Манастир Градиште — разлика између измена

Манастир Градиште
Манастир Градиште
Основни подаци
Јурисдикција	Митрополија црногорско-приморска; Српска православна црква
Оснивање	11. вијек
Оснивач	Владимир
Место	Буљарице
Држава	Црна Гора

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 9. август 2019. у 17:13

Манастир Градиште припада Владичанство црногорско-приморској Српске православне цркве. Налази се у Буљарици, удаљен три километра од Петровца, на једном малом узвишењу изнад магистралног пута који води у Бар.^[1]

Прошлост

По народном предању манастир Градиште је подигнут у 11. вијеку на остацима старе античке грађевине. Прво помињање манастира је у 14. вијеку, у Повељи краља Милутина из 1305. године, којом се потврђује да га је његова мајка, краљица Јелена даривала манастиру Богородице Ратачке. У другој повељи, писаној у Котору 1310. године, пише да краљ Милутин прилаже манастиру имање. Данило I Петровић Његош у писму протопопу Ђуру 17. јуна 1725. г. пише: "...молио те настојатељ Георгије, из Градиштах..." ^[2] из чега се види да је тада манастир припадао православцима.

Од настанка манастир је више пута био нападан и паљен, а најсуровију одмазду је доживио 1785. године од стране Турака, на челу са Махмуд-пашом Бушатлијом. Због тога је био опасан јаким зидом са високом кулом и пушкарницама, да би се могао одбранити од турских упада. Зид и кула су срушени, али њихови темељи су очувани до данас.

У Другом свјетском рату опљачкали су га и спалили Италијани. Приликом земљотреса који је погодио Црну Гору у априлу 1979. године били су порушени кровови и зидови манастирских цркава.

Богомоља

Богомољу чине три храма и конак. Главни храм је посвећен Светом Николи. На истом платоу је други посвећен Светом Сави, којим се уздиже и трећи храм посвећен Успењу Пресвете Богородице, налази се на вишем платоу и око њега је активно сеоско гробље.

Црква Светог Николе је главна манастирска црква, живописана је мотивима из Старог и Новог завета, као и фигурама династије Немањића, настале 1620. године за вријеме владике Рувима, као рад сликара Страхиње из Будимља. Иконостас у цркви је осликао и резбарио Василије Рафаиловић. На средиштем платоу, поред цркве Светог Николе, налази се зграда манастирског конака која је средином 19. вијека добила данашњи изглед.
Црква Светог Саве је подигнута 1864. године. Иконостас је осликао Николас Аспиоти, са Крфа.
Црква Успења Пресвете Богородице се налази изнад предходна два храма, изван манастирског окружења и њену главну вриједност чине стјенописи којим је осликана.

Сликарство храма

Према натпису на једној од престоних икона, аутор иконостаса је зограф Василије Рафаиловић, као један од представника чувене бококоторске сликарске школе Рафаиловић-Димитријевић из Рисна. Он је 1795. године осликао и резбарио је иконостасну преграду у цркви Светог Николе.^[3]

То што овај иконостас чини необичним је икона Светог Христофора, који има магарећу главу, као ријетко иконографско рјешење. Ова јединствена икона окружена је са дванаест квадратних поља у којима су представљени апостоли. У доњем дијелу иконе представљени су ликови шест стојећих фигура светитеља. У истом иконостасном реду до ове иконе налази се икона са ликом Светог Николе. Изнад престоних икона другу зону иконостаса чини фриз апостола са Деизином композицијом у средини.

Такав приказ светитеља има утемељење у легенди која говори о њему као младићу обдареном несвакидашњом љепотом. Није се могао одбранити, посебно од дјевојака, па је молио Господа да му наружи лице. Молба је била услишена, па му је глава добила псеће-магарећи изглед.^[4]

Иконостас је још по нечему својствен, а то је да поред средишњих, царских двери постоје само једна бочна врата и то она са лијеве стране.

Манастир Градиште се налази на списку заштићених културно-историјских споменика републике Црне Горе.

