Стара Црна Гора — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 2: | Ред 2: | ||
[[Датотека:Old Montenegro and Tribes Map-sr.svg|мини|200п|Стара Црна Гора и њена племена]] |
[[Датотека:Old Montenegro and Tribes Map-sr.svg|мини|200п|Стара Црна Гора и њена племена]] |
||
'''Стара Црна Гора''' је историјски и геополитички појам који се односи на област првобитне, односно праве [[Црна Гора (1697—1852)|Црне Горе]], која се састојала из четири [[нахија|нахије]]: [[Катунска нахија|Катунске]], [[Ријечка нахија|Ријечке]], [[Љешанска нахија|Љешанске]] и [[Црмничка нахија|Црмничке]].{{sfn|Ердељановић|1926|p=}} |
'''Стара Црна Гора''', такође позната и као '''Права Црна Гора''' или '''Истинска Црна Гора''' је историјски и геополитички појам који се односи на област првобитне, односно праве [[Црна Гора (1697—1852)|Црне Горе]], која се састојала из четири [[нахија|нахије]]: [[Катунска нахија|Катунске]], [[Ријечка нахија|Ријечке]], [[Љешанска нахија|Љешанске]] и [[Црмничка нахија|Црмничке]].{{sfn|Ердељановић|1926|p=}}{{sfn|Радусиновић|1985a|p=}}{{sfn|Радусиновић|1985b|p=}} Регионална посебност Старе Црне Горе у односу на сусједна [[Брда (област)|Брда]] и друге околне области огледала се у званичној употреби двојног државног назива, који је од краја 18. вијека па све до средине 19. вијека гласио: ''Црна Гора и Брда''. Регионалне традиције и особености Старе Црне Горе очуване су до савременог доба.{{sfn|Љушић|2001|p=}} |
||
== Референце == |
== Референце == |
||
| Ред 18: | Ред 18: | ||
* [[Брда (област)]] |
* [[Брда (област)]] |
||
* [[Брђани (Срби)]] |
* [[Брђани (Срби)]] |
||
* [[Стега црногорска и брдска]] |
|||
* [[Правитељство суда црногорског и брдског]] |
|||
* [[Законик црногорски и брдски (1798)]] |
|||
* [[Законик црногорски и брдски (1855)]] |
|||
* [[Стара Херцеговина]] |
* [[Стара Херцеговина]] |
||
* [[Бока Которска]] |
|||
* [[Приморје (Црна Гора)]] |
|||
* [[Горње Полимље]] |
|||
{{colend}} |
{{colend}} |
||
Верзија на датум 3. август 2019. у 12:34
Стара Црна Гора, такође позната и као Права Црна Гора или Истинска Црна Гора је историјски и геополитички појам који се односи на област првобитне, односно праве Црне Горе, која се састојала из четири нахије: Катунске, Ријечке, Љешанске и Црмничке.[1][2][3] Регионална посебност Старе Црне Горе у односу на сусједна Брда и друге околне области огледала се у званичној употреби двојног државног назива, који је од краја 18. вијека па све до средине 19. вијека гласио: Црна Гора и Брда. Регионалне традиције и особености Старе Црне Горе очуване су до савременог доба.[4]
Референце
Види још
- Историја Црне Горе
- Срби у Црној Гори
- Црногорци (појам)
- Црногорци (народ)
- Црногорска племена
- Брда (област)
- Брђани (Срби)
- Стега црногорска и брдска
- Правитељство суда црногорског и брдског
- Законик црногорски и брдски (1798)
- Законик црногорски и брдски (1855)
- Стара Херцеговина
- Бока Которска
- Приморје (Црна Гора)
- Горње Полимље
Литература
- Denton, William (1877). Montenegro, its people and their history. London: Daldy, Isbister & Company.
- Ердељановић, Јован (1926). Стара Црна Гора: Етничка прошлост и формирање црногорских племена. Српски етнографски зборник. 39. Београд: Српска краљевска академија.
- Љушић, Радош (2001). Историја српске државности. 2. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2013). Историја Срба у Црној Гори 1496-1918. Нови Сад: Прометеј.
- Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2017). Срби у Црној Гори 1496-1918. Никшић: Институт за српску културу.
- Радусиновић, Павле С. (1985a). Насеља Старе Црне Горе: Општи дио. 1. Београд: Српска академија наука и уметности.
- Радусиновић, Павле С. (1985b). Насеља Старе Црне Горе: Посебни дио. 2. Београд: Српска академија наука и уметности.
- Станојевић, Глигор (1975). „Црна Гора у XVI вијеку”. Историја Црне Горе. књ. 3, св. 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 1—88.
- Станојевић, Глигор (1975). „Црна Гора у XVII вијеку”. Историја Црне Горе. књ. 3, св. 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 89—227.
- Станојевић, Глигор (1975). „Црна Гора у XVIII вијеку”. Историја Црне Горе. књ. 3, св. 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 229—499.
- Stefanović-Karadžić, Vuk (1837). Montenegro und die Montenegriner: Ein Beitrag zur Kenntniss der europäischen Türkei und des serbischen Volkes. Stuttgart und Tübingen: Verlag der J. G. Cotta'schen Buchhandlung.
- Стефановић-Караџић, Вук (1969). „Црна Гора и Црногорци: Прилог познавању европске Турске и српског народа”. Етнографски списи: О Црној Гори. Београд: Просвета. стр. 265—354.
