Инклинација — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 2: Ред 2:


=== Астрономија ===
=== Астрономија ===
[[Image:Orbit.png|thumb|500px|Инклинација (означена са ''i'') и остали [[Орбитални елементи]] ]]
[[Слика:Orbit.png|мини|500п|Инклинација (означена са ''i'') и остали [[Орбитални елементи]] ]]


Инклинација је један од 6 [[орбитални параметри|орбиталних параметара]] који описују облик и орјентацију [[орбита|орбите]] [[небеско тело|небеског тела]], као и његов положај на њој.
Инклинација је један од 6 [[орбитални параметри|орбиталних параметара]] који описују облик и орјентацију [[орбита|орбите]] [[небеско тело|небеског тела]], као и његов положај на њој.

Верзија на датум 2. март 2009. у 00:51

Инклинација је угао између неке задане равни и референтне равни и изражава се у степенима (°) од 0° до 180°.

Астрономија

Инклинација (означена са i) и остали Орбитални елементи

Инклинација је један од 6 орбиталних параметара који описују облик и орјентацију орбите небеског тела, као и његов положај на њој.

У Сунчевом систему, инклинација (i на слици) орбите планете представља угао између равни орбите планете (или астероида, комете…) и еклиптике (орбитална раван Земље).

Али од интереса су и следеће инклинације:

- угао између осе ротације неког тела и осе његове орбиталне равни. Нагиб осе Земље узрокује годишња доба
  • инклинација орбите сателита
- угао између орбите неког сателита и екватора матичне планете

Постоји неколико карактеристичних инклинација које одређују и назив орбите. На примеру орбите сателита око планете:

  • Инклинација од 0° значи да сателит обилази матично тело у његовој екваторијалноj равни, у смеру ротације планете. Оваква орбита се назива директна.
  • Инклинација од 90° значи да је сателит у поларној орбити, па сателит пролази и изнад полова планета.
  • Инклинација од 180° значи да сателит обилази планету у њеној екваторијалног равни, али у смеру обрнутом од ротације планета, дакле ретроградно.

Литература

  • Р.Грин: "Астрономија: Класика у новом руху", Веста, 1998.
  • З.Бркић и Б. Шеварлић: "Општа астрономија", Научна књига, 1981.

Види још