Види још

Списак манастира Српске православне цркве

Извори

^ Петровац на мору/Манастир Градиште
^ Петровић, Данило (1996). Писма : (избор) / владика Данило, владика Сава, Протопопу Ђуру, писмо бр. 15., pp. 103. Цетиње: Обод.
^ Novosti/Manastir Gradište u Buljarici: Devet vekova svetinje
^ Montenegrina/Ikonopis manastira Gradište - Vizantijska estetika

Спољашње везе

[1] Петровац на мору/Манастир Градиште

[2] Петровић, Данило (1996). Писма : (избор) / владика Данило, владика Сава, Протопопу Ђуру, писмо бр. 15., pp. 103. Цетиње: Обод.

[3] Novosti/Manastir Gradište u Buljarici: Devet vekova svetinje

[4] Montenegrina/Ikonopis manastira Gradište - Vizantijska estetika

[1]

[2]

[3]

[4]

@@ Ред 11: / Ред 11: @@
 | јурисдикција = [[Митрополија црногорско-приморска]]<br />[[Српска православна црква]]
 }}
-'''Манастир Градиште''' припада [[Митрополија црногорско-приморска|Митрополији црногорско-приморској]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Налази се у [[Буљарица|Буљарици]], удаљен три километра од [[Петровац на Мору|Петровца]], на једном малом узвишењу изнад магистралног пута који води у [[Бар (Црна Гора)|Бар]].<ref>[http://www.petrovacnamoru.com/lokacija/68/manastir-gradiste Петровац на мору/Манастир Градиште]</ref>
+'''Манастир Градиште''' припада [[Митрополија црногорско-приморска|Владичанство црногорско-приморској]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Налази се у [[Буљарица|Буљарици]], удаљен три километра од [[Петровац на Мору|Петровца]], на једном малом узвишењу изнад магистралног пута који води у [[Бар (Црна Гора)|Бар]].<ref>[http://www.petrovacnamoru.com/lokacija/68/manastir-gradiste Петровац на мору/Манастир Градиште]</ref>
-== Историја ==
+== Прошлост ==
-По народном предању манастир Градиште је подигнут у [[11. век]]у на остацима старе античке грађевине. Прво помињање манастира је у [[14. век]]у, у Повељи краља [[краљ Милутин|Милутина]] из [[1305]]. године, којом се потврђује да га је његова мајка, [[Јелена Анжујска|краљица Јелена]] даривала манастиру Богородице Ратачке. У другој повељи, писаној у [[Котор]]у [[1310]]. године, пише да краљ Милутин прилаже манастиру имање. [[Данило I Петровић Његош]] у писму протопопу Ђуру 17. јуна 1725. г. пише: "''...молио те игуман Георгије, из Градиштах...''" <ref>{{Cite book|last=Петровић |first=Данило |authorlink= |coauthors=  |title=Писма : (избор) / владика Данило, владика Сава, Протопопу Ђуру, писмо бр. 15., pp. 103|year=1996|url= |publisher=Обод|location=Цетиње|id=}}</ref>  из чега се види да је тада манастир припадао православцима.
+По народном предању манастир Градиште је подигнут у [[11. вијек]]у на остацима старе античке грађевине. Прво помињање манастира је у [[14. вијек]]у, у Повељи краља [[краљ Милутин|Милутина]] из [[1305]]. године, којом се потврђује да га је његова мајка, [[Јелена Анжујска|краљица Јелена]] даривала манастиру Богородице Ратачке. У другој повељи, писаној у [[Котор]]у [[1310]]. године, пише да краљ Милутин прилаже манастиру имање. [[Данило I Петровић Његош]] у писму протопопу Ђуру 17. јуна 1725. г. пише: "''...молио те настојатељ Георгије, из Градиштах...''" <ref>{{Cite book|last=Петровић |first=Данило |authorlink= |coauthors=  |title=Писма : (избор) / владика Данило, владика Сава, Протопопу Ђуру, писмо бр. 15., pp. 103|year=1996|url= |publisher=Обод|location=Цетиње|id=}}</ref>  из чега се види да је тада манастир припадао православцима.
