакле је стигао до Флориде током 18. века.

The majority of these species are found in nature as wild mangoes. The genus belongs to the cashew family Anacardiaceae. Mangoes are native to South Asia,[2][3] from where the "common mango" or "Indian mango", Mangifera indica, has been distributed worldwide to become one of the most widely cultivated fruits in the tropics. Other Mangifera species (e.g. horse mango, Mangifera foetida) are grown on a more localized basis.

Манго је нераскидиво повезан с фолклорним и вјерским обичајима у Индији. Плодови и листови манга користе се за украшавање сватова те јавних и религијских церемонија. И сам Буда је седио испод дрвета манга кад је доживео просветљење, па се манго и данас користи у многим обредима.[4] It is the national fruit of India and Pakistan, and the national tree of Bangladesh.[5] It is the unofficial national fruit of the Philippines.[6]

Распрострањеност

Манго је око 500. пне. пренесен из Индијског подконтинента у остале делове тропске Азије. Веројатно се због тешкоћа у транспорту семена (које врло брзо пропадне), мангова стабла нису дуго могла пресадити по западној хемисфери, тек око 1700, успешно су засађена прва стабла по Бразилу, а на Карибима тек око 1740.[4]

Име манго, по коме је то воће данас познато, изведено је из тамилског man-kay или man-gay, којег су Португалци чули као манго кад су се населили у западној Индији.[4]

Карактеристике

Стабло манга је зимзелено, нарасте од 15 до 18 метара у висину, и живи изузетно дуго (до 300 година). Листови манга су дугуљасти нарасту до 30 cm, цветови су мали, ружичасти и необично мирисни, расту у великим бокорима. Полигамни су, односно неки имају и прашник и тучак, а други само прашнике.[4]

Плодови манга варирају како величином тако и осталим особинама, најмањи нису пуно већи од шљива, док највећи могу тежити од 1,8 до 2,3 kg. Облик им варира од овала, лопте, крушке до срцолике форме. Неки плодови су јарко обојени црвеном и жутом, док су други једнолично зелени. У средини плода је велика плосната семенка, окружена сочним месом од жуте до наранчасте боје, врло препознатљивог укуса.[4] Постоји око 35 врста и око 500 подврста манга.

Стабла манга не захтевају никакву посебну земљу, али уколико је тло добро и суво стабло даје више плодова. Уколико расте на влажном тлу, оболева од гљивичне болести антракнозе која уништава цвет и младе плодове.[4]

Манго се размножава пресађивањем или калемљењем на постојећа стабла. По Азији се практикује релативно скуп и заморан поступак калемљења нових стабљика. По Флориди су развијене ефикасније методе калемљења, које се данас користе у комерцијалне сврхе.[4]

Употреба

Манго се бере и транспортује док је још зелен. Зрео плод има интензивни цветни мирис, који испушта под благим притиском. Да би сазрео, полу зрелом плоду на собној температури треба 3 до 5 дана, док се зрео може држати у фрижидеру 2 до 3 дана.[7]

Исецкан на комаде често се комбинује са папајом, бананама и кокосом, у воћним салатама. Такође се користи самлевен уз лед и јогурт, како би се добио освежавајући напитак. Од манга се прави и маринада за гриловано месо или десертне сосове. Углавном се конзумира свеж, али постоје и различите комбинације конзервисаног. Од манга се праве и воћни сокови.[7]

Галерија слика

Извори

  1. ^ Mango: botany and taxonomy, HorticultureWorld
  2. ^ Morton, Julia Frances (1987). Mango. In: Fruits of Warm Climates. NewCROP, New Crop Resource Online Program, Center for New Crops & Plant Products, Purdue University. стр. 221—239. ISBN 978-0-9610184-1-2. 
  3. ^ Kostermans, AJHG; Bompard, JM (1993). The Mangoes: Their Botany, Nomenclature, Horticulture and Utilization. Academic Press. ISBN 978-0-12-421920-5. 
  4. ^ а б в г д ђ е Mango (на језику: engleski). Encyclopædia Britannica Online. Приступљено 15. 7. 2017. 
  5. ^ „Mango tree, national tree”. 15. 11. 2010. Приступљено 16. 11. 2013. 
  6. ^ Pangilinan, Jr., Leon (3. 10. 2014). „In Focus: 9 Facts You May Not Know About Philippine National Symbols”. National Commission for Culture and the Arts. Приступљено 8. 1. 2019. 
  7. ^ а б "Encyclopedia of Foods: A Guide to Healthy Nutrition."

Литература

Спољашње везе