-Од настанка [[манастир]] је више пута био нападан и паљен, а најсуровију одмазду је доживео [[1785]]. године од стране [[Турци|Турака]], на челу са [[Махмуд-паша Бушатлија|Махмуд-пашом Бушатлијом]]. Због тога је био опасан јаким зидом са високом кулом и пушкарницама, да би се могао одбранити од турских упада. Зид и кула су срушени, али њихови темељи су очувани до данас.
+Од настанка [[манастир]] је више пута био нападан и паљен, а најсуровију одмазду је доживио [[1785]]. године од стране [[Турци|Турака]], на челу са [[Махмуд-паша Бушатлија|Махмуд-пашом Бушатлијом]]. Због тога је био опасан јаким зидом са високом кулом и пушкарницама, да би се могао одбранити од турских упада. Зид и кула су срушени, али њихови темељи су очувани до данас.
-У [[Други светски рат|Другом светском рату]] опљачкали су га и спалили [[Italijani|Италијани]]. Приликом [[земљотрес]]а који је погодио [[Црна Гора|Црну Гору]] у априлу [[1979]]. године били су порушени [[кров]]ови и [[зид]]ови манастирских [[Црква (грађевина)|цркава]].
+У [[Други светски рат|Другом свјетском рату]] опљачкали су га и спалили [[Italijani|Италијани]]. Приликом [[земљотрес]]а који је погодио [[Црна Гора|Црну Гору]] у априлу [[1979]]. године били су порушени [[кров]]ови и [[зид]]ови манастирских [[Црква (грађевина)|цркава]].
+== Богомоља ==
-== Манастирски комплекс ==
-Манастирски комплекс чине три [[храм]]а и конак. Главни храм је посвећен [[Свети Никола|Светом Николи]]. На истом платоу је други посвећен [[Свети Сава|Светом Сави]], који доминира манастирским комплексом и трећи храм посвећен [[Успење Пресвете Богородице|Успењу Пресвете Богородице]], налази се на вишем платоу и око њега је активно [[село|сеоско]] [[гробље]].
+Богомољу чине три [[храм]]а и конак. Главни храм је посвећен [[Свети Никола|Светом Николи]]. На истом платоу је други посвећен [[Свети Сава|Светом Сави]], којим се уздиже и трећи храм посвећен [[Успење Пресвете Богородице|Успењу Пресвете Богородице]], налази се на вишем платоу и око њега је активно [[село|сеоско]] [[гробље]].
-* '''Црква Светог Николе''' је главна манастирска црква, [[живопис]]ана је мотивима из [[Стари завет|Старог]] и [[Нови завет|Новог завета]], као и фигурама [[Династија Немањић|династије Немањића]], настале [[1620]]. године за време владике Рувима, као рад сликара Страхиње из Будимља. [[Иконостас]] у цркви је осликао и резбарио Василије Рафаиловић. На централном платоу, поред цркве Светог Николе, налази се зграда манастирског [[Конак (манастир)|конака]] која је средином [[19. век]]а добила данашњи изглед.
+* '''Црква Светог Николе''' је главна манастирска црква, [[живопис]]ана је мотивима из [[Стари завет|Старог]] и [[Нови завет|Новог завета]], као и фигурама [[Династија Немањић|династије Немањића]], настале [[1620]]. године за вријеме владике Рувима, као рад сликара Страхиње из Будимља. [[Иконостас]] у цркви је осликао и резбарио Василије Рафаиловић. На средиштем платоу, поред цркве Светог Николе, налази се зграда манастирског [[Конак (манастир)|конака]] која је средином [[19. вијек]]а добила данашњи изглед.
 * '''Црква Светог Саве''' је подигнута [[1864]]. године. Иконостас је осликао Николас Аспиоти, са Крфа.
-* '''Црква Успења Пресвете Богородице''' се налази изнад предходна два храма, изван манастирског окружења и њену главну вредност чине фреске којим је осликана.
+* '''Црква Успења Пресвете Богородице''' се налази изнад предходна два храма, изван манастирског окружења и њену главну вриједност чине стјенописи којим је осликана.
+== Сликарство храма ==
-== Иконостас цркве Светог Николе ==
 Према натпису на једној од престоних [[икона]], аутор иконостаса је [[Zograf|зограф]] Василије Рафаиловић, као један од представника чувене бококоторске сликарске школе Рафаиловић-Димитријевић из Рисна. Он је [[1795]]. године осликао и резбарио је иконостасну преграду у цркви Светог Николе.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:605341-Manastir-Gradiste-u-Buljarici-Devet-vekova-svetinje Novosti/Manastir Gradište u Buljarici: Devet vekova svetinje]</ref>
-То што овај иконостас чини необичним је икона [[Свети Христифор|Светог Христофора]], који има магарећу главу, као ретко иконографско решење. Ова јединствена икона окружена је са дванаест квадратних поља у којима су представљени апостоли. У доњем делу иконе представљени су ликови шест стојећих фигура [[светитељ]]а. У истом иконостасном реду до ове иконе налази се икона са ликом Светог Николе. Изнад престоних икона другу зону иконостаса чини фриз [[апостол]]а са Деизином композицијом у средини.
+То што овај иконостас чини необичним је икона [[Свети Христифор|Светог Христофора]], који има магарећу главу, као ријетко иконографско рјешење. Ова јединствена икона окружена је са дванаест квадратних поља у којима су представљени апостоли. У доњем дијелу иконе представљени су ликови шест стојећих фигура [[светитељ]]а. У истом иконостасном реду до ове иконе налази се икона са ликом Светог Николе. Изнад престоних икона другу зону иконостаса чини фриз [[апостол]]а са Деизином композицијом у средини.
-Такав приказ светитеља има утемељење у [[Легенда|легенди]] која говори о њему као младићу обдареном несвакидашњом лепотом. Није се могао одбранити, посебно од девојака, па је молио [[Господ]]а да му наружи лице. Молба је била услишена, па му је глава добила псеће-магарећи изглед.<ref>[http://www.montenegrina.net/pages/pages1/religija/ikonopis_manastira_gradiste.htm Montenegrina/Ikonopis manastira Gradište - Vizantijska estetika]</ref>
+Такав приказ светитеља има утемељење у [[Легенда|легенди]] која говори о њему као младићу обдареном несвакидашњом љепотом. Није се могао одбранити, посебно од дјевојака, па је молио [[Господ]]а да му наружи лице. Молба је била услишена, па му је глава добила псеће-магарећи изглед.<ref>[http://www.montenegrina.net/pages/pages1/religija/ikonopis_manastira_gradiste.htm Montenegrina/Ikonopis manastira Gradište - Vizantijska estetika]</ref>
-Иконостас је још по нечему својствен, а то је да поред центалних, царских двери постоје само једна бочна врата и то она са леве стране.
+Иконостас је још по нечему својствен, а то је да поред средишњих, царских двери постоје само једна бочна врата и то она са лијеве стране.
 Манастир Градиште се налази на списку заштићених културно-историјских споменика републике Црне Горе.
@@ Ред 51: / Ред 51: @@
 * [http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:634849-Tajna-ikone-sveca-sa-magarecom-glavom Тајна иконе свеца са магарећом главом („Вечерње новости”, 14. новембар 2016)]
 * [http://www.mitropolija.com/manastir-gradiste-virtuelna-tura/]
+* [http://www.petrovacnamoru.com/lokacija/68/manastir-gradiste]
+* [http://manastirgradiste.me/galerija]
 {{Манастири Митрополије црногорско-приморске}}
 [[Категорија:Манастири Митрополије црногорско-приморске|Градиште]]
 [[Категорија:Српски православни манастири у Црној Гори|Градиште]]